SERGEJ GLAZJEV
Bez stvaranja takve koalicije Rusija neće moći da pobedi u svetskom ratu, koji se protiv nje razvija
Istovremeno sa ukrajinskim žarištem raspirivanja svetskog haotičnog rata, SAD nastavljaju da podržavaju oružane konflikte u Siriji i Iraku, da destabilizuju situaciju na Bliskom i Srednjem Istoku, da pripremaju upad Talibana i islamskih bojovnika u Srednju Aziju, da projektuju obojene revolucije u Rusiji i drugim zemljama evroazijskih integracija, a takođe da organizuju državne prevrate u zemljama Latinske Amerike nad kojima su izgubile kontrolu. SAD podstiču na svetski rat i objektivne zakonomernosti globalne ekonomske i političke dinamike, čije razumevanje daje mogućnost za prognoziranje vojno-političke aktivnosti u narednoj deceniji.
Analiza dugih ciklusa ekonomske i političke dinamike pokazuje da je najverovatniji period velikih regionalnih vojnih konflikata uz učešće SAD i njihovih satelita protiv Rusije vreme od 2015. do 2018. godine. To je period izlaska novog tehnološkog poretka iz faze rađanja u fazu porasta, kada se završava nastajanje njegove tehnološke putanje i na njegovoj osnovi počinje modernizacija ekonomije. Upravo u tim stadijumima tehnološke promene povlače za sobom promene u strukturi međunarodnih odnosa.
Zemlje koje se pre drugih nađu na talasu novog tehnološkog poretka stiču prednosti u konkurenciji na svetskom tržištu i počinju da potiskuju prethodne lidere, koji moraju da ulažu velike napore za izlazak iz krize suvišne akumulacije kapitala u zastarelim proizvodno-tehnološkim strukturama. Između novih i starih lidera tehnološko-ekonomskog razvoja odvija se borba za dominaciju na svetskom tržištu, što dovodi do porasta međunarodne napetosti i provociranja vojno-političkih konflikata koji su i do sada dovodili do svetskih ratova.
UKRAJINA JE ZA SAD DOŠLA PRERANO
U sadašnje vreme počinje upravo takav period koji će trajati do 2020-2022. godine, kada će se konačno oblikovati struktura novog tehnološkog poretka i na njegovoj osnovi svetska ekonomija ući u fazu stabilnog rasta. Ukrajinska kriza počela je godinu dana pre prognozirane procene vremena otpočinjanja eskalacije vojno-političke napetosti. Da je Viktor Janukovič potpisao sporazum o asocijaciji sa EU, onda bi kriza počela godinu i po kasnije – u trenutku održavanja narednih predsedničkih izbora. Do tada bi se sa strane EU aktivirali mehanizmi upravljanja ekonomijom, spoljnom i odbrambenom politikom Ukrajine, koji su predviđeni tim sporazumom. Bili bi formirani i raspoređeni na granicama sa Rusijom ukrajinsko-poljsko-litvanski bataljoni koji se upravo osnivaju. Bile bi pripremljene procedure za zajedničko delovanje evropskih i ukrajinskih oružanih snaga u regulisanju oružanih regionalnih konflikata.
Iako je u sporazumu predviđena obaveza Ukrajine da u tim konfliktima deluje pod rukovodstvom EU, kao i da sledi njenu spoljnu i odbrambenu politiku, očigledno je da će se realnom organizacijom vojnih dejstava baviti NATO pod rukovodstvom Vašingtona. Nema sumnje da bi u vreme predsedničkih izbora – u proleće 2015 – bile primenjene one iste tehnologije zamene Janukoviča štićenikom SAD koje su bile i tokom državnog prevrata ove zime. Samo bi promena vlasti prošla na relativno legitiman način, što bi isključilo mešanje Rusije. Takođe, Amerikanci bi od pripadnika svoje agenture formirali vladu i strukture sile Ukrajine i usmerili tu zemlju na uključivanje u NATO i potiskivanje Crnomorske flote Rusije sa Krima. Rusiji se ne bi suprotstavile nacističke oružane bande, nego sasvim legitimni ukrajinsko-evropski vojni kontingenti koji se oslanjaju na vojnu moć NATO. Legitimna ukrajinska vlada usmeravana od strane SAD prekinula bi saradnju sa Rusijom u odbrambenoj industriji, sprovodila bi ništa manje neobuzdanu antirusku kampanju u medijima i prinudnu ukrajinizaciju Jugoistočne Ukrajine.
