ZAPADNI LOV NA PUTINA

Ru­si­ja je pre is­tra­ge i bez do­ka­za pro­gla­še­na kri­vom za smrt 298 put­ni­ka i čla­no­va po­sa­de, a njen pred­sed­nik iz­lo­žen hladnoratovskoj sa­ta­ni­za­ci­ji

Ru­skog pred­sed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na u za­pad­noj jav­no­sti sva­ko­dnev­no po­re­de sa Hi­tle­rom ot­ka­ko se ma­le­zij­ski put­nič­ki avi­on pro­šlog če­tvrt­ka sru­šio na te­ri­to­ri­ju pod kon­tro­lom pro­ru­skih po­bu­nje­ni­ka u Ukra­ji­ni. Kao na vr­hun­cu hlad­nog ra­ta, me­di­ji i po­li­ti­ča­ri ši­re an­ti­ru­sku hi­ste­ri­ju u okvi­ru ko­je se Pu­tin sa­ta­ni­zu­je i pred­sta­vlja kao ne­ko ko je lič­no od­go­voran za smrt 298 put­ni­ka i čla­no­ve po­sa­de.

Haj­ka se vo­di baš kao da je na če­lu bolj­še­vi­ka neku de­ce­ni­ju  pre pa­da Ber­lin­skog zi­da. Po­li­ti­ča­ri iz­ja­vlju­ju „da je ovaj put pre­te­rao”, ta­blo­i­di ob­ja­vlju­ju na­slo­ve po­put „Pu­tin je ubio mog si­na” ili „Pu­ti­no­vi te­ro­ri­sti su ubi­li dve bri­tan­ske po­ro­di­ce”, dok ozbilj­ni li­sto­vi zah­te­va­ju od­go­vor na pi­ta­nje ka­da će Ame­ri­ka ko­nač­no ka­zni­ti Pu­ti­na.

Ru­si­ja je i pre is­tra­ge pro­gla­še­na kri­vom za oba­ra­nje le­te­li­ce na pu­tu Am­ster­dam – Ku­a­la Lum­pur. Ve­ći­na za­pad­nih me­di­ja ne pre­i­spi­tu­je tvrd­nje po­li­ti­ča­ra da je mla­znjak „ski­nut” ra­ke­tom si­ste­ma „buk” ko­ji je Kremlj do­tu­rio se­pa­ra­ti­sti­ma.

Tre­ba me­đu­tim ima­ti u vi­du da se o tra­ge­di­ji sa si­gur­no­šću zna tek ne­ko­li­ko stva­ri: avi­on je pao sa vi­si­ne od 10 ki­lo­me­ta­ra, na­la­zio se u va­zdu­šnoj zo­ni pod kon­tro­lom u Ki­je­vu, ni­je do­šao do pod­ruč­ja ko­je se kon­tro­li­še iz Mo­skve, a olu­pi­na le­ži u sa­mo­pro­gla­še­noj Do­njec­koj re­pu­bli­ci. Dve cr­ne ku­ti­je pre­da­te su ma­le­zij­skim vla­sti­ma, a te­la su pre­ba­če­na u Har­kov oda­kle će bi­ti pre­ne­se­na u Ho­lan­di­ju na ob­duk­ci­ju.

Ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Džon Ke­ri tvr­di da  mo­ra da je Ru­si­ja ume­ša­na jer pro­jek­til ne bi ume­le da is­pa­le „pi­ja­ni­ce” u re­do­vi­ma pro­ru­skih bo­ra­ca. U za­pad­nim me­di­ji­ma je cir­ku­li­sao sni­mak na ko­jem se na­vod­no vi­de­lo ka­ko se si­stem „buk” po­sle ne­sre­će sa MH17 vra­ća pre­ko gra­ni­ce, na te­ri­to­ri­ju Ru­si­je.

Mo­skva je to de­man­to­va­la, tvr­de­ći da je sni­mak na­stao ne­ko­li­ko sto­ti­na ki­lo­me­ta­ra da­lje, na te­ri­to­ri­ji ko­ju kon­tro­li­še Ki­jev.

