NEMAČKI ODGOVOR NA RUSKI IZAZOV NA BALKANU

Projekti koje bi finansirala EU način je da se Srbija i ostale zemlje odvoje...

Projekti koje bi finansirala EU način je da se Srbija i ostale zemlje odvoje u političkom i ekonomskom smislu od Rusije

Cilj berlinske konferencije o Zapadnom Balkanu jeste namera Evropske unije da smanji uticaj Rusije na ovaj region, pre svega na Srbiju. Veliki infrastrukturni projekti koje bi podržala i finansirala EU način je da se Srbija i ostale zemlje odvoje u političkom i ekonomskom smislu od Rusije, ocenjuju za Danas spoljnopolitički stručnjaci.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić juče je na Konferenciji ukazao na neophodnost stabilnosti na celom Zapadnom Balkanu, zahvaljujući se nemačkoj kancelarki Angeli Merkel što ima „potpuno istu želju kao mi“. Merkel je, s druge strane, istakla da je cilj skupa u Berlinu prelazak iz situacije „jedni protiv drugih“ u „jedni s drugima“.

„Ova konferencija je napravljena da bi se smanjio uticaj vanevropskih faktora, Rusije, Kine i UAE. EU ne želi da prepušta nikome, a pre svega Rusima ovaj deo Evrope. Ukrajinska kriza to dodatno povećava“, ističe za Danas Predrag Simić, spoljnopolitički analitičar. Prema njegovim rečima, za sada nema reakcije Rusije na traženje finansijske podrške za infrastrukturne projekte od EU, ali, kako kaže, „indikator za to će biti da li će Putin doći u oktobru u Srbiju ili ne“. „Rusi su se već iznervirali zbog otvaranja istrage o privatizaciji NIS, a pretpostavlja da je i to bio deo evropskog pritiska. Srbija će se naći sve više na udaru Brisela, Berlina i ostalih zbog neuvođenja sankciji Rusiji, jer se ponovo prepoznaje kao mala Rusija“, zaključuje Simić.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je uoči Konferencije o Zapadnom Balkanu u Berlinu da je važno da se sačuvaju mir i stabilnost u regionu. „Očekujem da dobro shvatimo koliko je bitna politička stabilnost za ceo region, koliko je strašno važno da sačuvamo mir i svaku vrstu stabilnosti, da bilo kakva iskra nestabilnosti može da uništi budućnost celog regiona. I to moramo svi dobro da razumemo“, rekao je Vučić.

Pominjući krizna područja u svetu, pre svega ukrajinsko-ruski konflikt i krizu u Siriji i Iraku, Vučić je rekao da se plaši da ceo svet „ide u lošem smeru“, ali istakao da je zadatak rukovodstva Srbije da „naš brod plovi mirno, bez velikih talasa i potresa“, te da će dati sve od sebe da tako i bude. „Zato nam je neophodna stabilnost na celom Zapadnom Balkanu i zahvalan sam Angeli Merkel što ima potpuno istu želju kao mi“, rekao je Vučić. On je naveo da će Srbija reformama, koje su, primetio je, teške, morati da dokaže Evropskoj uniji da ne traži njihovu milostinju ili da „Nemci rade za nas“, već da je dovoljno da „sami radimo za sebe i svoju budućnost“.

Govoreći o projektima koje će predstaviti Vučić je kao najvažniji pomenuo prugu Beograd – Sarajevo, koja bi išla na Lajkovac, Valjevo i Loznicu, naglasivši da gotov plan već postoji. Dalje bi, objasnio je, pruga išla ka Zvorniku i delu Republike Srpske, odakle bi se nastavljala ka Federaciji BiH, odnosno ka Sarajevu. Drugi projekat je pruga Beograd – Bar sa kracima koji se odvajaju kod Bijelog Polja za Berane, Peć i Prištinu i sa drugim korakom koji se kod Podgorice odvaja za Skadar i Tiranu.Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da je cilj konferencije u Berlinu o Zapadnom Balkanu prelazak iz situacije „jedni protiv drugih“ u „jedni s drugima“.

Merkel je, kako se navodi u saopštenju iz nemačke vlade, uverena da je Evropa odigrala odlučujuću ulogu na tom putu do zajedništva. To je, prema njenom ubeđenju, jedino i bilo moguće tako što je svim tim zemljama data evropska perspektiva.

Gabrijel: Sledeće godine u Austriji

Nemački vicekancelar i ministar privrede i energetike Zigmar Gabrijel najavio je u Berlinu da će se konferencije posvećene Zapadnom Balkanu redovno održavati svake godine. „Sledeće godine domaćin će biti Austrija, a posle toga Francuska. O mestu održavanja 2017. još se raspravlja“, rekao je Gabrijel na početku skupa.

Nema pritisaka zbog Ukrajine

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je juče da ne očekuje pritiske zbog stava Srbije o Ukrajini. „Srbija sa zabrinutošću gleda na razvoj situacije u Ukrajini, a dalja politička klima će zavisiti od toga da li će biti uspešni mirovni napori ili će to ići u dalju eskalaciju sukoba“, rekao je ministar spoljnih poslova u okviru konferencije Zapadni Balkan u Berlinu. Pozicija Srbije je takva da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ponovio je Dačić, dodajući da smatra da sukobe treba prekinuti, ali uz napomenu da se Srbija nije pridružila sankcijama prema Rusiji „iz naših državnih ekonomskih interesa“.

Autor S. Čongradin

Izvor Danas, 29. 08. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u