POPODNEVNA RAZMIŠLjANjA TOMASA LORENSA (21) ILI TO DARE IS TO DO

Lorens primeti zamišljen pogled svog telohranitelja „Krejg, fokusiraj se na svoj posao, a o...

Lorens primeti zamišljen pogled svog telohranitelja „Krejg, fokusiraj se na svoj posao, a o politici ne brini. Sve će biti ok.”

MI6 building

85 Albert Embankment

London

19/09/2014

Pretežno oblačno vreme, sa kratkotrajnim sunčanim intervalima, obeležilo je prvu polovinu septembra u Londonu. Bez obzira na prijatnu dnevnu temperaturu koja je redovno bila za poneki stepen iznad dvadesetog podeoka na celzijusovoj skali, udari severoistočnog vetra i obilne padavine su uspevali da održe klimu pravom Ostrvskom.

skotskareferendum04

Ponedeljak, 15. 09. 2014. 07.48

Tomas Lorens, šef MI6 za Balkan, upravo se spremao da izađe iz svog stana u Blumsberiju i započne novu radnu sedmicu. Očekivao je da mu svakog trenutka zazvoni telefon i da mu se javi njegov lični vozač i telohranitelj Nil Krejg. Više od pet godina je ćutljivi Škot bio Lorensova verna senka. Od trenutka kada ga je lično Lorens, a na predlog kolega zaduženih za njegovu bezbednost, odabrao za tu dužnost, pa sve do današnjeg dana, njihovi razgovori su uvek bili kratki i krajnje službeni. Lorens je bio jedan od onih ljudi koji se ne trude da vreme prekrate ćaskanjem, a to nije očekivao ni od drugih. Jedino odstupanje od ove rutine su bila pitanja koja su se ticala zdravlja članova njihovih porodica. Međutim, znao je da će danas biti drugačije.

Prošla nedelja se i sama završila neobično. Naime, petkom kasno uveče, Lorens je praktikovao da se diskretno izdvoji od svoje porodice i ode u radnu sobu kako bi proverio jedan srpski patriotski sajt koji je lično pratio već više godina. U pitanju je bio Novi Standard. Njegovi saradnici su nadzirali kompletnu srpsku internet scenu i slali mu izveštaje na dnevnoj bazi, ali on lično je posebno pratio tu internet zajednicu. Još jedna specifičnost je bila vezana sa NS – Lorens je zabranio svojim podređenima da uzimaju aktivno učešće u diskusijama na ovom portalu. Želeo je da ima čistu sutuaciju, neiskvarenu upravljanjem i usmeravanjem kako bi što bolje mogao da oceni stanje stvari u delu srpskog društva koje je osećalo potrebu da iznese svoj stav.

Međutim, kada je negde oko ponoći zadnji put proverio dobro poznatu internet adresu vođen svojom profesionalnom deformacijom da najnovije vesti saznaje prvi, shvatio je da nema očekivanog teksta g. Cvijanovića. U trenutku ga je nadvladala jedna zlobna pomisao da možda Novi Standard ponovo ima problema u funkcionisanju. Skoro u istom momentu, iznenađujući sebe samog, setio se i srpske narodne mudrosti da je jutro pametnije od večeri i odlučio da čitanje teksta ipak sačeka subotu.

Rano subotnje jutro je zateklo Lorensa kako sedi za računarom i registruje definitivni izostanak autorskog teksta g. Cvijanovića. Očekivani osećaj radoznalosti po pitanju uzroka tog dešavanja nije mogao da definiše kao čisto profesionalnu znatiželju. Činilo mu se da je ciljano konferencija za štampu g. Strelkova postavljena kao centralni događaj, ali odluči da brzo proveri da se ne radi o nečemu drugom. Preko zaštićenog telefona je obavio kratak razgovor sa dežurnim operativcem njegovog odeljenja u sedištu MI6 i u tri kratke rečenice izdao naređenje za saradnike u Srbiji, uz napomenu da ga odmah obaveste o rezultatu, bez obzira na doba dana. Nakon završetka razgovora, odložio je telefon i opušteno se pridružio porodici u pripremanju doručka.