Prema analizama dugih ciklusa političke aktivnosti, vrhunac vojno-političkih konflikata desiće se 2016-2018. godine. Da se nije desio pad Ukrajine u političku krizu, ona bi se do tada potpuno nalazila pod kontrolom NATO i sprovodila antirusku politiku blokiranjem rada Crnomorske flote i provociranjem međuetničkih konflikata na Krimu u cilju likvidiranja proruskih društvenih organizacija i čišćenja jugoistočnih oblasti od ruskog uticaja. Rusija bi se našla u situaciji mnogo lošijoj nego što je sada posle pripajanja Krima i uspostavljanja nacističkog režima u Kijevu, čija nelegitimnost i kriminalni postupci osuđuju Ukrajinu na katastrofu i raspad. Socijalno-ekonomska katastrofa koja je zahvatila Ukrajinu i povećavanje haosa na njenoj teritoriji svakako ne odgovaraju ciljevima Rusije jer je ona životno zainteresovana za blagostanje i uspešan razvoj Ukrajine, koja je deo Ruskog sveta i neraskidivo povezana sa Rusijom tehnološki, ekonomski i duhovno.
KONFLIKTI POČINjU 2015.
Katastrofalni scenario bilo je moguće izbeći da Janukovič nije bio podložan američkim i evropskim emisarima i da je odbranio državu od nacističke pobune i državnog prevrata. Međutim, to bi za SAD bilo jednako porazu dugotrajne antiruske kampanje koju su vodile u Ukrajini tokom čitavog postsovjetskog perioda. Zbog toga su one učinile sve što je bilo moguće – koristeći sve svoje političke, informativne i finansijske resurse – za organizovanje državnog prevrata i predavanje svojim štićenicima vlasti nad Ukrajinom. Zbog te avanture SAD rizikuju da plate svojim ideološkim i političkim liderstvom ako Rusija kompetentno i odlučno odbrani sebe i svet od američke politike širenja svetskog haotičnog rata.
Od 2017. u SAD počinje novi izborni ciklus, u koji će očigledno biti uključena rusofobija kao idejna osnova svetskog rata koji one raspiruju. Ipak, do tada krizno stanje američkog finansijskog sistema može da se ispolji u smanjivanju budžetskih rashoda, devalvaciji dolara i osetnom pogoršanju životnog standarda stanovništva. Spoljna agresija SAD može zastati na Bliskom i Srednjem Istoku i pretrpeti neuspeh u Avganistanu i u Iraku. Sa jedne strane, pritisak unutrašnjih problema i kriza provociraće u spoljnoj politici rast agresivnosti američkog vođstva, a sa druge strane, njegov položaj činiti slabijim.
Kao što dokazuje Pantin, ako se mobiliše intelektualno, ekonomski i vojno – Rusija ima šanse da ne izgubi u konfliktima do kojih će doći između 2015. i 2018. godine, pošto SAD i njihovi sateliti još neće biti spremni za otvorenu agresiju. Prema tim istim prognozama, najopasniji period za Rusiju nastupa početkom 2020-tih, kada će početi tehnološko prenaoružavanje razvijenih zemalja i Kine, a SAD i druge zapadne zemlje izađu iz depresije 2008-2018. i naprave novi tehnološki zamah. Upravo u periodu od 2021-2025. Rusija ponovo može naglo da zaostane u tehnološkom i ekonomskom pogledu, što će devalvirati njen odbrambeni potencijal i veoma pojačati unutrašnje socijalne i međuetničke konflikte, kao što se to desilo u SSSR krajem 1980-tih godina.
Američki analitičari iz CIA i drugih resora direktno računaju na raspad Rusije iznutra posle 2020. zbog unutrašnjih socijalnih i međuetničkih konflikata iniciranih spolja. To potvrđuje postavljanje Džona Tefta za ambasadora SAD u Rusiji, najpoznatijeg organizatora „obojenih revolucija“ i državnih prevrata na postsovjetskom prostoru.
