PETAR POPOVIĆ: KIJEV I VAŠINGTON KROJE “OLUJU” ZA DONBAS

  Američki vojni instruktori plus oružje od američkih saveznika u Evropi, ohrabruju Parošenka u...

 

Američki vojni instruktori plus oružje od američkih saveznika u Evropi, ohrabruju Parošenka u nastojanju da otpor Donbasa počisti silom

„Mir u Ukrajini”, čiji se obrisi naziru još samo kroz tanak papir “procesa iz Minska”, pre svega sporazuma o prekidu vatre između armije i separatista, doneo je Kijevu priliku da vojnički predahne, da naoruža i bolje uvežba svoju anti-ruski nadojenu Nacionalnu gardu i da onda, “jednom i za uvek”, kako vole da kažu doajeni novih vlasti, skloni iz istočne Ukrajine ruski govoreće separatiste.

Opravdano ili ne, tek uzor pokušaja da se stvari baš tako raspletu pronađen je u Hrvatskoj 1995 – u Tuđmanovom američki sponzorisanom “olujnom” prepadu na Srpsku Krajinu. Mogućno je, zbog identičnog spoljnog saveznika – jer, u oba slučaja, u hrvatskom svojevremeno i u ukrajinskom danas, taj saveznik je Vašington.

Cela poseta Pjetra Parošenka Sjedinjenim Državama 18. septembra bila je prožeta apelom Kijeva Americi da smesta pruži efikasniju borbenu vojnu pomoć, instruktažom i oružjem.

„Ja vas molim da me razumete, ćebad i dogledi za noć jesu važni, ali uz pomoć ćebeta ne može se dobiti rat”, poručio je predsednik Ukrajine Kongresu.

Nekoliko sati i …zbrisani
Kao zagovornik “ukrajinske oluje”, u javnosti je istupio ključni savetnik Parošenka Jurij Lucenko, na fejsbuk stranici, citiranoj od Eurazija dejli monitora, jedne od propagandnih platformi američkih “jastrebova” (“Croatia’s Retaking of Serbska Krajina During Yugoslav War: An Example for Liberating Ukrainian Donbas?”).

„(Ukrajini) bi primer mogla biti Hrvatska”, citiran je Lucenko.

Posle zauzimanja Vukovara, „Hrvati su bili prisiljeni da prihvate postojanje Srpske Krajine. Tokom tri godine, oni ne samo da su tolerisali privremeni gubitak teritorije, nego su razvili ekonomiju i armiju. A onda je za nekoliko sati tenkovski napad (zbrisao) separatiste sa lica zemlje”, citiran je Parošenkov savetnik.

Ukrajinskim oružanim snagama se “operacija oluja” ukazuje, izgleda, kao “blickrig model”od učinka, protiv “ruski podržanih milicija separatista u Donbasu”, komentariše tim povodom EDM i potvrđuje utisak da primirje nema nikakvu vrednost.

“Dok ukrajinske snage koriste nedavno potpisano primirje da zastanu, pregrupišu se i iznova se naoružaju posle teških gubitaka u prošlih nekoliko meseci, zvaničnici u Kijevu daleko su od toga da prihvate sadašnji status kvo na istoku i još jedan zamrznuti konflikt. Uz ukrajinsku vojnu industriju, sada u punom zaletu, i proizvodeći više oklopne opreme i popunjavajući teško naoružanje, vlada Ukrajine odbija da istočne regione Donbasa izgubi za uvek”, komentariše Eurazija monitor.

Pet manjkavosti vojske Kijeva
Da izgubi, to Kijevu znači da uvaži zahteve Donjecka i Luganjska za ravnopravnošću u podeli suverene vlasti. Zadatak neće biti lak, procenjuje EDM. Posle serije poraza, armija je izgubila “svaki ofanzivni potencijal”, zaključuju američki posmatrači. Oni pominju ukrajinske “greške u planiranju operacija” koje je počinio generalštab i gubitak u operacijama tokom jula i avgusta “oko dve trećine vojne opreme, uključujući tenkove i oklopna kola”.

Sa potpisivanjem primirja s proruskim pobunjenicima 5. septembra, “počeo je proces obnove ukrajinskih snaga, angažovanih u anti-terorističkoj operaciji”. To će potrajati “najmanje do sredine oktobra”, mada, možda i nekoliko meseci, procenjuju saveznici Kijeva.

Američki posmatrači navode pet glavnih problema ukrajinske armije:

1. Odsustvo kompetentnog planiranja u ravni Generalštaba;

2. Niska disciplina, specijalno među nižim oficirima i obveznicima;

3. Slabo sadejstvo između izvršnih delova operacije, kao i zategnutost između različitih delova vojske, “na primer između armije i Nacionalne garde”;

4. Nizak nivo efikasnosti u aktivnostima vojno-obaveštajne službe i kontra-obaveštajne službe; i

5. Izvesno nepoverenje redovnih vojnika armije prema većini njihovih komandanata, “zbog prethodno pomenutih razloga”.

Američki vojni savetnici
Sva citirana zapažanja dragocen su priručnik, ukoliko se želi proniknuti u suštinu vojne pomoći kojom Kijevu upravo počinje da priskače Amerika. Cilj je taj, koji je naznačio Parošenkov savetnik pominjući operaciju, pod čijim je imenom Amerika istovetno pomogla i protiv Srba u Hrvatskoj. Ukratko, američko instruktažno vojno planiranje, pridodato oružju koje Kijevu već isporučuju saveznici SAD u Evropi, trebalo bi da olujni efekat predstojeće operacije reprizira u Ukrajini.

Prošle nedelje, Pentagon je uputio u Kijev “više nego tuce” vojnog osoblja, čiji je cilj savetovanje u akcijama protiv pobunjenika i planiranje – upravo dejstvo na tačkama gde su uočene manjkavosti. Prispeli stručnjaci “podeliće sa Ukrajincima neke od taktika Pentagona u planiranju, tehnici i procedurama”, objavio je Vašington tajms (http://www.washingtontimes.com/news/2014/sep/27/ukraine-gets-us-counterinsurgency-experts-after-sa/#!). Deo odaslatog tima ima zadatak da prikupi informacije “o potrebama snaga bezbednosti” Ukrajine, što ukazuje da su američki instruisano planiranje operacija i opremanje intervencionih snaga oružjem (od saveznika na Zapadu , ključni deo američke pomoći.

Jedan od dva tima stručnjaka ima zadatak da “utvrdi potrebe ukrajinske vlade i nađe načine na koje SAD mogu isporučiti zemlji vojnu opremu”, citiran je govornik Pentagona. Uz podršku Ukrajine i Stejt departmenta, tim će takođe istražiti potencijal za širenje američke vojne misije u Kijevu (Kancelarije za odbrambenu saradnju) koja je, kako okolnosti ukazuju, američki usmeravajući centar ukrajinskih “protiv-terorističkih” aktivnosti. Faktički, američki štab antiruskih operacija uz granicu Rusije.

Koliko vrede “mirovni proces u Minsku” i “sporazum o prekidu vatre”, najbolje se vidi po tome što Kijev, govoreći o Donbasu, ne odustaje od odrednice “teroristi”.

Ukrajinska “oluja” usledila bi po navedenim nagoveštajima u roku od najkasnije nekoliko meseci. A to znači da će i Donbas dobiti onoliko prava koliko bude u stanju da odbrani oružjem.

Izvor Balkanmagazin, 30. septembar 2014.

 

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u