ZAKON ZA NOVA RADNA MESTA ILI PROTIV PRAVA RADNIKA?

Predloženi propis izašao je ususret interesima poslodavaca jer su smanjena prava radnika, ali nikome...

Predloženi propis izašao je ususret interesima poslodavaca jer su smanjena prava radnika, ali nikome neće biti dobro ako ne doprinese otvaranju većeg broja novih radnih mesta

Predlog izmena i dopuna zakona o radu, o kojima će parlament raspravljati danas, trebalo bi da doprinese povećanju domaćih i stranih investicija, smanjenju „rada na crno” i povećanju zaposlenosti, navedeno je u razlozima za donošenja novih rešenja. Ove promene su u velikoj meri ispunile želje poslodavaca, jer će lakše moći da primaju i otpuštaju radnike. Kroz izmene zakona sprovedeno je ono na šta se pre tri godine obavezala vlada Mirka Cvetkovića u okviru tadašnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. A to je: da će otpremnine biti isplaćivane samo kod poslednjeg poslodavca i da će rad na određeno vreme umesto 12 meseci, trajati tri godine, odnosno dve godine, kako je na kraju usvojila vlada.

Prema novim pravilima otpremnine radnicima koji idu u penziju više se neće obračunavati u visini tri, nego samo dve prosečne plate u Republici. Otpremnine za tehnološke viškove biće isplaćivane samo za vreme koje je zaposleni proveo kod poslednjeg poslodavca i to kao zbir trećine zarade za svaku navršenu godinu rada. S tim što postoji mogućnost izuzetaka kod preduzeća u restrukturiranju.

Tokom godišnjeg odmora zaposleni će imati pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada prosek zarade iz prethodna tri meseca. U taj obračun su osim minulog rada ulazili bonusi, nagrade, 13. plata… Ukoliko koristi godišnji odmor iz delova, u prvom delu zaposleni mora da iskoristi dve nedelje, a ne tri kao do sada. Ukida se i prenošenje godišnjeg odmora od jednog do drugog poslodavca, ali se stiče pravo na odmor posle mesec dana rada. Predloženim zakonom zaposleni gubi pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako je zaposleni dobio otkaz. Tada ima pravo na naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad. Naknada za bolovanje iznosiće 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.

Zaposleni će imati pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, dok naknada za rad po smenama koja je isto toliko iznosila, više ne postoji. Smanjuje se broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet za venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihovu smrt. Za dobrovoljno davanje krvi zaposleni ima pravo na dva slobodna dana.

Radnik će ubuduće moći da izabere nepotpuno radno vreme ako mu to odgovara, s tim da prelazak na puno radno vreme i obrnuto, ne može biti razlog za otkaz. Novina u zakonu je i rad od kuće, koji su omogućile nove tehnologije, a oni koji tako rade imaju sva prava kao i drugi – na topli obrok, regres, slobodne dane i godišnji odmor.

Preraspodela radnog vremena ubuduće neće moći da traje duže od devet meseci, s tim što se višak radnih sati računa kao prekovremeni rad i tako plaća.

Novina je i da od otkaza više nisu apsolutno zaštićeni sindikalni lideri i trudnice, odnosno i oni mogu da dobiju otkaz ako poslodavac oceni da ne ispunjavaju svoje radne obaveze ili obavljaju kriminalne radnje.

Ako je glavna kritika aktuelnog zakona iz 2005. godine bila da je rigidan i da prekomerno štiti radnike, njegove izmene daleko više idu u korist poslodavcima, a manje radnicima. Mada se već čuje da je ovo samo početak i da nam tek predstoji usklađivanje sa radnim zakonodavstvom Evropske unije.

Zanimljivo je da je Hrvatska, 1. jula prošle godine, ušla u Evropsku uniju sa starim, „rigidnim” radnim zakonodavstvom, usvojenim još polovinom devedesetih godina prošlog veka koje je donekle promenjeno pre četiri godine.

Profesor Željko Potočnjak, autor prvog hrvatskog Zakona o radu, nedavno je rekao da njegova zemlja, zbog nefleksibilnosti tog pravnog akta, zasad nema posebnih problema sa EU, ali ima u odnosima sa Svetskom bankom.

Svetska banka je poručila Zagrebu, isto kao i Beogradu, da taj zakon mora menjati ukoliko želi da oživi privredu i sa njom sklopi nove aranžmane.

Promena Zakona o radu bila je predmet žestokih javnih debata i sukoba u skoro svim evropskim zemljama, uključujući najistaknutije članice EU. Najviše su se opirale Švedska i druge skandinavske zemlje, članice EU, koje su tradicionalno poznate kao države takozvanog socijalnog staranja, ili visoke zaštite prava zaposlenih.

Primer Nemačke

U Nemačkoj, čija ekonomija bez premca u Evropi i mnogim zemljama služi kao uzor kako treba organizovati privredu, poslednja velika promena radnog zakonodavstva dogodila se pre desetak godina, kada je vlada socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera uspela, uprkos protivljenju sindikata, da znatno liberalizuje radno zakonodavstvo, kako su sindikalni prvaci tvrdili na štetu zaposlenih, a u korist preduzetnika.

Šreder i njegovi socijaldemokrati su nakon toga glatko poraženi na parlamentarnim izborima, ali je nemačka privreda, baš zahvaljujući njegovim reformskim zakonima, počela da se oporavlja.

Suština navedenih promena u nemačkom radnom zakonodavstvu svodi se, između ostalog, na produžetak uslova za sticanje starosne penzije, smanjenje trajanja godišnjeg odmora, produženje roka u kome poslodavac može angažovati radnike na određeno vreme i izbegavanje nekih drugih nezgodnih obaveza preduzetnika prema zaposlenima.

Nemci i posle tih „rigoroznih” promena radnog zakonodavstva i dalje odlaze rano u penziju, u proseku sa nešto više od 60 godina, koriste 30-dnevni godišnji odmor, u većim firmi dobijaju 13. platu, imaju pravo na podelu dividende i to ih, uz neke druge beneficije, svrstava u grupu najpovlašćenijih u EU.

Autor M. Avakumović

Izvor Politika, 15. 07. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u