BOJAN PANAOTOVIĆ: SANKCIJE RUSIJI BILE BI ODRAZ POLITIČKOG DILETANTIZMA I SLEPILA

Primereno je postaviti i sledeće pitanje: kako bismo se postavili da su Rusija i...

Primereno je postaviti i sledeće pitanje: kako bismo se postavili da su Rusija i Putin zatražili da uvedemo ekonomske sankcije EU?

Bilo bi bespredmetno i dokoličarski baviti se temom iz naslova jer je potpuno belodano i evidentno da bi uvođenje bilo kakvih sankcija Rusiji od strane Srbije predstavljalo autogol političke šeprtlje, moralnog patuljka i ekonomske neznalice, da nisu još uvek glasni oni koji smatraju da je ovu stvar neophodno učiniti i da u svemu treba bespogovorno slediti diktat EU. Shodno rečenom potrebno je pred javnost Srbije podastrti još neke argumente protiv jedne ovakve eventualne, nerazumne i pogrešne odluke. Razlog više za još jedno podizanje glasa protiv sankcija Rusiji jeste i podsticaj državnom vrhu da istraje u aktuelnoj poziciji prijateljstva sa Rusijom i da ne podlegne pritiscima i kvaziargumentima iz eurofanatičnog dela javnosti i briselske političke kuhinje.

One koji čvrsto stoje na stanovištu da treba bespogovorno i u svemu slediti volju i diktat Brisela valja najpre zapitati – da li bespogovorno, bez otpora, promišljanja i kalkulisanja radite sve što od vas zahteva vaš bračni drug, roditelj ili dete? Naravno da ne. Recimo da imate voćnjak pun jabuka i šljiva nadomak grada i da vam komšija sa desetog sprata solitera u kome živite mesečno otkupi po 500 kilograma svakog čime vi sasvim pristojno dopunjujete kućni budžet u letnjem i jesenjem periodu. Odjedared, vaša supruga traži da prekinete poslovne odnose sa susedom i čak odete i lupite mu šamar, samo zato što se on posvađao sa zajedničkom prijateljicom iz zgrade prekoputa sa kojom su do juče svi bili u dobrim prijateljskim i poslovnim odnosima. Da li ćete to učiniti? Naravno da nećete osim ukoliko niste besprizorni papučar bez sopstvenog stava i dostojanstva, a takvi završe kao onaj muškarac u priči Čarlsa Bukovskog koga žena svojim zloupotrebama smanjuje sve dok se on i fizički ne svede na nivo od desetak centimetara.

No da napustimo teren metafora i simbolike i pozabavimo se konkretnim političkim i ekonomskim argumentima. Johanes Han, austrijski političar koji će ovih dana postati evropski komesar za politiku susedstva nedvosmisleno je stavio do znanja celokupnoj javnosti, a posebno veselom društvu sa Balkana koje žudi za učlanjenjem da „U dogledno vreme neće biti prijema novih članica u EU“. Takođe, Han je istakao da su solidna priprema i kvalitet mnogo važniji od brzine prijema. Dakle, svakom čoveku koji razborito promišlja jasno je da bi eventualno prihvatanje zahteva da se uvedu sankcije Rusiji bile potez političkog samoubice koji zateže odnose i kvari prijateljstvo sa zemljom sa kojom je u tradicionalno dobrim odnosima, dok se istovremeno, ne čak ni zakulisno ili pritvorno već zvanično, javno, glasno i jasno saopštava da u „dogledno vreme“ neće biti prijema novih članica.

Valja postaviti pitanje eurofanatičnom delu srpske političke pozornice – ne vide li koliko bi groteskno, lakrdijaški i nedolično bilo da jedan ekonomski bolesnik sa krajnje skromnim BDP-om, nejakim izvozom i ogromnim dugom, uvodi sankcije bilo kome! Čak i Linhenštajnu, Singapuru ili Crnoj Gori, a nekmoli zemlji čije tržište iznosi 150 miliona potencijalnih potrošača!

Dalje, u vreme svetske ekonomske krize, kada se i moćne ekonomske sile sveta trude da prošire tržišta i zadobiju kupca više, zemlji Srbiji sa oko milion nezaposlenih i koja je u zoni dužničkog ropstva, svaka prodata jabuka i suva šljiva su značajni i spasonosni, kao i svako radno mesto i posao za kompanije i poljoprivrednike. Iz tog ugla gledano, idiotski bi bilo uvesti sankcije i Luksemburgu ili Bosni i Hercegovini, a nekmoli mnogoljudnoj Rusiji sa kojom imamo niz odličnih međudržavni ugovora i sporazuma.

Gotovo da je izlišno pisati o tome da bi se ovim potezom ugrozio i proces izgradnje Južnog toka u Srbiji koji bi mogao da predstavlja jedan od poslova veka naše privrede i moćan zamajac našim firmama te šansa za otvaranje desetina hiljada novih radnih mesta.

Primereno je javnosti u Srbiji postaviti i sledeće, više nego zanimljivo pitanje – kako bi smo se postavili da su Rusija i Putin zatražili da uvedemo ekonomske sankcije EU? Veliki deo javnosti(s pravom) bi to nazvao diplomatskim skandalom, nečuvenim pritiskom i eventualno prihvatanje takvog predloga – ekonomskim suicidom. E pa, uvažena gospodo, ujednačimo aršine. Što bi važilo za Putina, trebalo bi da važi i za Brisel i nepristojne ponude i predloge koji otuda dolaze.

Iako je za deo političke čaršije ovo trivijalno pitanje, za većinu građana sasvim sigurno nije, pa valja podsetiti i na činjenicu da je upravo Rusija brana koja u Ujedinjenim Nacijama blokira proces zaokruživanja kosovske nezavisnosti i dobijanja stolice u UN za Kosovo bez koje ono nikada neće biti država sa svim bitnim prerogativima kao što su to sve ostale članice UN.

Put političke neutralnosti u vezi sa krizom u Ukrajini, kao i istrajnost u tome da se ne podlegne pritiscima, jedina je ispravna spoljnoplitička pozicija Srbije u ovom delikatnom svetskom geoplitičkom momentu.

Autor je sociolog i član predsedništva Treće Srbije

Izvor Treća Srbija, 11. 09. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u