Dva sata kasnije, telefon je zazvonio. Nakon Lorensovog upitnog “Yes?”, sa druge strane je usledila kratka poruka “He has been seen, sir. Have a nice weekend, sir!” Lorens prekide vezu i lagano se vrati u svoju omiljenu fotelju kako bi nastavio čitanje Sandej Telegrafa. Zanimljivo je to koliko posao koji radi utiče i na njega samog, pomisli. Nekako postaneš povezan sa objektom posmatranja, makar on bio i virtuelni. Vremenom, i taj objekat nekom povratnom spregom bar malo utiče na tebe, menja i oblikuje deo tvoj misli, odluta Lorens u svom promišljanju.

Došavši do sportskih strana, primeti i najavu za finale svetskog prvenstva u košarci. Lorens ne izdrža da se ne zapita kako drugi najpopularniji timski sport na planeti nikad nije uspeo na Ostrvu? Nema šta se nije pokušavalo: NBA timovi su dolazili u predsezoni i odigravali utakmice, ulagan je ozbiljan novac u englesku košarkašku ligu, čak se išlo i sa pokušajima da se naprave kvalitetni timovi za evropska takmičanja, ali sve je ostalo bez uspeha. Trenutno liga ima 13 timova i već godinama nijedan klub nije uspeo da se kvalifikuje za bilo koje kontinentalno takmičenje. Ni on sam nije ni najmanje mario za košarku. Fudbal je bio neprikosnoven u njegovim očima, a u vrhu omiljenih sportova su mu svakako bile konjske trke, tenis i ragbi. Još na jedan zanimljiv način će se uskoro isprepletati njegova profesionalna i sportska interesovanja za Srbe, ležerno konstatova. Naime, klub za koji navija još od malih nogu, Totenhem, igra u istoj grupi Lige Evrope kao i beogradski Partizan. Možda bi vredelo da ode na gostovanje u četvrtak, zapita se? Nije bio u Beogradu od 2008. godine, kada je proveo cela tri meseca u Srbiji starajući se da sve prođe po planu nakon martovskih izbora. Nice memories…

Telefon prekide ovu Lorensovu retrospektivu proteklog vikenda. Nije morao ni da pogleda na svoj Omega Seamaster Diver 300m da bi znao da je tačno osam časova. Nil Krejg je stigao i bilo je vreme da siđe u podzemnu garažu kako bi se uputili u „Vavilon na Temzi”. Udobno se smestivši na zadnje sedište jaguara XF, Lorens nakon pozdrava zadade Krejgu da kao rutu za odlazak u sediše MI6 koristi varijantu broj dva. Naime, postojale su čak četiri različite trase za odlazak koju su Krejg i on koristili. Lorens je znao da pripadnici sestrinske službe MI5 brinu o njegovoj sigurnosti i da nema ubedljivih razloga za primenu dodatnih bezbedonosnih mera, ali voleo je da uvek učini sve što je do njega. Svaki načelnik sektora je imao bar tri alternativne rute koje bi se redovno smenjivale, ali Lorensova dodatna varijanta nije bila jedino što je uradio. On njihov raspored korišćenja nije menjao ciklično, što ipak daje kakvu-takvu mogućnost nekome da pokuša da predvidi redosled kojim se smenjuju, već ih je birao potpuno proizvoljno, saopštavajući ih direktno Krejgu tek pred sam polazak.

Kada su izašli na Southampton Row i uključili se u saobraćaj, Lorens primeti u retrovizoru blago zamišljen pogled svog telohranitelja. Znao je šta je uzrok tome i reši da odmah na početku radne nedelje kaže Krejgu ono što je već imao u planu tog jutra. Nije želeo kod svojih podređenih nikakav pad koncentracije: „Krejg, fokusiraj se na svoj posao, a o politici ne brini. Sve će biti ok.” Nil Krejg iznenađen ovom rečenicom svog šefa, upitno podiže pogled. Njih dvojica su se veoma dobro razumeli.

“Izvinite što pitam, ali delujete baš sigurni u to, g. L?”

„Naravno. Ujedinjeno Kraljevstvo će ostati ujedinjeno.”

„Vi odlično znate da su i moj deda i moj otac ceo život služili Kruni i zemlji, g. L. Iako sam Škot, ne mogu da zamislim drugačiji život od ovog.”

„Kažem ti, ne brini, potvrdi svoje ubeđenje Lorens. Čak i da dođe do otcepljenja, a neće, lično ću se postarati da po hitnoj proceduri dobiješ englesko državljanstvo i ostaneš u službi. Nažalost, mnogi Škoti bi tog dana i postali stranci i ostali bez posla. Ali to se neće dogoditi. Toliko o tome, nemaš razloga za brigu.”

