RAT I REŽIJA

MILAN DAMJANAC Sličnost današnjih prilika i onih od pre jednog veka padom aviona dobila...

MILAN DAMJANAC

Sličnost današnjih prilika i onih od pre jednog veka padom aviona dobila je još jednu ciglu: sve liči na potapanja broda Luzitanija

U danima pred nama bićemo zasuti kišom informacija i „informacija“ o malezijskom putničkom avionu koji se srušio nad istočnom Ukrajinom, ali teško da će ijedna od njih uspeti da promeni prvi utisak pred tom vesti – neko opasno želi svetski rat. Posle svega što se u Ukrajini desilo, rušenje aviona koji je prevozio stotine građana zapadnih zemalja, uključujući i Amerikance, može da znači samo jedno – potrebno je naći jak razlog za slanje NATO trupa u Ukrajinu i ubediti javno mnenje da je konfrontacija neophodna. Iskustvo iza nas suviše je veliko da bismo mogli da se otmemo utisku kako je reč o režiranom događaju, koji bi trebalo da ponudi izgovor da NATO interveniše. Prisustvujemo proizvodnji novog Račka.

Civilne žrtve tako još jednom postaju dokaz mizerije zapadnih politika, koje ne prezaju od igre životima kako bi ostvarile geopolitičke ciljeve i zadržale svetski primat. Činjenica je da moć Zapada opada, što se videlo i u Siriji i na Krimu. Svetska kriza je poljuljala zapadne sisteme, koji ubrzano gube zamah koji su imali, kao i smisao postojanja. Rečju, pad malezijskog aviona za jedan veliki korak približio je svet novom velikom ratu, a rat odgovara Amerikancima. Rat svetskih razmera pokrenuo bi posrnulu ekonomiju, kao posle Velike depresije iz prošlog veka, podario bi novi zalet zapadnoj hegemoniji, dao novi život zapadnoj kulturi, novu šansu i veštačko disanje za NATO. Sa druge strane, ne treba ni pominjati šta bi sve dobili osvajanjem jednog Sibira.

ukrajinaavion02

RUSIJA PRED TEŠKIM IZBOROM

Ova opasna igra spasavanja dominacije ratom ne bi dakle bila provedena prvi put. Tako nam nove prilike svedoče do koje mere je američki establišment spreman da ide i šta je sve spreman da žrtvuje kako bi započei rat i pridobio javno mnenje. Uostalom, slični povodi su se događali u oba svetska rata.

Zanimljivo je da je ovaj put iz sistema globalnog informisanja o padu malezijskog aviona „iskočio“ španski kontrolor leta koji je vodio avion, tvrdeći da je vojni ukrajinski avion leteo blizu malezijskog pre samog njegovog rušenja. Naravno, to nije mogla biti ni slučajnost, ni greška, ni samovolja. Tako nešto Ukrajinci se nikada ne bi usudili da učine sami. Za to je potrebna bar dozvola ako ne i nešto mnogo veće od nje. Sve što Kijev radi od početka sukoba režirano je i u skladu sa instrukcijama koje dobijaju od svojih mentora. Avion i žrtve su deo toga.

Svako bi voleo da se vara i da će se kriza završiti mirnim putem, ali još više se plaši da je to uvod u intervenciju zapadnih zemalja i teško bombardovanje istoka Ukrajine. Potom će Rusija biti stavljena pred još teži izbor: ući u rat protiv celog Zapada, u kome može i da izgubi zemlju, suverenitet i narod ili ćutke da gleda kako joj narod gine, a obruč anakonde se steže, ovaj put na ruskom etničkom prostoru. Izbor nije jednostavan, jer to nije čak ni izbor između dva zla, i to Srbi najbolje znaju. Ako uđu u rat i pobede, to će platiti velikim žrtvama; ako izgube, izgubili su sve; ako ostanu po strani, Lugansk će se do grla izliti na Moskvu i podaviti je. Srbija se branila u Kninu. Brzo nam je Knin stigao do Prištine. A danas je već u Beogradu.

Putinovo pomaganje ruskog stanovništva u Ukrajini vojnom tehinkom i ljudstvom je u redu, ali šta ako se rat podigne na viši nivo i ulozi se povećaju. Iako poslednja umire nada za smirivanje i neku vrstu dogovora, za bojati se da stvari izmiču kontroli. Jer važno je razumeti da je Americi potreban rat, a ne Rusiji. I zato će oni učiniti sve da rat i imaju, gde nas istorija uči da se suočavanje dve sile od kojih je jedna insistirala na ratu, a druga je želela mir obično završavalo ratom.

ukrajinaavion03

DANI NEIZVESNOSTI

U svakom slučaju, ishod u Ukrajini će odrediti sudbinu sveta u ovom veku. Oni koji vide sličnost današnjih sa prilikama koje su prethodile Prvom svetskom ratu u četvrtak popodne dobili su još jedan argument: ne liči li rušenje malezijskog putničkog aviona na potapanja broda Luzitanija, o kome se već dovoljno pisalo.

Pojačavanjem sukoba Evropa, Nemačka posebno, bila bi dovedena pred odluku koja bi najverovatnije isključila dosadašnje sedenje na dve stolice. To bi, lančano, skupo koštalo i Srbiju i njenu spoljnu politiku. Eventualna konfrontacija Nemačke i Rusije stavila bi nas u vrlo težak položaj. Olakšavajućih okolnosti ne bi bilo mnogo, tek jedna. Naime, zapadnjaci neće ginuti u Ukrajini sve dok mogu da koriste besplatnu lokalnu vojnu snagu. Ukrajinaca, Poljaka i sličnih njima ima sasvim dovoljno da dugo ginu za tuđe interese.

Ulazimo u neizvesne dane, u kojima je, mnogo više od toga kako će se ovo završiti, jasno da tek sad zapravo počinje. Da će se nešto tako dogoditi, moralo je da bude čim su usledili neuspesi i povlačenja ukrajinske vojske na istoku. Odmah potom dogodio se pad aviona. Slučajnost? U visokoj politici toga nema.

Sada dolazi sve ono na šta smo navikli: pseudomoralistička zgražanja, međunarodne osude, formiranje timova za istragu i izlazak na površinu nekog novog Vilijama Vokera, našeg starog znanca. Igra dobija nove obrise, protivnici povlače sve rizičnije poteze na svetskoj šahovskoj tabli i partija se zahuktava.

Konflikt svetskih razmera nije daleko. Figure se širom sveta postavljaju na odgovarajuća mesta, teren se priprema. Između pokušaja da Rusiju ruše iznutra, ovladavajući njenim političkim i intelektuanim prostorom, i totalnog rata, kao da Zapad radije bira ovo drugo. Samo rat može spasiti posrnulu ekonomiju, samo rat može vratiti smisao. Uoči Drugog svetskog rata demokratski sistem bio je na izdisaju u Evropi, ali mu je rat vratio život. Zapadu je i sada to potrebno. Za razliku od prethodnih ratova, ovaj je najpotrebniji kompanijama i potrošačkom društvu, krupnom kapitalu i svetskim konzumentima, medijima i mediokritetima.

Samo takav rat može da finalizuje stvaranje istinski globalizovanog sveta, koji će imati samo jednog gazdu. To će za nas biti neuporedivo gora vremena, u kojima ćemo izgubiti i ovo što nam je ostalo. Zato nadajmo se najboljem, ma šta to danas značilo.

Politika
Pratite nas na YouTube-u