Rusija je pre istrage i bez dokaza proglašena krivom za smrt 298 putnika i članova posade, a njen predsednik izložen hladnoratovskoj satanizaciji
Ruskog predsednika Vladimira Putina u zapadnoj javnosti svakodnevno porede sa Hitlerom otkako se malezijski putnički avion prošlog četvrtka srušio na teritoriju pod kontrolom proruskih pobunjenika u Ukrajini. Kao na vrhuncu hladnog rata, mediji i političari šire antirusku histeriju u okviru koje se Putin satanizuje i predstavlja kao neko ko je lično odgovoran za smrt 298 putnika i članove posade.
Hajka se vodi baš kao da je na čelu boljševika neku deceniju pre pada Berlinskog zida. Političari izjavljuju „da je ovaj put preterao”, tabloidi objavljuju naslove poput „Putin je ubio mog sina” ili „Putinovi teroristi su ubili dve britanske porodice”, dok ozbiljni listovi zahtevaju odgovor na pitanje kada će Amerika konačno kazniti Putina.
Rusija je i pre istrage proglašena krivom za obaranje letelice na putu Amsterdam – Kuala Lumpur. Većina zapadnih medija ne preispituje tvrdnje političara da je mlaznjak „skinut” raketom sistema „buk” koji je Kremlj doturio separatistima.
Treba međutim imati u vidu da se o tragediji sa sigurnošću zna tek nekoliko stvari: avion je pao sa visine od 10 kilometara, nalazio se u vazdušnoj zoni pod kontrolom u Kijevu, nije došao do područja koje se kontroliše iz Moskve, a olupina leži u samoproglašenoj Donjeckoj republici. Dve crne kutije predate su malezijskim vlastima, a tela su prebačena u Harkov odakle će biti prenesena u Holandiju na obdukciju.
Američki državni sekretar Džon Keri tvrdi da mora da je Rusija umešana jer projektil ne bi umele da ispale „pijanice” u redovima proruskih boraca. U zapadnim medijima je cirkulisao snimak na kojem se navodno videlo kako se sistem „buk” posle nesreće sa MH17 vraća preko granice, na teritoriju Rusije.
Moskva je to demantovala, tvrdeći da je snimak nastao nekoliko stotina kilometara dalje, na teritoriji koju kontroliše Kijev.
Moskva je pozvala SAD da objave satelitske snimke pošto tvrdi da je američki satelit u vreme nesreće bio iznad istočne Ukrajine. Bela kuća saopštava da se nagomilavaju dokazi protiv Moskve, ali ne pokazuje ni satelitske snimke niti neki drugi dokaz. Od Putina se zahteva da izvrši pritisak na pobunjenike da prestanu da ometaju istragu, ali se od Kijeva ne traži da prestane sa ofanzivom na područje na kom se nalaze ostaci aviona i tako olakša posao stranim istražiteljima. Pale su i optužbe da je tretman žrtava „groteskan“, iako niko ne kaže šta je drugo moglo da se uradi sa telima unesrećenih nego da se smeste u hladnjače. Vašington i EU pozivaju Moskvu da obustavi svaku pomoć pobunjenicima, ali istovremeno od Kijeva ne zahtevaju ni da objavi zapisnik sa leta MH17.
Na ruske tvrdnje da je ukrajinski raketni sistem bio uključen u vreme katastrofe na nebu i da je blizu malezijskog aviona došao i jedan ukrajinski borbeni avion, Kijev odgovara optužbama da su Putin i pobunjenici „fašisti”. Premijer Arsenij Jacenjuk je izjavio da je Putin „ratnik na strani đavola“, a našao se i bivši britanski ambasador u Beogradu Čarls Kroford da rusko ponašanje nazove nečim što je „izvan svega normalnog i časnog”.
Tragičnom ironijom sudbine, u središtu novog hladnog rata našao se avion iste malezijske kompanije koja je u martu bez traga izgubila mlaznjak sa leta Kuala Lumpur – Peking. Ni posle pet meseci o nestanku te letelice ne zna se gotovo ništa, pa ni gde je završila, dok o novoj tragediji Zapad kao da zna sve, samo zato što se da iskoristiti za politički obračun sa Moskvom. Najdirektnije je hladnoratovski rečnik upotrebio švedski šef diplomatije Karl Bilt koji je kazao da je očekivano da Rusija poriče krivicu jer je i „sovjetsko ministarstvo odbrane odbijalo sve što se ticalo obaranja” korejskog putničkog aviona 1983.
Sličnosti sa ranijim događajima pronašao je i gradonačelnik Londona Boris Džonson koji je u „Telegrafu” konstatovao da ga sve podseća na američko obaranje iranskog putničkog aviona 1988. kada je život izgubio 290 putnika i članova posade. Džonson piše da je strašno da Putin ne da ne priznaje grešku, nego krivicu još svaljuje i na drugoga, odnosno Kijev, ali i podseća na grešku američke vojske od pre 16 godina kada ne samo da nije došlo do američkog izvinjenja Teheranu, već je kapetan ratnog broda sa kojeg je pogođena iranska letelica kasnije čak i odlikovan.
