MIŠA ĐURKOVIĆ: UKRAJINA KAO PROBA ZA SVETSKI RAT

Skoro pola godine u Ukrajini ratuju dve vojske, uglavnom sastavljene od građana ove nesrećne...

Skoro pola godine u Ukrajini ratuju dve vojske, uglavnom sastavljene od građana ove nesrećne zemlje. Ali svima je jasno da iza njih stoje dve velike sile, SAD i Rusija

Pre neki dan mediji su preneli izjavu Žaka Atalija u kojoj on kritikuje ponašanje Zapada prema Rusiji i upozorava da ponižavanje koje izaziva korišćenje sankcija može dovesti do svetskog rata. Atali je jedan od vodećih savremenih evropskih intelektualaca čija se istraživanja kreću od ekonomije i geopolitike do muzike i tehnologije, čovek koji je svojevremeno bio i savetnik francuskog predsednika Miterana. Ova alarmantna izjava zaslužuje posebnu pažnju jer mnogi smatraju da se na području Ukrajine zaista već odvija neka vrsta probe za predstojeće globalne sukobe.

U Ukrajini se skoro pola godine odvija građanski rat u kome ratuju dve vojske, uglavnom sastavljene od građana ove nesrećne zemlje. Međutim, svima je jasno da iza njih stoje dve velike sile, Sjedinjene Države i Rusija. Dok svet klizi ka novom hladnom ratu, istoričari se sećaju niza sličnih građanskih ratova koji su se u svetu odvijali tokom druge polovine prošlog veka, kada su se preko lokalnog stanovništva zapravo sukobljavali Amerika i Sovjetski Savez. Prisetimo se ukratko geneze sukoba u Ukrajini.

Nekadašnji, legalno i legitimno izabrani, predsednik Ukrajine Viktor Janukovič upravljao je zemljom koja i pored izvanrednih prirodnih potencijala ima očajne ekonomske performanse. U situaciji kada su isplate penzija i plata u javnom sektoru postale sve teži zadatak, Ukrajina je morala da bira između priključenja trgovinskom prostoru EU, što znači i punog otvaranja svog tržišta, i bliže saradnje s Rusijom, odnosno sa nastajućom evroazijskom unijom gde ide više od 60 odsto njenog izvoza. U vreme kada se odlučivalo, Janukovič je dobio jasan odgovor da od Brisela neće biti preko potrebnih kredita, pa je ponuda Rusije od 15 milijardi dolara logično odnela prevagu. Legalni predsednik Ukrajine doneo je odluku da odustane od evropskog sporazuma i okrenuo se Rusiji.

U tom trenutku Amerikanci aktiviraju opciju B. Po modelu koji smo videli u desetinama zemalja, uključujući i Srbiju, podržavaju se razni oblici građanskih protesta, koji su na kraju prerasli u pravi puč u kome su ogromnu ulogu odigrale neonacističke paravojne organizacije, očigledno unapred za to pripremljene. Formiran je pučistički parlament i pučistička vlada koji su među prvim merama doneli zakone o zabrani emitovanja ruskih televizija na teritoriji Ukrajine i o restrikciji upotrebe ruskog jezika. U ovoj novonastaloj revolucionarnoj situaciji istočni delovi počeli su da po sličnom modelu zbacuju postojeće vlasti, putem samoorganizacije, uz očiglednu pomoć Rusije. Krim se otcepio i pripojio Moskvi, a Donjecka i Luganska republika formirane su po modelu nekadašnje Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Otpočeo je krvav rat u kome ima već desetine hiljada mrtvih.

Ogromnu, po nekima čak i ključnu ulogu na terenu igraju razne američke privatne bezbednosne kompanije tipa Blekvoter, koje američka vlada koristi kao neku vrstu autsorsing modela za pomoć prijateljima. Oni obučavaju trupe, kreiraju strategiju, i de fakto upravljaju ratom. S druge strane, posebno od prošlog meseca, vidljivo je pojačano prisustvo ruskih dobrovoljaca, kao i pristizanje raznih drugih oblika pomoći.

Dok je američki establišment jedinstven u nastojanjima da po svaku cenu Ukrajinu stavi pod svoju kontrolu i suzbije ruski uticaj, unutar ruskog establišmenta dugo su trajali ozbiljni sporovi o strategiji odnosa prema ukrajinskom sukobu, koji se zasnivaju na pitanju izgleda budućih odnosa Rusije i zapadnog sveta, a pre svega Amerike. Nije tajna da postoje vrlo moćni delovi ruske elite u biznisu, bankarstvu, vladi i predsedničkoj administraciji koji sve vreme traže način da se sa Zapadom povodom Ukrajine napravi kompromis. Mnogima su lični poslovi ugroženi i ulažu sve napore da se to stanje prevaziđe i po cenu žrtvovanja Novorusije. S druge strane, sve su jači oni koji tvrde da je Ukrajina vododelnica gde se pokazalo kako sa Zapadom ne može biti dogovora i kompromisa jer on u svojim totalitarnim i ekspanzionističkim pretenzijama ne želi, na primer, da zaustavi širenje NATO.

Uz teze o geopolitičkim sukobima i sukobima za kontrolu resursa i tržišta, sve više se čuju i stavovi o sukobu vrednosnih modela ili civilizacija. Odnos prema homoseksualizmu i porodici uzima se kao dokaz da se radi o dva nesamerljiva modela. Sukob sa Zapadom se priželjkuje kako bi se otvorila saradnja sa Latinskom Amerikom, Kinom, Iranom i drugima, ali i da bi se unutar same Rusije pojačao tradicionalistički model.

Administracija američkog predsednika koji je svoj mandat otpočeo dobijanjem Nobelove nagrade za mir podstakla je i vodila već čitav niz ratova koji za posledice imaju samo mnogobrojne destabilizacije, od Libije preko Iraka i Sirije do Ukrajine. Sve to, uz globalnu finansijsku nestabilnost, nažalost, preti da dobije šire razmere. Atali možda nije daleko od istine.

Viši naučni saradnik, Institut za evropske studije

Izvor Politika, 25. 09. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u