Krejg je odlično znao da je tom rečenicom razgovor završen i samo je potvrdno rekao: „Hvala Vam, gospodine“.

Relativno brzo su stigli do sedišta Tajne službe i Lorens se kratko pozdravi sa svojom sekretaricom pa žurno uđe u kabinet. Danas ga ja očekivao kolegijum svih šefova sektora. Tema je razmatranje poverljivog dokumenta o najnovijem talasu sankcija EU prema Rusiji koje su stupile na snagu u petak ujutru, 12. septembra. Isuviše dobro je znao koliki uticaj sve to ima i na Balkan, te se stoga pripremio da dobro zapamti svaki detalj. Dok je završavao finalne pripreme za sastanak, Lorens odluči da na brzinu pregleda sajtove srpskih dnevnih novina. Nema ništa posebno iako je ponedeljak prepodne, pomisli neodređeno prelazeći sa jedne veb adrese na drugu.

Srbi su proslavljali srebrnu medalju osvojenu na košarkaškom prvenstvu sveta i ta vest je bila na udarnom mestu svih sajtova, zajedno sa iscrpnim reportažama iz Španije i intervuima košarkaša i trenera Aleksandra Đorđevića. Odluči da još jednom vidi šta ima na Novom Standardu i u trenutku mu se pogled zaustavi, nesiguran u to da li dobro čita ime koje se nalazilo na naslovnoj strani. Alister Kruk! Još neverujući da je taj Alister Kruk u pitanju jer mu je mozak uporno odbijao pomisao da neko u Srbiji uopšte i zna za tog čoveka, a kamoli da upravo gleda Alisterov autorski tekst, Lorens kliknu na naslov i brzo krenu da skroluje po rečenicama. Da, to je bio Alister Kruk, legenda MI6, čovek čiji je nadimak govorio više od hiljadu reči – Posrednik. Middleman.

Alister Kruk je čovek izuzetnog intelekta i hladnokrvnosti. Ceo život je proveo na nekim od najopasnijih mesta na zemaljskoj kugli. Počeo je karijeru u Irskoj, gde je pregovarao sa IRA, nastavio u Južnoj Africi, zatim sa mudžahedinima u Avganistanu, onda sledi Kambodža, a nakon toga menja kontinent i odlazi da „upozna” pobunjenike u Kolumbiji. Jedna od čuvenih anegdota koja kruže o njemu u obaveštajnoj zajednici vezana je za njegovo službovanje u Avganistanu. Dok se 80-tih godina prošlog veka kretao u vozilu po planinama pakistanske provincije Baludžistan na sastanak sa načelnikom regiona, pripadnici lokalnog plemena su ga zarobili, nemajući uopšte ideju o kome se radi. Namera im je bila da iskoriste ovog „zapadnjaka” kao adut u pregovorima sa lokalnim vlastima u sporu koju su imali oko izvora vode. Kada je dobio priliku da obavi telefonski poziv, pozvao je načelnika okruga i rekao:

„Ovde Alister Kruk. Bojim se da ću malo zakasniti. Naime, kidnapovan sam“.

Načelnik je poslao dvanaest pakistanskih vojnika koji su zatekli Kruka okruženog sa nekoliko hiljada naoružanih ljudi koji su se u međuvremenu skupili iz više sela jer se vest o neobičnom gostu brzo proširila. Kruk je sedeo na steni i čitao knjigu. Kada su vojnici tražili od njega da pođe sa njima, on im je rekao da se ne pomera dok ljudi oko njega ne budu saslušani u vezi sa svojim problemom sa vodom. Tek kada su lokalci uspeli da iznesu vlastima šta ih muči, Kruk je rešio da ih napusti. Kasnije je pričao da je znao da bi ga lokalci ubili zajedno sa pakistanskim vojnicima da je odmah pošao sa njima.

Međutim, postoji još jedan epilog ovog događaja – od tog dana u Baludžistanu nije bilo posla koji Alister Kruk nije mogao da završi. U vreme kada je bivši Sovjetski Savez bio vojno prisutan u Avganistanu, to je bilo neprocenjiva vrednost. Danas, kada živi u elitnom delu Bejruta, za njega se tvrdi da je on čovek sa kojim moraš da pričaš ako hoćeš da pričaš sa Hamasom. I Hezbolahom. I Iranom.