KO ULAZI U ANTIRATNU KOALICIJU
Za Rusiju su najopasniji međuetnički konflikti koji će se veštački podsticati spolja i iznutra korišćenjem socijalne neravnopravnosti, neravnopravnosti između regiona, kao i ekonomskih problema. U tom cilju, u ruskoj političkoj, poslovnoj i intelektualnoj eliti SAD dosledno odgajaju svoju „petu kolonu“ izdvajajući za te svrhe, po nekim procenama, do 10 milijardi dolara godišnje.
Da bi se izbegao taj najnegativniji scenario koji vodi raspadu zemlje, neophodna je sistemska unutrašnja i spoljna politika učvršćivanja nacionalne bezbednosti, obezbeđivanja ekonomske nezavisnosti, povećanja međunarodne konkurentnosti i ubrzanog razvoja nacionalne ekonomije, mobilizacije društva i modernizacije vojno-industrijskog kompleksa. Do 2017. godine, kada SAD počnu otvoreno i po svim frontovima da prete Rusiji, ruska armija treba da ima savremeno i efikasno naoružanje, rusko društvo da bude kompaktno i sigurno u svoje snage, ruska intelektualna elita da ovlada dostignućima novog tehnološkog poretka, da ekonomija bude na talasu rasta novog tehnološkog modela, a ruska diplomatija da organizuje široku antiratnu koaliciju zemalja, sposobnu da usaglašenim delovanjem prekine američku agresiju.
Neophodna je široka međunarodna koalicija zemalja koje nisu zainteresovane za otpočinjanje novog svetskog rata. Takva koalicija je potrebna ne samo za sprečavanje rata nego i za pobedu u njemu ako se pokaže da je rat neizbežan. Antiratna međunarodna koalicija mogla bi da obuhvati:
– Evropske zemlje koje, uprkos njihovim nacionalnim interesima, pokušavaju da uvuku u rat protiv Rusije;
– Zemlje BRIKS, čiji ekonomski uspon može biti torpedovan organizovanom destabilizacijom od SAD;
– Koreju, zemlje Indokine koje nisu zainteresovane za pogoršanje odnosa sa Rusijom;
– Zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka za koje će svetski rat značiti eskalaciju sopstvenih regionalnih konflikata;
– Latinoameričke zemlje Bolivarske alijanse, za koje širenje novog svetskog rata nosi opasnost od direktne invazije SAD;
– Zemlje u razvoju G77, naslednice Pokreta nesvrstanih zemalja, koje tradicionalno istupaju protiv ratova i za pravedno uređenje sveta.
ODUSTAJANjE OD DOLARA
Kao motiv za osnivanje takve koalicije treba istaći za sve njene učesnike opštu opasnost od razvijanja globalnog haotičnog rata od strane SAD. Značajan uslov za uspešno stvaranje takve koalicije jeste lišavanje SAD monopola na ideološku dominaciju putem doslednog razobličavanja nehumanih posledica njihovih intervencija, masovnih ubistava civilnog stanovništva počinjenih od njihovih vojnika i razornih rezultata vladavine američkih miljenika u različitim zemljama. Potrebno je osujetiti karakter američke nepogrešivosti i demonstrirati cinizam i obmanu američkih rukovodilaca, katastrofalne posledice njihove politike dvostrukih standarda, nekompetentnost i neukost američkih činovnika i političara.
U stvaranju antiratne koalicije uticajni saveznici mogle bi da budu verske organizacije koje istupaju protiv nametanja kulta svedopuštenosti i razvrata, protiv podrivanja porodičnih i drugih univerzalnih vrednosti. One bi pomogle učesnicima koalicije da pripremi i svetu ponudi novu ideologiju koja ujedinjuje i polazi od uspostavljanja čvrstih moralnih ograničenja čovekove samovolje.
Konstruktivnu ulogu mogle bi da odigraju međunarodne humanitarne i antifašističke organizacije. Svetska zajednica naučnika i eksperata, koja se zalaže za stabilan razvoj i generiše projekte koji objedinjavaju čovečanstvo, takođe bi mogla da postane saveznik koalicije.
Delovanje antiratne koalicije treba da bude usmereno ne samo na razobličavanje i osujećivanje političke dominacije SAD nego i pre svega na ometanje američke vojno-političke moći zasnovane na emisiji dolara kao svetske valute. Ako se nastave agresivna dejstva SAD u raspirivanju svetskog rata, delovanje treba da obuhvati i odustajanje od korišćenja dolara u međusobnoj trgovini i od dolarskih instrumenata za plasman deviznih rezervi.
