PROPAST AMERIČKIH DOKAZA I POROŠENKOV NASTAVAK RATA

N. BABIĆ Na kraju je ispalo da je audio zapis koji svedoči o umešanosti...

N. BABIĆ

Na kraju je ispalo da je audio zapis koji svedoči o umešanosti Rusa napravljen dan pre nesreće

Petro Porošenko u subotu je imao niz telefonskih razgovora sa nekoliko svetskih lidera, uključujući nemačku kancelarku, britanskog premijera Kamerona i francuskog predsednika Olanda. Najvažniji razgovor ukrajinski predsednik je imao sa američkim predsednikom i potpredsednikom Barakom Obamom i Džozefom Bajdenom, koji su mu izrazili saučešće „zbog nesreće koja je zadesila njegovu zemlju”. Bajden je poručio da će SAD razmotriti slanje u Ukrajinu stručnjaka iz američke Nacionalne agencije za bezbednost saobraćaja, koji bi trebalo Kijevu da pruže pomoć oko „pronalaženja odgovornih za obaranje malezijskog aviona”.

Dan posle je Bajden je Porošenku rekao da „američka strana ima jasne dokaze da je projektil na avion MH17 ispaljen s područja koje je u potpunosti pod kontrolom pobunjenika koje podržava Rusija”. Njih dvojica su se složili da je „potrebno uskladiti napore u borbi protiv terorizma i nositi se sa novim izazovima sa kojima se danas suočava Ukrajina i svet”.

CNN navodi i da je njihovo uredništvo „razgovaralo sa neimenovanim zvaničnikom američkog Ministarstva odbrane koji poseduje izveštaje američkih obaveštajnih službi, te da sve ukazuje” kako su Rusi nakon toga vratili sisteme „Buk“ nazad u Rusiju, na svoju teritoriju”.

Od sekretara UN Ban Kimuna ukrajinski predsednik je tražio da lidere, visoke zvaničnike, institucije i milicije Donjecka i Luganska proglasi terorističkom organizacijom, a u razgovoru sa holandskim ministrom inostranih poslova Fransom Timermansom je rekao da je „uveren da će se lideri separatista i terorista morati da suoče s Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu“.

lugansk03

PUTIN I MERKELOVA ZA DIJALOG

Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin telefonom je razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i dogovorili su se da će da nastave dijalog o ukrajinskoj krizi, posebno u kontekstu nesreće aviona kompanije Malaysia Airlines oborenog u regionu Donjecka. Obe strane su istakle važnost pažljive i nepristrasne istrage o svim okolnostima nesreće. Merkel i Putin su se složili da nju treba da bude provede Međunarodna organizacije civilnog vazduhoplovstva (ICAO), uz učešće svih zainteresovanih strana. Nemačka kancelarka je pozdravila rusku spremnost da pošalje svoje predstavnike da učestvuju u istrazi. Naglašena je potreba za brzim prestankom vojne kampanje na jugoistoku Ukrajine i za pokretanjem mirovnih pregovora.

Kao i uvek dosad, kad god je Porošenko razgovarao sa Vašingtonom, došlo je do eskalacije nasilja na istoku zemlje, a on je, uprkos želji Merkelove da se pokrenu pregovori i provede istraga, odbio bilo kakav razgovor sa predstavnicima Donbasa, jer su, prema njegovim rečima, oni „jedini i isključivi krivci za vazduhoplovnu nesreću Boinga 777 malezijske kompanije”.

Dakle, američki potpredsednik je rekao da „oni imaju dokaze da je avion oboren sistemima koji su nedvosmisleno raspoređeni na teritoriji koju drže separatističke grupe”, dok je Kijev prvi objavio “telefonski razgovor ruskih obaveštajaca i komandanta separatista”. Međutim, ispostavilo se da je njihov razgovor na Jutjubu postavljen dan ranije, odnosno 16. jula. Posle pažljive analize snimka koji je bio „dokaz” Kijeva mediji su objavili vest da „svaki laik koji se razume u računare može naći datum objave pošto sa Jutjubu preuzme snimak razgovora. Na kraju je ispalo da je video sa audio zapisom napravljen dan pre nesreće. Na snimku se čuje navodni razgovor komandanta milicije Donbasa i ruskog obaveštajca u kojem ovaj prvi priznaje kako je „slučajno oborio civilni avion”. Ako je zaista tako, što svi mogu proveriti, ispada da je SBU unapred znao šta će se dogoditi 17. jula. Ovo je propust jednak onom kad je Vašington tvrdio da „Ukrajinci nemaju sisteme ‘Buk’“ da bi kasnije na službenim strancima ukrajinskog Ministarstva odbrane mogli naći vest gde Glavni štab ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva izveštava da su „svi protivavionski sistemi izmešteni iz regiona Donjeck pre dolaska terorista“.