Lorensu se pojavi blagi smešak u uglu usana. Znao je da baš zbog svega toga, g. Kruk redovno dobija na svoju kućnu adresu kopiju Zakona o državnoj tajni, koji ga i danas potpuno obavezuje. To je jedan od razloga što nikada nije ni potvrdio ni demantovao da je radio za MI6 i što o tome nikada ne priča. Ne bi bilo dobro za zdravlje.

Zvono telefona i glas sekretarice podsetiše Lorensa da je vreme i on krenu u salu za sastanke. Skup šefova sektora je otpočeo uvodnom rečju odgovornih za Ukrajinu i Rusiju, a zatim je svima predočen poverljivi izveštaj EUS/91514. Cifre u izveštaju su bile fascinantne. Lorens nije ni sumnjao da sankcije EU prema Rusiji praktično neće imati većih štetnih posledica po SAD i Veliku Britaniju, ali ovo je prevazilazilo njegova očekivanja. Naime, Britanija je tek na devetom mestu među zemljama EU i po uvozu i po izvozu robe u Rusiju, dok preko polovine ukupnog uvoza i izvoza robe iz/u Rusiju otpada na četiri zemlje – Nemačku, Italiju, Holandiju i Poljsku. Dalje, Rusija se uopšte ne nalazi Britaniji čak ni među top 5 trgovinskih partnera, što joj omogućava da bez problema insistira na pooštravanju sankcija. Najlepše je tek dolazilo – postoje samo četiri zemlje u Evropi kojima je podjednako beznačajan i uvoz i izvoz iz Rusije. To su Velika Britanija, Irska, Kipar i Portugalija. U tom trenutku je N. P., šef MI6 za Iberijsko poluostrvo glasno dobacio: „Baš mi je drago za Portugal!”, i izazvao salvu smeha u sali. Amerikanci su odigrali ovde veoma bitnu ulogu, nastavljeno je dalje sa izveštajem. Izvoz EU u SAD je oko 290 milijardi evra, a u Rusiju oko 120. Još važnije je da Evropska unija ima sa Amerikom suficit od skoro 100 milijardi, a sa Rusijom deficit od skoro 90. Pretnja Amerikanaca da bi se taj bilans mogao narušiti omogućila je pritisak na ključne zemlje kontinentalne Evrope da nastave da pooštravaju sankcije jer je činjenica da su im SAD najveći trgovinski partner. Međutim, ni to nije bilo sve – Amerika je, od kada su sankcije na snazi, povećala sopstveni izvoz u Rusiju za 1,4 milijardi evra! Na kraju, konstantovano je da se sve odvija po planu i svi učesnici kolegijuma su dobili poverljivo uputstvo po kome bi trebalo da postupaju. U njemu su bili precizirani načini zaobilaženja sankcija u slučaju da se pojave mogućnosti da i britanske kompanije naprave neki unosan posao u Rusiji preko svojih ćerki-firmi iz Azije. Wheeling and dealing…

skotskareferendum05

Petak, 19. 09. 2014. 08.00

Tomas Lorens je bio više nego zadovoljan posle gledanja jutarnjih vesti. Referendum je bio i prošao, izlaznost od neverovatnih 85 odsto je dala pun demokratski legitimitet, i ta tema je skinuta sa dnevnog reda za jedan duži period. Nadam se i zauvek, progunđa Lorens. Prateći rezultate po okruzima, primetio je da je unionistička opcija pobedila čak i među „hajlenderima”. Praktično, poraz je skoro jedino doživela u gradovima Glazgovu i Dandiju, dok su Edingburg i Aberdin ubedljivo glasali za ostanak Škotske u Ujedinjenom Kraljevstvu. Još i da je Totenhem pobedio, uzdahnu. Po ko zna koji put se uverio da ne možeš imati sve.

Lorens je lagano prelazio rastojanje od nekoliko metara između otvora lifta u podzemnoj garaži i parkiranog crnog jagura pored koga je stajao Nil Krejg, širom otvorivši zadnja leva vrata. Nakon što su ušli u automobil, Lorens se obrati Nilu:

„Neil, how are you today?“

„Couldn’t be better, Sir!“

„Good. Route number one. Let’s roll…“

Svet
Pratite nas na YouTube-u