Antiratna koalicija treba da ima svoj pozitivan program za uređenje svetske finansijsko-ekonomske arhitekture na principima uzajamne koristi, pravednosti i poštovanja nacionalnog suvereniteta. Već smo govorili o merama koje su neophodne za finansijsku stabilizaciju, za povećanje efikasnosti regulisanja finansijskog tržišta, bankarskih, finansijskih i investicionih institucija, za stimulisanje rasta novog tehnološkog poretka i progresivnih strukturnih promena i za formiranje odgovarajućih novih institucija. One treba da uklone osnovne uzroke globalne krize među kojima su najznačajnijI sledeći:
– Nekontrolisana emisija svetskih rezervnih valuta, koja dovodi do zloupotrebe od strane emitenata, monopolskog položaja u sopstvenom interesu po cenu povećanja dispariteta i razornih tendencija u globalnom finansijsko-ekonomskom sistemu;
– Nemogućnost aktuelnih mehanizama za regulisanje operacija bankarskih i finansijskih institucija da obezbede zaštitu od prekomernih rizika i pojavljivanja finansijskih „mehura”;
– Iscrpljivanje granica rasta dominantnog tehnološkog poretka i nedostatak uslova za nastajanje novog, uključujući nedostatak investicija za široko uvođenje klastera koji čine komponente njegovih baznih tehnologija.
FINANSIJSKA PRAVILA KOALCIJE
Antiratna koalicija treba da nastupa sa pozitivnim programom mera za izlazak iz globalne krize putem uklanjanja njenih uzroka i stvaranja stabilnih uslova za funkcionisanje svetskog finansijskog tržišta i međunarodne valutno-finansijske razmene na uzajamno korisnoj osnovi, razvoja međunarodne proizvodne kooperacije i svetske trgovine robom i tehnologijom. Ovi uslovi treba da omoguće nacionalnim vlastima da organizuju kreditiranje razvoja i razvijanja novih tehnologija i modernizacije ekonomije na toj osnovi, kao i stimulisanje inovacione i poslovne aktivnosti u perspektivnim pravcima ekonomskog rasta.
Za to je potrebno da zemlje-emitenti svetskih rezervnih valuta garantuju njihovu stabilnost putem poštovanja određenih ograničenja razmera državnog duga i deficita platnog i trgovinskog bilansa. Sem toga, one treba da poštuju uslove utvrđene na odgovarajući način u odnosu na transparentnost korišćenja mehanizama za obezbeđivanje emisije svojih valuta i davanje mogućnosti za njihovu nesmetanu razmenu za sve trgovinske aktive na njihovoj teritoriji. Značajan uslov za emitente svetskih rezervnih valuta treba da bude i poštovanje pravila savesne konkurencije i nediskriminacionog pristupa na svoja finansijska tržišta. Uz to, ostalim zemljama koje poštuju slična ograničenja treba omogućiti primenu svojih nacionalnih valuta kao instrumenta spoljnotrgovinske valutno-finansijske razmene, uključujući i njihovo korišćenje u drugim zemljama-partnerima kao rezervnih.
Racionalno je uvođenje klasifikacije nacionalnih valuta koje pretenduju na ulogu svetskih ili regionalnih rezervnih valuta po kategorijama u skladu sa poštovanjem određenih uslova od strane njihovih emitenata. Istovremeno sa uvođenjem uslova za emitente svetskih rezervnih valuta neophodno je jačanje kontrole kretanja kapitala u cilju sprečavanja spekulativnih napada koji destabilizuju svetski i nacionalni valutni finansijski sistem. Radi toga zemlje koalicije treba da uvedu zabranu na transakcije svojih rezidenata sa of-šor zonama, kao i da ne dozvole pristup programu refinansiranja bankama i korporacijama koje su osnovane uz učešće rezidenata of-šor zona. Takođe je racionalno uvođenje ograničenja za korišćenje u međunarodnim obračunima valuta čiji emitenti ne poštuju utvrđene uslove.
ALTERNATIVNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE
Za određivanje uslova za emitente svetskih rezervnih valuta i za monitoring njihove doslednosti potrebno je sprovesti duboke reforme međunarodnih finansijskih institucija u cilju obezbeđivanja legitimnog predstavljanja zemalja učesnica prema objektivnom kriterijumu iz seta svojstava relativne težine svake od njih u svetskoj proizvodnji, trgovini, finansijama, prirodnom potencijalu i stanovništvu. Prema tom istom kriterijumu može da se formira korpa valuta za izdavanje nove SDR (Special Drawing Rights – veštačko rezervno platno sredstvo koje emituje MMF, prim. prev.) u odnosu na koju mogu da se određuju kursevi svih nacionalnih valuta, uključujući i svetske rezervne. U početnoj fazi u tu korpu mogu da uđu valute onih zemalja koalicije koje pristanu da preuzmu obavezu poštovanja utvrđenih uslova.
Realizacija reformi tolikih razmera zahteva odgovarajuću pravnu i institucionalnu podršku. To može da se uradi davanjem odlukama koalicije statusa međunarodnih obaveza zemalja koje su zainteresovane za njihovu realizaciju, a takođe i oslanjajući se na institucije UN i ovlašćene međunarodne organizacije. Za stimulisanje globalnog rasprostiranja socijalno značajnih dostignuća novog tehnološkog poretka neophodno je proširiti međunarodni sistem strateškog planiranja globalnog socijalno-ekonomskog razvoja, koji uključuje izradu dugoročnih prognoza naučno-tehničkog razvoja, određivanje perspektiva razvoja svetske ekonomije, regionalnih udruženja i velikih zemalja, otkrivanje mogućnosti za prevazilaženje postojećih disproporcija, uključujući diskontinuitet u nivou razvoja naprednih i slabo razvijenih zemalja, kao i izbor prioritetnih pravaca razvoja i indikativnih planova delatnosti međunarodnih organizacija.
SAD i zemlje G7 verovatno će bez razmatranja odbaciti ove definisane predloge za reformisanje svetskog valutno-finansijskog sistema, budući da će njihova realizacija potkopati njihovo monopolsko pravo na nekontrolisanu emisiju svetskih valuta. Sadašnji način razmene rezultata i faktora ekonomske delatnosti između zemalja u razvoju i razvijenih zemalja u potpunosti odgovara razvijenim. Ostvarujući ogromnu dobit od emisije svetskih valuta vodeće zapadne zemlje ograničavaju pristup sopstvenim tržištima aktiva, tehnologija i rada i stalno uvode nova ograničenja.
KLjUČNA ULOGA BRIKS
Kao što pokazuje politika koju sprovode SAD, umesto reforme svetskog finansijskog sistema na principima legitimnosti, uzajamne koristi i poštovanja suvereniteta, one radije biraju raspirivanje svetskog haotičnog rata radi zaštite svog dominantnog položaja. Zbog toga antiratna koalicija– da bi bila uspešna i efikasna– mora da poseduje dovoljnu odbrambenu sposobnost za odbijanje američke agresije i pokušaja vojno-političke destabilizacije bilo koje tačke na planeti. Radi toga je neophodno proširiti model ODKB, angažovati za saradnju Kinu, Vijetnam, Siriju, Kubu, Uzbekistan, Turkmeniju, Azerbejdžan, stvoriti mehanizme partnerstva u ime mira sa Indijom, Iranom, Venecuelom, Brazilom, kao i drugim zemljama kojima preti američka agresija. Posedovanjem vojno-političke i ekonomske moći uporedive sa NATO antiratna koalicija mogla bi da pobedi u konfrontaciji koju nameću SAD i nezavisno od njihove želje da počne reformu svetskog finansijsko-valutnog sistema u interesu stabilnog ekonomskog razvoja kako svetske tako i svih nacionalnih ekonomija.
Ako zemlje G7 odbiju da se „pomere” u organima upravljanja međunarodnih finansijskih organizacija, onda antiratna koalicija treba da ima dovoljno sinergije da stvori alternativne globalne regulatore. Osnivanje takve koalicije moguće je inicirati na osnovu BRIKS i početi od rešenja pitanja podrške njihove ekonomske bezbednosti, uključujući:
– Stvaranje univerzalnog platnog sistema za zemlje BRIKS i izdavanje opšte platne kartice BRIKS, koja objedinjuje kinesku Union Pay, brazilsku ELO, indijsku Ru Pay, a takođe i ruske platne sisteme;
– Stvaranje sistema za razmenu informacija između banaka, slično SWIFT, koji je nezavisan od SAD i EU;
– Prelazak na korišćenje sopstvenih rejting agencija.