Mo­skva je po­zva­la SAD da ob­ja­ve sa­te­lit­ske snim­ke po­što tvr­di da je ame­rič­ki sa­te­lit u vre­me ne­sre­će bio iz­nad is­toč­ne Ukra­ji­ne. Be­la ku­ća sa­op­šta­va da se na­go­mi­la­va­ju do­ka­zi pro­tiv Mo­skve, ali ne po­ka­zu­je ni sa­te­lit­ske snim­ke ni­ti ne­ki dru­gi do­kaz. Od Pu­ti­na se zah­te­va da iz­vr­ši pri­ti­sak na po­bu­nje­ni­ke da pre­sta­nu da ome­ta­ju is­tra­gu, ali se od Ki­je­va ne tra­ži da pre­sta­ne sa ofan­zi­vom na pod­ruč­je na kom se na­la­ze osta­ci avi­o­na i ta­ko olak­ša po­sao stra­nim is­tra­ži­te­lji­ma. Pa­le su i op­tu­žbe da je tret­man žr­ta­va „gro­te­skan“, iako ni­ko ne ka­že šta je dru­go mo­glo da se ura­di sa te­li­ma une­sre­će­nih ne­go da se sme­ste u hlad­nja­če. Va­šing­ton i EU po­zi­va­ju Mo­skvu da ob­u­sta­vi sva­ku po­moć po­bu­nje­ni­ci­ma, ali isto­vre­me­no od Ki­je­va ne zah­te­va­ju ni da ob­ja­vi za­pi­snik sa le­ta MH17.

Na ru­ske tvrd­nje da je ukra­jin­ski ra­ket­ni si­stem bio uklju­čen u vre­me ka­ta­stro­fe na ne­bu i da je bli­zu ma­le­zij­skog avi­o­na do­šao i je­dan ukra­jin­ski bor­be­ni avi­on, Ki­jev od­go­va­ra op­tu­žba­ma da su Pu­tin i po­bu­nje­ni­ci „fa­ši­sti”. Pre­mi­jer Ar­se­nij Ja­ce­njuk je iz­ja­vio da je Pu­tin „rat­nik na stra­ni đa­vo­la“, a na­šao se i biv­ši bri­tan­ski am­ba­sa­dor u Be­o­gra­du Čarls Kro­ford da  ru­sko po­na­ša­nje na­zo­ve ne­čim što je „iz­van sve­ga nor­mal­nog i ča­snog”.

Tra­gič­nom iro­ni­jom sud­bi­ne, u sre­di­štu no­vog hlad­nog ra­ta na­šao se avi­on iste ma­le­zij­ske kom­pa­ni­je ko­ja je u mar­tu bez tra­ga iz­gu­bi­la mla­znjak sa le­ta Ku­a­la Lum­pur – Pe­king. Ni po­sle pet me­se­ci o ne­stan­ku te le­te­li­ce ne zna se go­to­vo ni­šta, pa ni gde je za­vr­ši­la, dok o no­voj tra­ge­di­ji Za­pad kao da zna sve, sa­mo za­to što se da is­ko­ri­sti­ti za po­li­tič­ki ob­ra­čun sa Mo­skvom. Naj­di­rekt­ni­je je hlad­no­ra­tov­ski reč­nik upo­tre­bio šved­ski šef di­plo­ma­ti­je Karl Bilt ko­ji je ka­zao da je oče­ki­va­no da Ru­si­ja po­ri­če kri­vi­cu jer je i „so­vjet­sko mi­ni­star­stvo od­bra­ne od­bi­ja­lo sve što se ti­ca­lo oba­ra­nja” ko­rej­skog put­nič­kog avi­o­na 1983.

