KRST NA ZLATIŠTU

PREDRAG ĆERANIĆ Krst se ne podiže bez bogosluženja, bez čina osveštanja, bez učešća sveštenstva...

PREDRAG ĆERANIĆ

Krst se ne podiže bez bogosluženja, bez čina osveštanja, bez učešća sveštenstva Srpske pravoslavne crkve

U nedelju ujutro na Zlatištu iznad Sarajeva osvanuo je krst, deset metara visine i četiri metra širine. Krst se ne vidi iz Istočnog Sarajeva, u kojem su Srbi većinsko stanovništvo, ali je iz pravca Skenderije i iz drugih delova federalnog Sarajeva lako vidljiv. Tako je Savez logoraša Republike Srpske, prema rečima predsednika te organizacije Branislava Dukića, ispunio ranije dato obećanje o podizanju spomen-krsta na Zlatištu.

„Podigli smo spomen-krst da ga gleda Bog i da ga gledaju i čuvaju Srbi”, poručio je Dukić. Da spomen-krst Srbi treba da čuvaju postalo je jasno već naredne noći, kada je grupa Bošnjaka iz Sarajeva pokušala da ga sruši, ali je intervencijom policije Republike Srpske sprečena u tome. Druge noći za sada nepoznata lica uspela su da oštete betonsku konstrukciju krsta.

MEĐUETNIČKE TENZIJE

U javnosti se otvorila rasprava o podignutom spomen-obeležju, a izazvala je podeljena i oprečna mišljenja i kod sarajevskih Srba. Bivši gradonačelnik Istočnog Sarajeva Radomir Kezunović izjavio je da podizanje krsta izaziva „neprijatne” posledice i reakciju nadležnih organa, pre svih inspekcije grada Istočno Sarajevo, koja, zajedno s komunalnom policijom, u skladu sa zakonima Republike Srpske i statuta grada Istočno Sarajevo, treba da ukloni ovaj „nelegalni objekat”, koji, kako je rekao, izaziva međuetničke tenzije. Sa srpske strane mnogo su brojnije drugačije reakcije u smislu opravdanja podignutog krsta i prava na pomen postradalim sarajevskim Srbima u prethodnom ratu. Reakcije iz federalnog Sarajeva suvišno je prepričavati.

Pre tri godine, takođe je podignuto spomen-obeležje stradalim Srbima, ali se odvijalo u tišini i nije stvorilo podeljene reakcije u javnosti. U Starom Brodu, petnaestak kilometara kanjonom Drine ispod Višegrada, 17. juna 2011. godine služen je pomen za 6.000 nevino ubijenih Srba s proleća 1942. godine od strane zloglasne ustaške Crne legije, u čijim redovima je bio znatan broj muslimana. Čin osveštanja temelja, krsta i zvona male kapele obavio je arhijerejski zamenik mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, uz sasluženje pet sveštenika i jednog monaha Eparhije dabrobosanske.

Krst i kapela podignuti su u znak sećanja na tragična dešavanja iz Drugog svetskog rata, kada je u martu 1942. godine, u okviru ustaške ofanzive, čija je namera bila osvajanje granice na Drini, iz Sarajeva, pod komandom zloglasnog Jure Francetića, krenulo oko deset hiljada ustaša koji su pred sobom terali nepregledne zbegove srpskih civila sa područja Olova, Sarajeva, Pala, Kladnja, Han-Pijeska, Sokoca, Rogatice… Uplašeni narod kretao se ka Višegradu, nadajući se da će tu preći Drinu i spas pred ustaškim nožem naći u Srbiji. Italijanski vojnici u Višegradu nisu dozvolili zbegu od oko deset hiljada civila da pređe most, već su ih uputili nizvodno prema selima Miloševići i Stari Brod, gde su bile skele. To su iskoristile ustaše i sprečile srpske civile da se prebace na drugu obalu Drine.

staribrod

STARI BROD

U ova dva mesta masakrirali su i u Drinu pobacali više od šest hiljada dece, žena i staraca. Stravičnim ustaškim zločinom bili su zaprepašćeni i vojnici nacističke Nemačke na desnoj obali Drine koji su pokušali da spreče masovan pokolj Srba. Prema sačuvanim tadašnjim svedočenjima nemačkih vojnika, „u Drinu se masovno bacilo 368 srpskih devojaka da ne bi pale u ruke ustaških krvoloka”.

Masovni zločin nad 6.000 nedužnih srpskih civila, žena, dece i staraca u Starom Brodu bio je minimiziran i zaboravljen od komunističke vlasti, zbog razloga koji iziskuju mnogo prostora i vremena da bi se objasnili. Tako je bilo sve do 2008. godine, kada je na podsticaj mitropolita dabrobosanskog Nikolaja u Starom Brodu podignut spomenik i služen prvi pomen nedužno stradalim Srbima.

Zločini nad Srbima ne smeju biti zaboravljeni. Spomen-obeležje – krst i kapela treba da svedoče o zločinu nad jednim narodom, ali krst se ne podiže bez bogosluženja, bez čina osveštanja, bez učešća sveštenstva Srpske pravoslavne crkve. Krstu na Zlatištu potrebne su danonoćne straže (uz konstantno prisutne tenzije) da bi podignuto spomen-obeležje bilo sačuvano. Spomen-krst i kapelu u Starom Brodu ne čuvaju straže, već molitve.

„Oprostite nam vi, koji ste ovde stradali, a 66 godina smo ćutali o vama. Ipak vas nismo zaboravili jer ovakve rane na srcu nikada ne zarastaju. Zločincima smo oprostili, nek im je lice crno pred Božijom svetlošću. Radujte se, jer ste u Carstvu Nebeskom i molite se za grehe naše – Srpski narod“ (napis na spomen-obeležju u Starom Brodu).

Pres RS

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u