Svedoci smo istorijskog događaja: prvi put od 13. veka Rusija se kladi u budućnost sa Azijom i ostatkom planete
THE SAKER (STEPSKI SOKO)
Sa interesovanjem sam gledao tok-šou pod nazivom Pravo da znam – sat vremena dug intervju sa Sergejem Lavrovim. To je bila zanimljiva razmena mišljenja između Lavrova i pet ruskih novinara. Nije bilo dovoljno važno za prevod svega na engleski, ali želim da podelim sa vama nešto što sam ranije primetio, a snažno je izraženo tokom ovog razgovora.
Predvidljivo, teme su bile građanski rat u Ukrajini, status istrage o obaranju MH17, sankcije protiv Rusije, proširenje NATO, pregovori u Minsku i ruski angažman sa zemljama grupe BRIKS.
Sve ove teme i pitanja i odgovori su imali sličan format. Jedan novinar bi zatražio od Lavrova da komentariše ono što se čini da je bezizlazna situacija i Lavrov bi to potvrdio: „Dali smo sve od sebe, ali, na našu veliku žalost, bez efekta“. Interesantno je da je, dok su novinari izražavali zbunjenost što je sve otišlo toliko daleko, Lavrovljeva reakcija bila: „Da, u pravu ste, zaista je beznadežno“. Imao se utisak da se prisustvuje roditeljskom sastanku i diskusiji o nekom beznadežno glupom i nesposobnom učeniku. Osim što je „učenik“ u ovom slučaju bio čitav Zapad.
ONI SU BEZNADEŽAN SLUČAJ
Na primer, novinari su povodom MH17 izrazili čuđenje zbog sterilnosti i neodređenosti nedavno objavljenog izveštaja. Uočili su da su svi zapadni mediji histerisali naslovima kao što su Putin terorista ili Dosta je bilo i da su svi očigledno potpuno zaboravili da je istraga u toku. Lavrovljeva reakcija: „Da, slažem se, pa dobro, pokušali smo u Savetu bezbednosti UN, predali smo naša pitanja, želeli smo potpuno primirje sa temeljnom istragom krhotina, ponudili smo naše informacije, razgovarali smo sa Malezijcima i želeli da razgovaramo sa stručnjacima, ali oni su proveli tri nedelje u Kijevu razgovarajući sa zvaničnicima hunte… Imamo još pitanja, ali mi smo očigledno jedini koji su i dalje zainteresovani za potpuno transparentnu i odgovornu istragu“ (ovo nije citat, ali mislim da jeste verna parafraza). Utisak posle emisije je: „Iskreno, oni su beznadežan slučaj, šta se tu može“.
Dotičući se sankcija, novinari su rekli da su mnoge zemlje bile iznenađene brzinom kojom se Rusija okrenula od Zapada i počela izgradnju odnosa sa Azijom, Afrikom, Latinskom Amerikom i Indijskim potkontinentom. Lavrov je odgovorio: „Da, mi smo i sami bili iznenađeni tempom događaja, ali nismo imali izbora“.
I to nije bio jedini šou sa istom porukom. Čini mi se da je Rusija odustala od Zapada. Naravno, nastaviće razgovore i pokušati, uprkos svim dokazima, da izazove odraslo i odgovorno ponašanje zapadnih političara, ali niko u Rusiji zbog toga neće zadržati dah.
U drugom programu Nedelja uveče sa Vladimirom Solovjevim učesnik je primetio da je Nemačka preuzela vodeću ulogu u vršenju pritiska na Finsku, Slovačku i druge države koje nisu htele da usvoje dodatne sankcije. Poruka ista – zaboravi Nemce, oni su beznadežan slučaj.
Verujem da u Rusiji postoji iskren i široko rasprostranjen osećaj gađenja i nepoverenja prema zemljama EU. Što se tiče SAD, na njih se uglavnom gleda kao na mržnjom ispunjenog mesijanskog ludaka, koji će učiniti bilo šta i sve da naškodi Rusiji, na bilo koji način, bez obzira na to koliko bio lud, apsurdan, beskoristan i licemeran.
Sve ovo gradi konsenzus da se rat sa SAD i NATO mora izbeći, naravno, ali da se neće puno dobiti od ulaganja previše napora. Mnogi političari sada kažu – naša spoljna politika je bila fokusirana na Zapad i s tim treba prestati; naša budućnost je drugde.
Za to je savršen primer nedavno usvajanje sankcija protiv Rusije. Malo ih je, uglavnom tvrdokornih proameričkih liberala, koji se žale – ne šalim se sa vama – što u Moskvi više neće biti francuskih „belon“ ostriga. Većina ljudi vidi da su ove sankcije sreća u nesreći jer primoravaju Rusiju da prekine veze sa Zapadom, nešto što je, kako veruju, trebalo uraditi odavno. Kratkoročno gledano, da, zapadne sankcije će „ujesti“ Rusiju, posebno kod nekih haj-tek stvari, ali velika većina ljudi shvata da je zavisnost od Zapada u pogledu takvih stvari na prvom mestu ozbiljna greška.
