VLADIMIR BORTKO: GDE SU GRANICE RUSKOG SVETA

Bez obzira na to što sam ja po rođenju Moskovljanin, Kijev je moja otadžbina,...

Bez obzira na to što sam ja po rođenju Moskovljanin, Kijev je moja otadžbina, i ja sam kao deo Ruskog sveta poreklom odatle

Minski sporazumi i zakon o posebnom statusu Donbasa dali su nadu za uspostavljanje mira na mnogostradalnoj zemlji Novorosije. Pre ili kasnije vratićemo se onome što je bilo – jedinstvu slovenskih naroda, jedinstvu Ruskog sveta.

Ja podržavam Novorosiju zato što sam pre svega Rus. Zato što ne mogu mirno da gledam kako ginu moji sunarodnici – i to čak ne tokom ratnih dejstava, nego jednostavno u jezivim uslovima.

Pitanje Novorosije je izuzetno složeno, ali u isto vreme veoma jednostavno. Kada govorimo o postojanju fenomena Ruskog sveta, imaju se u vidu dva njegova aspekta – veliki i nešto manji.

Veliki ruski svet je onaj koji se nalazi u srcima svih ljudi koji dele zajedničke ruske vrednosti.

I postoji sasvim konkretan Ruski svet. To je teritorija na kojoj je on nastao. Imam u vidu Rus, koja se kasnije, nažalost, podelila na tri države.

Taj Ruski svet, po mom mišljenju, ima potpuno jasne granice. Njegove današnje konture nalaze se otprilike u granicama slovenskih republika SSSR iz 1939. godine, kada Crvena armija još nije bila „oslobodila“ Zapadnu Ukrajinu.

Ruski svet moramo braniti svim silama i svim sredstvima, jer taj svet je naš. Za mene je to produžetak moje Otadžbine u kojoj živim. Novorosija oseća upravo to – pripadnost Ruskom svetu. Naglašavam, to je moja lična tačka gledišta kao Rusa, to nije državni stav, nije stav Komiteta za podršku javnosti stanovnicima Novorosije, čiji sam član.

Vladimir Jasno Sunce (Vladimir I), kažite, da li je on predstavnik Ruskog sveta? Da, nema sumnje. A gde je on živeo? U Kijevu, i ja ga smatram osnivačem naše države. Kijev je majka ruskih gradova i jedan od centara Ruskog sveta, kao Sankt Peterburg i Moskva.

Bez obzira na to što sam ja po rođenju Moskovljanin, Kijev je moja otadžbina, i ja sam kao deo Ruskog sveta poreklom odatle. To mišljenje dele mnogi Rusi. I oni koji se bore za Novorosiju i osećaju zajedništvo Ruskog sveta.

Međutim, postoji mnogo obmanutih ljudi u Ukrajini, iz kojih su izbili taj osećaj. O kakvim Ukrajincima može biti reči? Treba shvatiti da Rusi i Ukrajinci nisu dva bratska naroda, već dve grane jednog naroda.

Ja sam 30 godina živeo u Kijevu, i 90 odsto stanovništva je govorilo ruski. I stanovnici Novorosije žele da govore na svom maternjem jeziku.

Ukrajinska kultura je zanimljiva kao deo naše kulture, ukoliko je dopunjuje, ali kao samostalna pojava izaziva u meni izvesnu sumnju. Čak je i Taras Ševčenko, koji se smatra nacionalnim genijem, pisao lične dnevnike na ruskom jeziku.

O piscu Gogolju, koji se rodio u Nežinu, a koji je sebe smatrao Rusom, ne treba ni govoriti… Međutim, današnja kultura države Ukrajine u potpunosti je izgrađena na negiranju Rusije.

Uzgred, i ja sam imao jedan „događaj“ – najbolji prijatelj mi je poslao pismo u kojem mi je poručio: „Ne želim više da te poznajem“. To se dogodilo nakon što sam potpisao pismo kulturnih radnika u kojem je podržan stav predsednika Rusije o Ukrajini i Krimu.

To što je napisao me je šokiralo. Poznajemo se 40 godina, zajedno smo se školovali. Šta ćete, 23 godine delovanja raznih inostranih organizacija nisu prošle tek tako i bez posledica.

Ukrajina strašno želi u Evropu, a to znači da se na svaki način udalji od Rusije. Ja saosećam sa svojim zabludelim sunarodnicima, i imam velike simpatije prema ljudima koji su našli u sebi snagu da se suprotstave toj prevari.

Kako objasniti stanovnicima Ukrajine stvarno stanje stvari? Treba ih samo upoznati sa istorijom. Ispričati im da je na toj teritoriji prvo bila Kijevska Rus, da je zatim 100 godina bila Velika kneževina Litanija, a zatim još 150 godina Poljska država, Državna zajednica Poljske i Litvanije, a potom 350 godina Rusija, nakon što je deo našeg naroda izrazio želju da nam se vrati.

Za mene je postojanje Ukrajine odvojene od Rusije – nonsens. To je deo naše zajedničke zemlje. Isto kao i Kubanj – to je deo naše zemlje. Šolohov je bio Kozak, i junaci u njegovim delima pričaju na svoj način, ali zar oni nisu Rusi?

Mnogi kulturni delatnici ne žele da se izjašnjavaju o Novorosiji, za to postoji mnogo razloga: od elementarnog straha, da se šta ne dogodi, do apsolutno tvrdog stava koji deli mišljenje kijevskog rukovodstva.

Ali meni se čini da, ako želiš dobro svom narodu, treba da deliš ideje koje inspirišu one koji brane Novorosiju, a, samim tim, i Rusiju, tvoju Otadžbinu.

Pomirenje zaraćenih strana je apsolutno moguće. Setite se Čečenije. A sada je Čečenija primer stabilnosti na Severnom Kavkazu… Vreme leči sve, naročito kada se lečenje ne ometa spolja. Loš mir je bolji od dobrog rata – to je tačno. Nadajmo se miru u bratskoj državi.

Autor je filmski režiser, narodni umetnik Rusije i narodni umetnik Ukrajine

Izvor Fakti, 22. 09. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u