Za fotografiju i snimke koje je Kijev priložio kao dokaz da su milicije raspolagale sistemima “Buk” takođe se ispostavilo da su lažni. „Na snimku se vidi lokalna reklama na kojoj je pisalo ‘Autosalon u Dnjepropetrovsku, Dom 34’. On se nalazi u gradu Krasnoarmijsku, koji je sada pod kontrolom ukrajinske vojske, a ne milicije. Prema tome, taj sistem nije bio u rukama milicije”, za RIA Novosti je izjavio stručnjak Viktor Levanov.

Pojavile su se i fotografije oštećenja trupa aviona, i stručnjaci tvrde da su rupe „identične onima koje za sobom ostavljaju projektili borbenih aviona R-73 i R-27, a nikako projektili zemlja-vazduh, tako da imamo još jednu u nizu teorija o obaranju malezijskog Boeinga 777. Oglasio čak i bivši obaveštajni analitičar CIA Rej Mekgovern, koji ne isključuje zlokobni scenario u kome su se SAD i Porošenko zaverili kako bi srušili malezijski avion”, tako da sad imamo sve elemente za beskrajne teorije zavere.

odesa001

ODMAZDA NAD CIVILIMA

Istina je da još niko nije izneo bilo kakve dokaze o nesreći iako svi govore da znaju istinu i okrivljuju drugu stranu. Međutim, Vašington je uspeo da na svoju stranu pridobije Veliku Britaniju i Holandiju, koje će tražiti od EU da „preispita svoje odnose sa Rusijom”.

Čini se da Vašington ovu vazduhoplovnu nesreću koristi za dva cilja koja je naveo američki senator Džon Mekejn, kad je rekao da je „Putinov projektil koji je oborio malezijski aviion dobar razlog za slanje vojne pomoći Ukrajini i jačanje sankcija Rusiji”. Izgleda da smo ušli u fazu u kojoj istina više nije toliko važna koliko je Vašingtonu stalo da Rusiju baci na kolena, a za to će se služiti lažima i neargumentovanim izjavama sve dok na svoju stranu pridobije druge lidere i zvaničnike zapadnih zemalja.

Podatak koji na Zapadu u ovom trenutku nikoga ne zanima je da je u bombardovanju stambenih četvrti grada Luganska od početka juna ubijeno 250 civila, a 850 ih je ranjeno. Brojke su navedene u službenom saopštenju OEBS. „Radi se samo o civilnim žrtvama, ne računajući one koji su poginuli boreći se u području na periferiji grada kao učesnici u neprijateljstvima. Situacija u regionima Donjeck i Lugansk je i dalje napeta, a najveće borbe se vode u Lugansku”, stoji u izveštaju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.

lugansk00

Nema sumnje da ova ćutnja Zapada znači da je ukrajinski predsednik Porošenko dobio zeleno svetlo da „slomi separatističku pobunu” i čini se da će ovaj put igrati na konačnu pobedu. Pitanje je hoće li u tome i uspeti. Rusija se sigurno neće aktivno uključiti u sukob, što se dalo naslutiti još za vreme održavanja referenduma o samoodređenju NR Donjeck i NR Lugansk, kada je Putin lidere Donbas zamolio „da odgode referendum za drugu priliku”.

U granatiranju Luganska 19. jula je poginulo najmanje 16 civila, teško su oštećene stambene četvrti i desetine zgrada, a sa rusko-ukrajinske granice dopisnik RT Irina Halućko potvrđuje da se ofanziva na Donjeck i Lugansk nastavlja. Teško je za sada govoriti o bilo kakvoj pobedi jer ovde na kraju gube svi osim stratega ovog rata i trenutno ukrajinskog predsednika Petra Porošenka, koji u smrt šalje stotine i hiljade ukrajinskih mladića i muškaraca, koje ne nosi nikakav rodoljubni zanos, kao što je slučaj sa pripadnicima Nacionalne garde ili paravojnih jedinica Desnog sektora i oligarha Igora Kolomojskog. Odnos snaga na terenu je 10:1 u korist ukrajinske vojske, ali izgleda da u ovom slučaju ta nadmoć ne znači ništa.

Treba priznati da su nemačka kancelarka i ruski predsednik došli do najboljeg rešenja, ali ga je Porošenko odbacio, i ne vidi se nikakva mogućnost pregovora. To znači da će se borbe nastaviti, a spas NRD i NRL mnogi vide u približavanju zime koja će u potpunosti opustošiti ukrajinsku državnu kasu i u tom slučaju će Vašington morati sam snositi sve troškove tzv. „antiterorističke operacije”, budući da nijedna evropska zemlja to ne namerava da učini. To možda i jeste bio plan Moskve jer ovaj rat možda stvarno dobije ona strana koja bude imala novca da ga finansira, a ne bi bio prvi u istoriji.

Advance

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u