SERGEJ GLAZJEV: MOJ RAT SA EKONOMSKIM LIBERALIMA

Moji oponenti žele da Amerikanci pojedu što više naših aktiva Rusko odsustvo želje da...

Moji oponenti žele da Amerikanci pojedu što više naših aktiva

Rusko odsustvo želje da sledi direktive „Vašingtonskog oblasnog komiteta“ u Beloj kući izazvalo je agresivnu reakciju. Našoj zemlji se preti sankcijama, po veličini i posledicama uništavajućim, koje bi morale da nas bace na kolena i da nam oduzmu i najmanju želju da sami određujemo sopstvenu sudbinu. Pritom trebalo bi da bude jasno da, bez obzira na očekivanja „svetskog žandara“, aktivan otpor i kompleksni program suprotstavljanja pretnjama može u ruskoj privredi da izazove dejstvo suprotno očekivanom, radikalno poboljšavajuće, može da ojača njen suverenitet, da učini impuls kvalitetnom usavršavanju i razvoju. Već sama mogućnost za to reklo bi se da vidljivo plaši inicijatore sankcija protiv Rusije, kao i petu kolonu, koju čine njihovi ćutljivi pobornici iz naše zemlje. Zato je magazin Odnako zamolio jednog od autora ruskog programa odgovora na postupke neprijateljske strane akademika Ruske akademije nauka Sergeja Glazjeva da komentariše tu situaciju.

U mnogim medijima, konkretno u novinama Vedomosti pojavili su se komentari o vašim predlozima o merama kojima bi trebalo odgovoriti na ekonomske sankcije protiv Rusije. Kakvi su to predlozi i zašto su oni izazvali toliki nemir u liberalnim medijima?

— Hoćete da kažete – u zapadnim medijima? I ja sam sa čuđenjem saznao za te komentare iz Vedomosti“, koje, kako znamo, izlaze zajedno sa Wall Street Journal-om i Financial Times-om, koje oni i kontrolišu. Uostalom, i komentatori su, bar oni za koje sam čuo, dobro poznati po svojim proameričkim pozicijama.

rusija90-te

Mislite na Kudrina (Aleksej, bivši ministar finansija RF, neformalni lider liberalnih prozapadnih ekonomista; prim. NS), koji je izjavio da su vaše inicijative strašnije od samih sankcija?

— Glasnik angloameričke finansijske oligarhije – magazin Euromoney– je više puta pisao da je Kudrin najbolji ministar finansija i najbolji predsednik Centralne banke na svetu. U njegovo vreme ruski novčani sistem je bio čvrsto vezan za dolar – emisija rublje vršena je isključivo zbog kupovine američke valute. On je ustvari učinio da ruska privreda postane finansijska kolonija SAD – dobijanje kredita bilo je moguće samo uz kupovinu obveznica SAD i njihovih saveznika iz NATO. Tako smo kreditirali njihove državne troškove, a našu privredu samo onoliko koliko je davala robu koja je njima bila potrebna. Kudrinova politika bila je isključivo korisna za SAD i EU – obim godišnjeg finansijskog transfera u njihovu korist, a na naš teret, iznosio je sto milijardi dolara.

Na čemu se zasnivaju te procene?

— Sami računajte. Zbog čvrste vezanosti emisije rublje za rast deviznih rezervi, naš monetarni sistem je bio lišen unutrašnjeg izvora kredita. On je opsluživao samo devizno tržište i poresko-budžetski sistem. Mi smo naše dolare od nafte davali za pokriće dužničkih obaveza SAD i EU, a naše korporacije su bile prinuđene da od njih uzimaju kredite. Samo na razlici u kamati od takvog obrtanja kapitala mi smo svake godine gubili do 30 milijardi dolara. I još 50-70 milijardi je odlazilo na of-šorove, od kojih se samo polovina novca vraćala nazad, ali kao strana investicija. Između 20 i 40 milijardi dolara zemlja je gubila na nezakonitom oticanju kapitala zbog toga što nije postojala principijelna želja naših monetarnih vlasti da se bave deviznom kontrolom. Kudrinova politika je od Rusije napravila kravu muzaru za dolarsko finansijsko tržište, za šta su mu Amerikanci, naravno, jako zahvalni. Za dve decenije rusko prihranjivanje dolarskog finansijskog sistema je iznoselo ukupno oko bilion dolara, a sve to vreme naša privreda je trpela zbog ogromnog manjka novca, što je rezultovalo degradacijom privrede i sirovinskom specijalizacijom.