Raste pritisak na Srbiju
Zbog zaoštravanja odnosa na relaciji Moskva–Zapad, realno je očekivati da opet počne da raste i pritisak zapadnih diplomata na Srbiju. EU odavno traži da Beograd uskladi spoljnu politiku sa onom u Briselu i optuži Putina za aneksiju Krima i podršku separatistima. Kako saznajemo, Federika Mogerini, ministarka spoljnih poslova Italije, tokom predstojeće posete Beogradu imaće zadatak da u tom pravcu utiče na Vladu Srbije. Ona je ozbiljan kandidat za naslednicu Ketrin Ešton, ali joj se dosad zameralo je isuviše „meka prema Putinu”.
Malezija zadržava „crne kutije” do formiranja tima
Kuala Lumpur – Vlada u Kuala Lumpuru je juče saopštila da će zadržati „crne kutije” putničkog aviona „Malezija erlajnsa” oborenog u istočnoj Ukrajini sve dok se ne formira međunarodni tim istražitelja. „Malezijski tim je preuzeo brigu o ’crnim kutijama’ koje su izgleda u dobrom stanju. One će tu biti sve dok se ne ozvaniči međunarodni tim istražitelja”, navodi se u saopštenju premijera Malezije Nadžiba Razaka.
Vlada u Kuala Lumpuru napominje da će međunarodnom istražnom timu, čim bude formiran, predati „crne kutije” na dalju analizu, preneo je Rojters.
Ko su separatisti, a ko borci za slobodu
Čitalac u Srbiji sa još svežim pamćenjem na događaje iz devedesetih posebno će obratiti pažnju na rečnik koji zapadni mediji i političari koriste povodom najnovijih događaja u Ukrajini. Kada proruske pobunjenike u Donjecku i Lugansku krive za tragediju na nebu iznad istočne Ukrajine, nazivaju ih „separatistima” i „teroristima” koji krše suverenitet i integritet Kijeva. Koliko se samo ovi nazivi razlikuju od opisa naoružanih Albanaca na Kosovu koje je Zapad tretirao kao borce za slobodu. Kada EU i SAD danas kažu da ruska manjina u Ukrajini ima da se integriše u ostatak zemlje, to se veoma mnogo razlikuje od podrške koju su upućivali albanskoj manjini u Srbiji ohrabrujući njeno otcepljenje.
Dvostruki standardi čitaju se i u tekstu Timotija Gartona Eša, profesora sa Oksforda, koji kritikuje to što se Putin poziva na „odgovornost da zaštiti” Ruse izvan Rusije. Setimo se da je „humanitarna intervencija” NATO-a 1999. pravdana upravo odgovornošću zapadnih vlada da zaštite Albance na Kosovu.
Građani Srbije pronaći će još jednu paralelu između sadašnjih zbivanja i svoje nedavne istorije. Setimo se kako je američki diplomata Vilijam Voker tvrdio da su žrtve u Račku pobijene hicima u glavu iz neposredne blizine. Tim finske forenzičarke Helene Rante utvrdio je da nijedna žrtva nije stradala od metka ispaljenog u potiljak, ali niko nije hajao što je međunarodna zajednica ishitreno optužila srpsku stranu za najgore zverstvo. Isto tako, EU je optužila proruskog Viktora Janukoviča da je zimus naredio snajpersku paljbu po demonstrantima na Majdanu. Kada su se javili dokazi da su neki snajperisti dejstvovali po nalogu „proevropskih“ snaga, Ketrin Ešton je obećala da će oformiti komisiju da ispita sve navode. Nikada nismo saznali da li je ova komisija oformljena niti šta je utvrdila.
Zvaničnici SAD: Nema dokaza o umešanosti Rusije u obaranje aviona
Američki obaveštajni zvaničnici izjavili su da nema dokaza o direktnoj umešanosti ruske vlade u obaranje malezijskog putničkog aviona na istoku Ukrajine,javlja AP,prenosi Beta.
Zvaničnici, koji su tražili da ne budu imenovani, rekli su da je avion najverovatnije oboren raketom zemlja-vazduh „SA-11” koji su ispalili proruski separatisti u Ukrajini, a da je Rusija „stvorila uslove” za obaranje aviona naoružavanjem pobunjenika.
Viši obaveštajni zvaničnik je rekao da je avion najverovatnije oboren greškom.
Zvaničnici su rekli da nemaju saznanja da li su Rusi bili prisutni lansiranju projektila, a nisu hteli da kažu da li su ekipe na lansiranju bile obučavane u Rusiji.
Autor Jelena Stevanović
Izvor Politika, 23. 07. 2014.