PREDRAG ĆERANIĆ
Ako je i Putin priznao da postoje pokušaji „obojene revolucije“ u Rusiji, kako onda da Republika Srpska ne strahuje od toga
Pre dva meseca predsednik Rusije Vladimir Putin na otvorenoj sednici nacionalnog Saveta bezbednosti izrazio je uverenje da scenariji „obojenih revolucija u Ruskoj Federaciji neće proći iako postoje pokušaji spolja da se situacija destabilizuje”. Prema njegovim rečima, „za to se koriste mogućnosti tajnih službi, savremene informaciono-komunikacione tehnologije, kanali zavisnih i ‘džepnih’ organizacija, mehanizmi takozvane meke sile”.
Na sličan scenario, pripremljen za Republiku Srpsku, nedavno je ukazao njen predsednik Milorad Dodik, upozorivši da je centar obaveštajaca, donedavno stacioniran u Tuzli, skovao plan da u izbornoj noći, zbog navodne krađe, insceniraju demonstracije, koje bi trebalo da se pretvore u pobunu: „Onda će se početi dizati Pale, Bijeljina, Doboj i deo Banjaluke da bi se tako napravio spektakl i priča o tome”.
Ako je s opasnošću od obojenih revolucija suočena Rusija, kako da ne prihvatimo da je matrica, primenjena u Ukrajini, a ranije u Siriji, Libiji, Gruziji – moguća i na našim prostorima. Uostalom, zar februarski događaji, kada su u nekoliko gradova Federacije BiH demonstranti zapalili zgrade kantonalnih vlada, uključujući i zgradu Predsedništva BiH, nisu bili dovoljna opomena.
ČAVIĆEVE PRETNjE
Dragan Čavić, lider NDP i otvoreni zagovornik organizovanja demonstracija u Banjaluci, u intervjuu za portal Buka izneo je decidiran stav da bez krađe glasova vlast gubi izbore, ali da nije siguran da će izbori biti fer. Na pitanje novinara „šta ako SNSD ostane na vlasti”, doslovce je odgovorio: „Ako oni ne odu, nastaviće se agonija i mislim da će eksplozija nezadovoljstva izaći iz političkih okvira veoma brzo. Neće se dugo čekati”.
Političko nezadovoljstvo ili zadovoljstvo treba iskazati na biračkim mestima na dan izbora. Ako se ono iskazuje nakon izbora, i to na ulici, uz primenu nasilja, reč je o nelegalnim nedemokratskim sredstvima. Jedna od provereno dobrih, preventivnih mera jeste da se na opasnost pravovremeno javno ukaže, kako bi se zaverenicima dalo do znanja da su „provaljeni”, a građanima ukazalo da ne nasedaju na laži.
Nedavno su u nekoliko gradova Srpske osvanuli grafiti “Gotov je!”, što stvara jasnu aluziju na petooktobarsko iskustvo Srbije. Da podsetimo, izbori za predsednika Srbije održani su 24. septembra 2000. godine. Rezultatima nezadovoljna opozicija, vlast je optužila za krađu glasova, a 5. oktobra organizovala velike i nasilne proteste na ulicama Beograda. Tako je srušena vlast u Srbiji, a da li je bila posredi krađa glasova ili je krađa bilo to što je uradila opozicija više nikoga nije interesovalo.
Građani Srbije će naknadno iz knjige novinara britanskog Skaj njuza Tima Maršala Igra senki – Petooktobarska smena vlasti u Srbiji saznati da se radilo o prevratu koji su izvele tajne službe zapadnih zemalja i da su glavni junaci 5. oktobra dobro plaćeni za uloge koje su odigrali. Nemam nameru da se upuštam u analizu da li je nakon 5. oktobra Srbija više dobila ili izgubila.
MILOŠEVIĆEV ISTORIJSKI GOVOR
Međutim, bilo bi korisno prisetiti se govora koji je Milošević 2. oktobra, uoči najavljenih protesta, počeo sledećim rečima: „Poštovani građani, želim da vas na ovaj način upoznam sa svojim viđenjem izbornih i političkih prilika u našoj zemlji (tada SR Jugoslaviji), posebno u Srbiji. Kao što i sami znate, punu deceniju traju napori da se Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ograničenog suvereniteta ili lišene svakog suvereniteta. Zbog našeg otpora takvoj sudbini za našu zemlju, mi smo bili izloženi svim pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izloženi. Broj i intenzitet tih pritisaka umnožavao se kako je vreme prolazilo. Svoje iskustvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje velike sile imaju u rušenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju građanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovođenja država i naroda na ivicu siromaštva – sve je to primenjeno na našu zemlju i narod.”
Dalje, u obraćanju javnosti, Milošević izražava sumnju u pozadinu organizovanja stranaka pod imenom Demokratska opozicija Srbije, napominjući da deluju pod uticajem zemalja sa zapada. Zatim napominje da su obećanja DOS lažna i da do brzog rasta standarda građana i ekonomskog prosperiteta neće doći, već naprotiv. Milošević je istakao da bi nova, kako je naveo, „marionetska vlast” imala ograničeni uticaj i da bi pod pritiskom zemalja NATO „bili nastavljeni pritisci na zemlju i pokušaji da se zemlja dalje dezintegriše, slabi”. Ukazao je na to da bi pod zapadnim pritiscima i popuštanjima novih vlasti, Srbi mogli da dočekaju sudbinu sličnu Kurdima, a da bi Crna Gora imala sudbinu države pod kontrolom mafije.
Bilo bi dobro ako bi RTRS (i druge zainteresovane TV stanice) povodom petooktobarskih događaja organizovale debatnu emisiju u kojoj bi svakako bio emitovan integralan govor Slobodana Miloševića od 2. oktobra.