Zato predlažete da se odreknemo dolara?

— Ne predlažem ja, već nam američki predsednik preti prestankom izvršenja obaveza SAD prema Rusiji. Ekonomske sankcije pre svega znače zamrzavanje finansijskih aktiva. Ukoliko pretnje počnu da se ostvaruju, biće oduzet sav novac ruske države, kao i fizičkih i pravnih lica, koja takođe potpadaju pod sankcije, koje kontrolišu američke monetarne vlasti. Teorijski, to je novac na dolarskim računima banaka po celom svetu. Složićete se da će u tom slučaju dolari za nas da izgube svoju vrednost – za njih neće moći baš ništa da se kupi jer će računi na kojima oni leže jednostavno biti zatvoreni.

rusija01

Ali zašto je u tom slučaju šef Centralne banke RF Elvira Nabiulina izjavila da odustajanje od dolara spada u fantastiku?

— Mnogi naši poštovaoci američke monetarne škole toliko su bukvalno poverovali u taj svet dolara da ne mogu ni da zamisle da bi bilo moguće živeti bez dolarskih računa i menjačnica. Naša Centralna banka se pod njihovim rukovođenjem pretvorila u svojevrsnu menjačnicu: umesto formiranja mehanizma za kreditiranje privrede, Banka Rusije je svoje učešće u ekonomskoj politici ograničila na emitovanje rubalja radi kupovine dolara. Ukoliko SAD oduzmu sve ruske dolarske aktive, ti ljudi će verovatno da polude: koordinatni sistem koji je njihova baza, a u kome sve polazi od dolara, u trenutku se skršio. Nešto znači i to što naša Centralna banka, baš kao i filijale Sistema federalnih rezervi SAD, ne kotira dolar prema rublji, već rublju prema dolaru. Mada se u svim suverenim zemljama kotacija svih valuta vrši prema jedinici valute u konkretnoj zemlji (na primer, u Indiji prema rupiju, u Kini prema juanu, u Argentini prema pezosu), mi uporno radimo obrnuto: rublju kotiramo prema dolaru. I, kada bi nam iznenada Amerikanci zabranili da vršimo operacije u njihovoj valuti, svet bi za naše amerikanocentrične monetariste propao, isto onako kao kad bi zemlja prestala da se vrti oko Sunca i uletela u neku drugu galaksiju.

A šta ako ne samo Amerikanci već i drugi emitenti svetskih valuta uvedu sankcije, kao što su one kojima preti Obama?

— Ukoliko bi se Sjedinjenim Državama pridružili njihovi saveznici iz NATO, u tom bi se slučaju takvom novcu koji je za nas zabranjen pridružili evro i funta. A još – ukoliko bi njihov primer sledio i Japan, onda i jen. To bi značilo konfiskaciju svih deviznih rezervi. Baš tako su SAD i EU učinili sa novcem Libije, Iraka, Jugoslavije. Pošto su njihove aktive zamrznute, te zemlje je bilo lako uništiti vojnim putem, jer, pre svega, njima je oduzet veliki deo akumulacije, a drugo, njihova privreda, koja je bila vrlo zavisna od uvoza, time je potpuno paralisana. Najzad, treće, presečen im je vazduh jer više nisu mogli da izvoze svoje proizvode, što je neophodno makar da bi došlo do proste reprodukcije.