Slič­no­sti sa ra­ni­jim do­ga­đa­ji­ma pro­na­šao je i gra­do­na­čel­nik Lon­do­na Bo­ris Džon­son ko­ji je u „Te­le­gra­fu” kon­sta­to­vao da ga sve pod­se­ća na ame­rič­ko oba­ra­nje iran­skog put­nič­kog avi­o­na 1988. ka­da je ži­vot iz­gu­bio 290 put­ni­ka i čla­no­va po­sa­de. Džon­son pi­še da je stra­šno da Pu­tin ne da ne pri­zna­je gre­šku, ne­go kri­vi­cu još sva­lju­je i na dru­go­ga, od­no­sno Ki­jev, ali i pod­se­ća na gre­šku ame­rič­ke voj­ske od pre 16 go­di­na ka­da ne sa­mo da ni­je do­šlo do ame­rič­kog iz­vi­nje­nja Te­he­ra­nu, već je ka­pe­tan rat­nog bro­da sa ko­jeg je po­go­đe­na iran­ska le­te­li­ca ka­sni­je čak i od­li­ko­van.

Ra­ste pri­ti­sak na Sr­bi­ju

Zbog za­o­štra­va­nja od­no­sa na re­la­ci­ji Mo­skva–Za­pad, re­al­no je oče­ki­va­ti da opet poč­ne da ra­ste i pri­ti­sak za­pad­nih di­plo­ma­ta na Sr­bi­ju. EU odav­no tra­ži da Be­o­grad uskla­di spolj­nu po­li­ti­ku sa onom u Bri­se­lu i op­tu­ži Pu­ti­na za anek­si­ju Kri­ma i po­dr­šku se­pa­ra­ti­sti­ma. Ka­ko sa­zna­je­mo, Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni, mi­ni­star­ka spolj­nih po­slo­va Ita­li­je, to­kom pred­sto­je­će po­se­te Be­o­gra­du ima­će za­da­tak da u tom prav­cu uti­če na Vla­du Sr­bi­je. Ona je ozbi­ljan kan­di­dat za na­sled­ni­cu Ke­trin Ešton, ali joj se do­sad za­me­ra­lo je isu­vi­še „me­ka pre­ma Pu­ti­nu”.

Ma­le­zi­ja za­dr­ža­va „cr­ne ku­ti­je” do for­mi­ra­nja ti­ma

Ku­a­la Lum­pur – Vla­da u Ku­a­la Lum­pu­ru je ju­če sa­op­šti­la da će za­dr­ža­ti „cr­ne ku­ti­je” put­nič­kog avi­o­na „Ma­le­zi­ja er­laj­nsa” obo­re­nog u is­toč­noj Ukra­ji­ni sve dok se ne for­mi­ra me­đu­na­rod­ni tim is­tra­ži­te­lja. „Ma­le­zij­ski tim je pre­u­zeo bri­gu o ’cr­nim ku­ti­ja­ma’ ko­je su iz­gle­da u do­brom sta­nju. One će tu bi­ti sve dok se ne ozva­ni­či me­đu­na­rod­ni tim is­tra­ži­te­lja”, na­vo­di se u sa­op­šte­nju pre­mi­je­ra Ma­le­zi­je Na­dži­ba Ra­za­ka.

Vla­da u Ku­a­la Lum­pu­ru na­po­mi­nje da će me­đu­na­rod­nom is­tra­žnom ti­mu, čim bu­de for­mi­ran, pre­da­ti „cr­ne ku­ti­je” na da­lju ana­li­zu, pre­neo je Roj­ters.

