ĐAKON NENAD ILIĆ: „DEMOKRATSKA ŠTAMPA“ I ZATIRANjE IDEJE MASOVNOG ORGANIZOVANjA

Pored mučenja i kvarenja naroda jedine pozitivne posledice ovakvih aktivnosti mogu biti samo za...

Pored mučenja i kvarenja naroda jedine pozitivne posledice ovakvih aktivnosti mogu biti samo za vlast

Postoji veliki problem sa takozvanom „demokratskom štampom“. Osim toga što je zarad dobrog naslova većina novinskih redakcija spremna sve da uradi, pa i da (nekažnjeno) optuži nekoga za ubistvo, osim što više nema kočnica pri korišćenju nečije nesreće za oblikovanje atraktivne naslovne strane (u slučaju nesrećne zlostavljanje i ubijene devojčice), svojim „racionalnim“ aktivnostima većina novina uporno kvari ovaj inače trenutno prilično umorni i izgubljeni narod.

Već je postalo glupo primećivati pa i reagovati na primitivne naslove i tekstove tabloida, bez obzira na njihovu blizinu ili udaljenost od vlasti (ako toga trenutno uopšte ima). Međutim kad i u do skoro relativno ozbiljnim novinama primetiš stidljivu, ali ipak očiglednu želju za medijskim prostituisanjem, pomisliš da svi ipak snosimo nekakvu zajedničku odgovornost za dalje kvarenje naroda.

Opet je izvučen slučaj roditelja Tijane Ognjenović i sumnji u njihovo baratanje novcem koji su ljudi od srca dali za simpatičnu devojčicu u uzaludnom pokušaju da joj spasu život. Bez obzira na motivaciju ovakvih novinarskih kampanja neke stvari upadaju u oči.

Ako su ljudi nevini – onda je sve što se piše stvarno skandal. Ako su odgovorni za namerne zloupotrebe – onda treba to istražiti van očiju javnosti i kratko zabeležiti samo rasplet, uz odgovarajući komentar.

Sve drugo služi daljem kvarenju naroda, ubijanju nade, kvarenju solidarnosti i same ideje o zajedničkoj aktivnosti (vansistemskoj).

Pored mučenja i kvarenja naroda jedine pozitivne posledice ovakvih aktivnosti mogu biti samo za vlast. Zatiranje i same ideje masovnog organizovanja van direktne kontrole i usmeravanja „odozgo“.

Što je najcrnje – čovek se sve teže ljuti na novinare (iako su oni i te kako odgovorni za ono što rade) pa čak i na urednike (definitivno odgovorne). Sve više okrivljujemo vlasnike. A pošto oni moraju da se rukovode profitom, s jedne strane, a pametno im je da budu bliže vlasti, pošto opozicije i nema – moramo i vlasnike da razumemo. I domaće i strane. I onda zapravo kao jedini krivci ostajemo mi koji to primećujemo. I nije da nismo krivi.

P. S. Demokratija je postavljena kao sistem za lako izbegavanje odgovornosti. Nije ni čudo što mediji koji najviše „podupiru“ demokratske slobode najbolje odražavaju suštinu zapadne demokratije. Ako hoćemo da se oporavimo, cilj je kao i u svakoj drugoj oblasti – prihvatanje odgovornosti. To delom ide dobrovoljno, delom pritiskom spolja, van grupe u kojoj radim, delom pritiskom unutar grupe. Trebalo bi da svi zajedno povećavamo taj pritisak u svakoj zoni, inače ćemo se ugušiti od sopstvene amorfnosti, mlohavosti. A najbolje je, naravno, ako se sami, svojevoljno menjamo. Zbog stida, zbog saosećanja, zbog sazrevanja…

Izvor Fejsbuk stranica Nenada Ilića/Stanje stvari, 18. 8. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u