I, opet, preovladava gađenje, zbunjenost i zamor. Iako neko diplomatičan kao Lavrov nikada to neće reći, opšta reakcija je očigledna – ti momci su beznadežan slučaj i moć im je u opadanju, ne trebaju nam, hvala, doviđenja. Rečeno bez ljutnje, i s tugom, zaista.
ODLAZAK IZ „CENTRA PLANETE“
Ja ne mislim da će ruske diplomate davati gromopucatelne antizapadne izjave u UN ili bilo gde drugde. Suprotnost ljubavi nije mržnja, već ravnodušnost. I ruski zvaničnici će nastaviti da govore „naši partneri“ ili čak „naši prijatelji“, ali, iako će se milozvučan govor nastaviti, odnosi sa Zapadom će postepeno prestati da budu prioritet ruske diplomatije, biznisa, pa čak i šire javnosti. Ustvari, Rusija već gradi multipolarni svet i, ako Zapad ne želi da bude deo njega – biće tvrdo. Rusi znaju da Zapad ne može da spreči pojavu ovog novog sveta, i stvarno ih nije briga ako odbije da prihvati ovu realnost ili igra po novim pravilima.
Još jedna stvar: Rusi su svakako uznemireni zbog veoma agresivnog stava NATO, jer ga, ispravno, tumače kao znak neprijateljstva. Ali, suprotno onome što mnogo blogera tvrdi, Rusi se ne boje vojne pretnje NATO. Njihova reakcija na najnovije NATO poteze (nove baze i više ljudstva u Centralnoj Evropi, više novca itd) je da ih osude kao provokativne, ali svi ruski zvaničnici insistiraju na tome da se Rusija može nositi s vojnom pretnjom. Kao što je jedan ruski poslanik rekao: „Pet diverzantskih grupa za brzo reagovanje je problem što ga rešava jedna raketa“. Pojednostavljeno, ali suštinski tačno.
Putin je rekao istu stvar kada je objasnio da će Rusija, u slučaju masovnog konvencionalnog napada od „bilo koga“, upotrebiti taktičke nuklearke. U stvari, ako NATO krene sa svojim glupim planom za razmeštanje snaga u Poljskoj i/ili na Baltiku, očekujem da će se Rusija povući iz Sporazuma INF i razmestiti napredne naslednice čuvene SS-20. Kao što sam ranije pomenuo, već je donesena odluka da se udvostruči ruska Vazdušno-desantna vojska (VDV) i nadogradi elitni 45. vazdušno-desantni puk za posebne namene do veličine potpune brigade. Moglo bi se reći da je Rusija „kopirala“ NATO snage od 10.000 ljudi tako što je svoje mobilne (vazdušno-desantne) snage od 36.000 povećala na 72.000 pripadnika. Pošto se na taj način pobrinuo za pretnje, Kremlj će se jednostavno okrenuti važnijem poslu drugde.
PUTIN I KINA
Među brojnim zabludama apsorbovanim tokom treninga (to ne mogu nazvati „obrazovanjem“), mi na Zapadu imamo tendenciju da na naš deo sveta gledamo kao na centar planete, neki bi čak rekli – jedini neophodan i jedini istinski važan. Ovo se može videti po našim sistematskim evro ili amerocentričnim mapama sveta i našem kvazi dogmatskom verovanju da niko nije bitan koliko mi. Pogrešno. Ustvari, kako je Anglo-cionistička imperija u sporom, ali stalnom i neumitnom padu, ostatak sveta će joj se u prolazu samo nakloniti i nastaviti dalje. Da su trenažni objekti za obuku koje nazivamo školama imali obrazovanih edukatora, mi smo u našim prostorijama za obuku kačili sinocentrične mape sveta i našim mlađanim trenerima rekli da niko više zaozbiljno ne uzima takozvane zapadne vrednosti. Ne zato što nisu dobre, već zato što ih na prvom mestu mi na Zapadu ne uzimamo za ozbiljno.
Obama je najavio zaokret ka Aziji, ali u tipičnom maniru anglo-cionista, sve što je „zaokret“ stvarno je značio više vojne sile i veći pritisak da se povinuje zahtevima imperije. Za razliku od SAD, Rusija nije objavila nikakav „zaokret“, ali Putin se četiri puta ove godine sastao sa Hsi Đinpingom, i obe strane su izjavile da je njihovo strateško partnerstvo jače nego što je ikada bilo u istoriji njihovih odnosa.
Rusija je zaista okrenula pogled ka Kini, Latinskoj Americi, Africi i drugde. Njene diplomate će nastaviti da razgovaraju, osmehuju se, govore o „partnerima“ i „prijateljima“, ali mislim da smo svedoci istorijskog događaja: prvi put od 13. veka, Rusija se ponovo okreće od Zapada i kladi u budućnost sa Azijom i ostatkom planete.
Priredila BILjANA DIKOVIĆ
The Vineyard of the Saker/Facebookreporter