Na vašem spisku nema Irana…

— Protiv Irana su i SAD i EU primenili te iste sankcije, ali su Iran, osim toga, još i isključili od SWIFTa – međunarodnog međubankarskog sistema za prenos informacija i vršenje plaćanja. Tim sankcijama se nisu pridružile Rusija, Kina, Indija i još mnogo zemalja. Tako da, bez obzira što Iran trpi značajne gubitke, on ipak preživljava. Zato SAD, zajedno sa Evropskom unijom, hoće da uvedu sankcije Rusiji, a pokušavaju da na to prisile i Kinu i druge zemlje. U suprotnom, šteta za Rusiju ne bi bila na kritičnom nivou. Štaviše, naši partneri će biti prinuđeni da rusku robu kupuju za rublje, a moraće da prihvataju rublje kada se bude plaćao njihov izvoz.

rusija02

Zato vi predlažete da se pređe na obračun u nacionalnim valutama?

— Pre mnogo godina predlagao sam da to učinimo kako bi se povećala konkurentnost naše privrede, ali sada to već predstavlja pitanje opstanka. Složićete se da se, ukoliko nam zamrznu račune u dolarima i evrima, postavlja pitanje u kojoj ćemo valuti da vršimo obračun pri isporuci naše robe Evropskoj uniji, koja je i dalje naš glavni spoljnotrgovinski partner? Nemački biznismeni su se složili sa mnom da će u tom slučaju oni morati da otvaraju rubaljske račune i da će banke Evropske unije to morati da prihvate. Tako da ćemo najzad, kao posledicu sankcija, moći da formiramo moskovski međunarodni finansijski centar. Naši zapadni partneri će biti prinuđeni da se tom centru obraćaju kako bi dobili kredite u rubljama (kako bi plaćali uvoz iz Rusije) i da otvaraju rubaljske račune kako bi mogao da im se plaća njihov izvoz.

Naše liberale su najviše uplašili vaši predlozi koji se odnose na deviznu kontrolu i „deofšorizaciju“ privrede.

— Da, reklo bi se da oni ne žele da se naše aktive spasu, već, naprotiv, da budu što pre konfiskovane. Jer moji predlozi u vezi sa tim imaju samo jedan cilj, a to je očuvanje novca ruskih preduzeća i banaka koji u svakom trenutku mogu da budu zamrznuti i oduzeti. Nažalost, naša ofšorna oligarhija se toliko zalepila za operaciju iznošenja svojih prihoda u inostranstvo da se svi predlozi u tom pravcu smatraju za napad na njihovu ličnu slobodu koja im omogućuje da slobodno raspolažu sredstvima zarađenim u Rusiji. Istina, oni tu slobodu shvataju i kao slobodu od obaveze da plaćaju dažbine i odgovarajući lični dohodak, za šta ustvari ofšori i služe, jer se u njima svake godine gubi iznos koji je ekvivalentan skoro bilionu rubalja dažbina, koje nisu plaćene državi. Ali je čudno da se zaposleni u Ministarstvu finansija ponašaju ravnodušno umesto da i oni koriste norme devizne i bankarske kontrole kako bi zaštitili interese države i društva.

Oni ustvari pokrivaju protivopravnu delatnost jer u inostranstvo izvoze desetine milijardi dolara?

— U svakom slučaju, radi se o ljudima na koje se pozivaju Vedomosti. Umesto da analiziraju suštinu i da počnu da primenjuju mere koje im predlažu stručnjaci kako bi se prekinuo nezakoniti izvoz kapitala iz zemlje, oni te radne i umnogom poverljive predloge ubacuju angloameričkim novinama radi njihove diskreditacije. Iz konteksta se izvlače pojedinačni odlomci koji se dopunjavaju specijalno smišljenim izjavama za plašenje, tipa „zabrana stranog novca i zatvaranje menjačnica“, posle čega se oponentima prišivaju oznake kako bi oni bili predstavljeni kao imbecili. To spada u omiljena sredstva američkih bezbednjaka, koja njihovi agenti široko koriste za ruske krugove bliske vlasti.