Vodeću ulogu u osnivanju antiratne koalicije moraće da preuzme Rusija, budući da se upravo ona nalazi u najosetljivijem položaju i da bez stvaranja takve koalicije neće moći da pobedi u svetskom ratu koji se protiv nje razvija. Ako Rusija ne osnuje takvu koaliciju, onda će antiruska koalicija, koju formiraju SAD, progutati i neutralizovati potencijalne ruske saveznike. Tako se rat protiv Rusije, koji Amerikanci provociraju u Evropi, može pokazati unosnim za Kinu.
Sledeći kinesku mudrost o pametnom majmunu koji na drvetu čeka kraj okršaja dva tigra da bi zatim prisvojio plen, oni mogu da izaberu strategiju nemešanja. Uzajamno slabljenje SAD, EU i Rusije može da olakša Kini ostvarenje globalnog liderstva. Brazil može da podlegne pritisku SAD, a Indija da se zatvori u rešavanju svojih unutrašnjih problema. Rusija poseduje istorijsko iskustvo liderstva u svetskoj politici ne manje od SAD, a takođe za to neophodni duhovni autoritet i dovoljnu vojno-tehničku moć. Ali, da bi pretendovala na liderstvo, ruska društvena svest mora da se oslobodi kompleksa niže vrednosti koji su nakalemili prozapadni mediji u periodu Gorbačovljeve perestrojke i američke dominacije u vreme Jeljcinovog režima. Mora da se povrati istorijski ponos ruskog naroda na viševekovno istrajno stvaranje civilizacije koja je objedinila mnoštvo nacija i kultura i više puta spasila Evropu i čovečanstvo od samouništenja. Da se povrati razumevanje istorijskog kontinuiteta uloge Ruskog sveta u stvaranju ukupne kulture čovečanstva počev od Kijevske Rusije, koja je postala duhovna naslednica Vizantijske imperije, do savremene Ruske Federacije, naslednice SSSR i Ruske imperije.
VREDNOSNA OSNOVA KOALICIJE
U tom kontekstu treba predstavljati evroazijski integracioni proces kao globalni projekat uspostavljanja zajedničkog prostora razvoja naroda od Lisabona do Vladivostoka i od Peterburga do Kolumba, koji su vekovima živeli zajedno, sarađivali i obogaćivali jedni druge. Takođe je neophodna unutrašnja harmonizacija ruske društvene svesti koja isključuje njeno izlivanje kako u nacizam, tako i u kosmopolitizam. Radi se pre svega o unošenju u rusku društvenu svest vrednosnih orijentacija koje jačaju Rusiju, kao, na primer, „svaki nacionalizam – ruski, ukrajinski, čečenski, tatarski, jevrejski… je forma koja prethodi nacizmu”, „tamo gde se funkcioneri snalaze u svojim obavezama niko, ni građani, ni narodi nemaju razloga za proteste”, „za svaku nama nanetu štetu najpre smo krivi mi sami – zbog toga što smo se pokazali slabim i ranjivim” i tsl.
Sem harmonizacije međunacionalnih odnosa, takvi stavovi omogućiće da se osujeti delovanje lokalnih agenata stranog uticaja u Rusiji, koji su uspeli u iskrivljivanju smisla i podmetanju pojmova. Rusija neće moći da organizuje otpor američkoj agresiji ako ne uspostavi sposobnost za samostalan razvoj. Bez obzira na ogromna razaranja naučno-proizvodnog potencijala i degradaciju industrije, za uspešan razvoj Rusija još uvek postoji dovoljan intelektualni, prirodni i ekonomski potencijal. Ipak, njegovo potpuno korišćenje nije moguće u okvirima proameričke ekonomske politike, koja se danas sprovodi i provocira izvoz kapitala i „ofšorizaciju” ekonomije, što ograničava unutrašnji kredit davanjem zajmova SAD i njihovim saveznicima u NATO putem plasmana deviznih rezervi u njihovima obligacijama.
Autor je savetnik Vladimira Putina, akademik Ruske akademije nauka
