DUŠAN PROROKOVIĆ: IRAK JE BLIŽI SRBIJI NEGO ŠTO MISLIMO

Naša skora budućnost itekako zavisi i od razvoja situacije na Bliskom istoku Saudijski kralj...

Naša skora budućnost itekako zavisi i od razvoja situacije na Bliskom istoku

Saudijski kralj Abdulah upozorio je da će terorističke grupe napasti SAD i Evropu, „ukoliko se ne suoče sa kolektivnom snagom i brzim delovanjem međunarodne zajednice“.

Razumljivo, pod teroristima pre svega podrazumeva (para)vojne formacije radikalnih islamista okupljenih oko pokreta Islamske države Iraka i Levanta.

Ukoliko SAD, NATO i EU ne krenu u odlučnu akciju, suveren Saudijske Arabije navodi kako će teoristi „za mesec dana stići do Evrope, a za još mesec dana do Amerike“.

Irak je prethodnih meseci jednostavno „eksplodirao“ pokazujući koliko je veliki neuspeh politike intervencionizma na Bliskom istoku. Više je uzroka zašto je do toga došlo, kao i što postoji više razloga zbog kojih su odredi ISIL-a ostvarili brze vojne uspehe. Uz to, dešavanja u Iraku nisu i jedini problem u ovom delu sveta. U istom danu kada se oglasio saudijski kralj, u (još uvek formalno) glavnom gradu (još uvek jedinstvene) Libije – Tripoliju, veća grupa naoružanih lica upala je u nedavno napušteni diplomatski kompleks SAD i „preuzela kontrolu“ nad zgradom američke ambasade. O dešavanjima u Siriji i Bahreinu ne treba puno ni trošiti reči.

U sjajnom radu Dominika Mojsija „Geopolitika emocija“, poznati francuski istraživač analizira kulture nade, straha i poniženja. Prvi obrazac vezuje za dalekoistočne zemlje koje se brzo razvijaju (Kinu i Indiju pre svega), drugi za Zapad koji postepeno gubi globalni uticaj (SAD i Evropa), a treći za muslimanski svet. O dominantnom osećaju „ponižavanja“ i „drugorazrednosti“ kod muslimanskih naroda dosta je pisao i Amin Maluf.

Širenje ideja radikalnog islama je samo logična posledica okolnosti u kojima muslimanski narodi žive, a na te okolnosti poprilično utiču zapadne zemlje koje zbog „kulture straha“ teže da održavaju kontrolu nad „islamskim svetom“ i često pribegavaju vojnim intervencijama.

Sada je pitanje: koliko se dešavanja na Bliskom istoku ozbiljno uzimaju u obzir u balkanskim državama? Da, geografski – Balkan jeste u Evropi, ali geopolitički, on se nalazi između „dva bloka“. On je stešnjen između područja „kulture straha“ i „kulture poniženja“.

Zaslepljenost zapadnim sjajem utiče da se kod Balkanaca danas (ne)svesno prenebregava organska povezanost sa Bliskim istokom. Koliko nam je „blizu Bliski istok“ može se pokazati i na jednom primeru iz geografije: ukoliko se jedan krak šestara zabode na tačku kojom je označen Beograd, a drugi razvuče istočno do sirijsko-iračke granice, ocrtani krug na zapadu doseže do Londona. Irak je jednako geografski udaljen od Balkana koliko i Velika Britanija.

Opterećenost egzistencijalnim pitanjima i svakodnevnim brigama utiče da se to zanemaruje i zaboravlja. Vesti iz Iraka se zato primaju kao da se tiču Polinezije ili Južne Amerike. Valjalo bi zato da se u političkoj javnosti, taman koliko se govori o škotskom referendumu i potonjim dešavanjima u EU, istovremeno pokrene i pitanje dešavanja na Bliskom istoku i mogućih posledica po balkanske države. A zatim da se započne i sa izradom adekvatne strategije po tom pitanju.

Kombinacija „vojnog napredovanja“ radikalnog islama ka Evropi, masovnih migracija do kojih će dolaziti usled destabilizacije Bliskog istoka, populacionog pražnjenja Balkana uzrokovanog nastavkom ekonomske krize i demografskim padom, mogu za svega dve-tri decenije dovesti do toga da celo poluostrvo postane tranzitno predsoblje za imigrante. Bugarski politikolog Kalojan Metodijev upozorava kako smo možda već i u poodmakloj fazi tog procesa, navodeći da procene o „gornjoj granici broja imigranata“ u Bugarskoj dosežu neverovatnih pola miliona.

Irak nam je bliži nego što mislimo, a naša skora budućnost i te kako zavisi i od razvoja situacije na Bliskom istoku.

Izvor Večernje novosti, 12. septembar 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u