U principu, to su standardni načini za pravljenje ideoloških diverzija i informacionih ratova. Ali  kako se to konkretno koristi u odnosu na vas i vaše predloge?

— Da uzmemo, na primer, tekst iz Vedomosti koje ste pomenuli. Istrgnuti su iz konteksta i objavljeni fragmenti sistema mera koje su naučnici Ruske akademije nauka predložili kako bi se stvorili uslovi za dugoročno jeftino kreditiranje, potrebno za modernizaciju i rast privrede. U tom sistemu su se našle i mere za deofšorizaciju privrede i povećanje efikasnosti devizne regulacije, bez kojih smanjenje stopa i proširenje refinansiranja može da se pretvori u nastavljanje oticanja kapitala. Takođe se predlažu mere za zaštitu našeg finansijskog sistema od gubitaka ukoliko dođe do uvođenja sankcija. Pri tome – zaista zaštite jer sankcije nismo mi tražili, a one se uvode kako bi nam se nanela maksimalna šteta bez imalo naše krivice. Kako se to kaže u Krilovljevoj basni, „kriv si zato što sam ja gladan“. Verovatno i moji oponenti žele da Amerikanci pojedu što više naših aktiva.

rusija03

Vi imate u vidu svoje predloge za smanjenje državnih aktiva koje su nominovane u dolarima i evrima?

— Nisu samo državne aktive ono što podleže konfiskaciji. Na Kipru je, po nalogu evropskih funkcionera, oduzet novac svih klijenata banaka koje su pukle. Naša oligarhija, koja je okrenuta of-šoru, se već srela sa pretnjom da će zbog finansijske krize da izgubi sve svoje aktive uložene radi kreditiranja u zapadne banke. Tada su im, po odlukama rukovodstva zemlje, dati krediti bez učešća, što je njih spasilo od bankrota, ali, čim je kriza počela da jenjava, oni su ponovo uleteli u dužničku omču stranih kreditora. A sve zato što Banka Rusije nije formirala sistem dugoročnog jeftinog refinansiranja komercijalnih banaka, koje su bez toga mnogo slabije od stranih konkurenata – ne samo po stopama već i po uslovima za dodelu kredita. Devizna ograničenja ne treba da se razmatraju izdvojeno, već u kontekstu kompletnog sistema mera novčano-kreditne politike, koji je orijentisan na finansijsko obezbeđenje modernizacije i razvoja privrede.

Ali deo vaših predloga se već ostvaruje: uvodi se ruski platni sistem obračuna preko kartica, diskutuje se o formiranju domaćeg sistema za razmenu međubankarskih informacija, monetarna vlast se zabrinula zbog pretnje isključenja iz SWIFTa…

— Kako se ono kaže: bolje kasno, nego nikad. U navedenom slučaju može da bude i prekasno. Sve navedene i druge predloge su formulisali naučnici Ruske akademije nauka još pre više od deset godina. Otad je zbog nekompetentnosti i pasivnosti monetarnih vlasti ruski finansijski sistem izgubio oko pola biliona dolara, budžetu nedostaje nekoliko biliona rubalja, a privreda je izgubila ceo niz najvažnijih grana u visokotehnološkoj industriji. Neću ni da govorim o milionima izgubljenih sudbina, o ljudima koji su ostali bez posla i izgubili mogućnost samorealizacije. Ortodoksni monetaristi o tome ne razmišljaju, za njih je najvažnije praćenje dogmata njihove religije. Tu centralno mesto zauzima nepokolebiva vera u dolar SAD i potčinjenost „deviznoj upravi“ američkih monetarnih vlasti. Samo, ipak je čudno da oni upravljaju ne svojom, već našom monetarnom politikom. To i jeste Ahilova peta koja našu privredu čini osetljivom na šokove koji dolaze spolja, uključujući u to i bahatost inicijatora sankcija.

Odnako, jun-jul 2014.

Fond strateške kulture

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u