Ko su se­pa­ra­ti­sti, a ko bor­ci za slo­bo­du

Či­ta­lac u Sr­bi­ji sa još sve­žim pam­će­njem na do­ga­đa­je iz de­ve­de­se­tih po­seb­no će obra­ti­ti pa­žnju na reč­nik ko­ji za­pad­ni me­di­ji i po­li­ti­ča­ri ko­ri­ste po­vo­dom naj­no­vi­jih do­ga­đa­ja u Ukra­ji­ni. Ka­da pro­ru­ske po­bu­nje­ni­ke u Do­njec­ku i Lu­gan­sku kri­ve za tra­ge­di­ju na ne­bu iz­nad is­toč­ne Ukra­ji­ne, na­zi­va­ju ih „se­pa­ra­ti­sti­ma” i „te­ro­ri­sti­ma” ko­ji kr­še su­ve­re­ni­tet i in­te­gri­tet Ki­je­va. Ko­li­ko se sa­mo ovi na­zi­vi raz­li­ku­ju od opi­sa na­o­ru­ža­nih Al­ba­na­ca na Ko­so­vu ko­je je Za­pad tre­ti­rao kao bor­ce za slo­bo­du. Ka­da EU i SAD da­nas ka­žu da ru­ska ma­nji­na u Ukra­ji­ni ima da se in­te­gri­še u osta­tak ze­mlje, to se ve­o­ma mno­go raz­li­ku­je od po­dr­ške ko­ju su upu­ći­va­li al­ban­skoj ma­nji­ni u Sr­bi­ji ohra­bru­ju­ći nje­no ot­ce­plje­nje.

Dvo­stru­ki stan­dar­di či­ta­ju se i u tek­stu Ti­mo­ti­ja Gar­to­na Eša, pro­fe­so­ra sa Oks­for­da, ko­ji kri­ti­ku­je to što se Pu­tin po­zi­va na „od­go­vor­nost da za­šti­ti” Ru­se iz­van Ru­si­je. Se­ti­mo se da je „hu­ma­ni­tar­na in­ter­ven­ci­ja” NA­TO-a 1999. prav­da­na upra­vo od­go­vor­no­šću za­pad­nih vla­da da za­šti­te Al­ban­ce na Ko­so­vu.

Gra­đa­ni Sr­bi­je pro­na­ći će još jed­nu pa­ra­le­lu iz­me­đu sa­da­šnjih zbi­va­nja i svo­je ne­dav­ne isto­ri­je. Se­ti­mo se ka­ko je ame­rič­ki di­plo­ma­ta Vi­li­jam Vo­ker tvr­dio da su žr­tve u Rač­ku po­bi­je­ne hi­ci­ma u gla­vu iz ne­po­sred­ne bli­zi­ne. Tim fin­ske fo­ren­zi­čar­ke He­le­ne Ran­te utvr­dio je da ni­jed­na žr­tva ni­je stra­da­la od met­ka is­pa­lje­nog u po­ti­ljak, ali ni­ko ni­je ha­jao što je me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca is­hi­tre­no op­tu­ži­la srp­sku stra­nu za naj­go­re zver­stvo. Isto ta­ko, EU je op­tu­ži­la pro­ru­skog Vik­to­ra Ja­nu­ko­vi­ča da je zi­mus na­re­dio snaj­per­sku palj­bu po de­mon­stran­ti­ma na Maj­da­nu. Ka­da su se ja­vi­li do­ka­zi da su ne­ki snaj­pe­ri­sti dej­stvo­va­li po na­lo­gu „pro­e­vrop­skih“ sna­ga, Ke­trin Ešton je obe­ća­la da će ofor­mi­ti ko­mi­si­ju da is­pi­ta sve na­vo­de. Ni­ka­da ni­smo sa­zna­li da li je ova ko­mi­si­ja oform­lje­na ni­ti šta je utvr­di­la.

Zvaničnici SAD: Nema dokaza o umešanosti Rusije u obaranje aviona

Američki obaveštajni zvaničnici izjavili su da nema dokaza o direktnoj umešanosti ruske vlade u obaranje malezijskog putničkog aviona na istoku Ukrajine,javlja AP,prenosi Beta.

Zvaničnici, koji su tražili da ne budu imenovani, rekli su da je avion najverovatnije oboren raketom zemlja-vazduh „SA-11” koji su ispalili proruski separatisti u Ukrajini, a da je Rusija „stvorila uslove” za obaranje aviona naoružavanjem pobunjenika.

Viši obaveštajni zvaničnik je rekao da je avion najverovatnije oboren greškom.

Zvaničnici su rekli da nemaju saznanja da li su Rusi bili prisutni lansiranju projektila, a nisu hteli da kažu da li su ekipe na lansiranju bile obučavane u Rusiji.

Autor Je­le­na Ste­va­no­vić

Izvor Politika, 23. 07. 2014.