PREDRAG SIMIĆ: STRAH EVROPSKE UNIJE OD ULAGANjA KINE U SRBIJU

Dok je kineski novac dobrodošla pomoć u stabilizaciji Grčke, Unija strahuje da bi kineska...

Dok je kineski novac dobrodošla pomoć u stabilizaciji Grčke, Unija strahuje da bi kineska ulaganja mogla podeliti Evropu. Brisel neće pozdraviti samit u Beogradu

Razdaljina između Pekinga i Beograda iznosi više od 7.400 kilometara, ali su se poslednje četiri decenije s te daljine stvari na Balkanu često videle bolje nego iz mnogih evropskih prestonica.

Svojevremeno, Tito je pomogao Kini da se vrati na međunarodnu scenu posle Kulturne revolucije. Kina to nikada nije zaboravila i ostala je uz Jugoslaviju do samog kraja, a onda je nastavila diplomatske odnose sa svim njenim naslednicama.

Kina je jedina je stalna članica SB UN koja nije glasala ni za jednu rezoluciju protiv Jugoslavije, pored Rusije bila je jedina zemlja koja nije povukla ambasadora iz Beograda posle rezolucije SB UN 757, a posle „Dejtona“ prva je ukazala gostoprimstvo predsednicima SRJ. Zbog toga je 1999. godine platila visoku cenu. Iako su nove vlasti u Beogradu posle 2000. godine imale rezerve prema njoj, Kina je Koštunicu ugostila 2003, sa Tadićem je 2009. potpisala sporazum o strateškom partnerstvu, a sa Nikolićem taj odnos produbila 2013. godine.

Bliski politički odnosi, međutim, za sve ovo vreme nisu bili dovoljni da se uspostave uravnoteženi ekonomski odnosi. Kina je postala jedna od vodećih privrednih sila sveta koja će, verovatno, 2018. godine prestići SAD. Jugoslavija se raspala a Srbija, kao ni većina drugih država-naslednica, ni danas nije dostigla BNP iz 1989. godine. Prošle godine, Srbija je u Kinu izvezla robe za nešto više od 9 miliona, a uvezla za 1,66 milijardi dolara i taj odnos je ostao isti i u prvih sedam meseci ove godine.

Promenila se, međutim, politika Kine prema Istočnoj Evropi. Posle pada 1989. ove zemlje su zahladile svoje odnose prema poslednjoj velikoj komunističkoj zemlji na svetu da bi se posle izbijanja krize evrozone 2009, jedna po jedna počele da otvaraju prema Pekingu videći u njemu dragocenog partnera. Kina je do sada izgradila glavne elemente svog novog nastupa prema njima, tzv. program 12 tačaka, i uspela je da ih, mimo volje Brisela, već dva puta okupi, najpre u Varšavi i novembra prošle godine u Bukureštu. Treći samit Kine i 16 zemalja Istočne Evrope trebalo bi da se odigra u Beogradu.

Kina je ovom regionu, zasada, namenila paket od deset milijardi dolara. Deo tih sredstava bi trebalo da bude uložen u Srbiju i druge zemlje zapadnog Balkana, počev od modernizacije pruge Budimpešta -Beograd, preko termoelektrane „Kostolac“ i takozvanog Koridora 11 u Srbiji do puta Bar – Boljare (nastavak ovog koridora kroz Crnu Goru), auto-puta kroz Zapadnu Makedoniju i dr. Pirej je već postao najveća kineska luka u Evropi, a februara ove godine kroz Srbiju je prošao i prvi kineski kontejnerski voz na putu iz Pireja ka Pragu i ovim putem u budućnosti bi trebalo da krenu i mnogi drugi vozovi koji bi kinesku robu prevozili do tržišta u srednjoj Evropi. Za srpsku železnicu, u stanju u kakvom je danas, to je prevelik zalogaj i jedino bi je aktuelna ruska i eventualna buduća kineska ulaganja mogla osposobiti da ponovo postane kičma teretnog saobraćaja na Balkanu.

Na kineske planove EU gleda s podeljenim osećanjima. Dok je kineski novac dobrodošla pomoć u stabilizaciji Grčke, Unija strahuje da bi kineska ulaganja mogla podeliti Evropu. Tu se krije i glavni izazov za srpsko-kineske odnose: most preko Dunava između Zemuna i Borče jedan je od prvih i najvećih projekata ove vrste u Evropi i važna preporuka planovima kineskih investitora i graditelja u Istočnoj Evropi. To Beograd čini pogodnim mestom održavanja sledećeg kinesko-istočnoevropskog samita. U Briselu takav samit, međutim, ne bi naišao na odobravanje i, posle Rusije, bio bi protumačen kao još jedan korak Srbije u suprotnom pravcu od Unije.

Izvor Večernje novosti, 13. septembar 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u