BRANKO PAVLOVIĆ: NEPOTREBNO I ŠTETNO

Naš Kri­vič­ni za­ko­nik u pot­pu­no­sti sank­ci­o­ni­še te­ro­ri­stič­ka po­stu­pa­nja u čl. 391, i za­to je...

Naš Kri­vič­ni za­ko­nik u pot­pu­no­sti sank­ci­o­ni­še te­ro­ri­stič­ka po­stu­pa­nja u čl. 391, i za­to je ne­po­treb­no i štet­no pro­pi­si­va­ti no­vo kri­vič­no de­lo za dži­ha­di­ste i osta­le te­ro­ri­ste

Na­slov tek­sta sa­svim od­go­va­ra par­tij­skim ka­dro­vi­ma ko­ji­ma su pre­pla­vlje­na jav­na i dr­žav­na pred­u­ze­ća, agen­ci­je i dr­žav­ni or­ga­ni, sve do lokalnih sa­mo­u­pra­va, ali ov­de raz­ma­tram jed­no sa­svim dru­go pi­ta­nje. Do­ka­zu­jem da je ne­po­treb­no i štet­no pro­pi­si­va­ti no­vo kri­vič­no de­lo za dži­ha­di­ste i osta­le te­ro­ri­ste.

Ne­po­treb­no je zbog to­ga što naš Kri­vič­ni za­ko­nik (KZ) u pot­pu­no­sti sank­ci­o­ni­še te­ro­ri­stič­ka po­stu­pa­nja u čl. 391. Nji­me su za­šti­će­ni i Sr­bi­ja i stra­na dr­ža­va i me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja. Ka­žnji­vo je i sa­mo pred­u­zi­ma­nje rad­nje, ka­da da­kle štet­na po­sle­di­ca ni­je na­stu­pi­la, a ka­žnji­vo je i ka­da ne­ko sa­mo pre­ti da će pred­u­ze­ti za­bra­nje­nu rad­nju.

Kao te­ži, kva­li­fi­ko­va­ni ob­li­ci kri­vič­nog de­la te­ro­ri­zma pred­vi­đe­ni su, baš kao što i tre­ba, slu­ča­je­vi ka­da je po­sle­di­ca i na­stu­pi­la.

Ra­spon ka­zne je, ta­ko­đe, od­go­va­ra­ju­ći, od naj­ma­nje pet do 15 go­di­na za osnov­ni ob­lik (ka­da ne­ma po­sle­di­ce), do mak­si­mal­ne ka­zne od 40 go­di­na za­tvo­ra u slu­ča­je­vi­ma ozbilj­nih po­sle­di­ca. Za sa­mu pret­nju se mo­že iz­re­ći ka­zna za­tvo­ra do pet go­di­na.

Da bi ne­ko bio te­ro­ri­sta ključ­na je nje­go­va na­me­ra da ili za­stra­ši sta­nov­ni­štvo ili iz­nu­di ne­što od dr­ža­ve, ili da ozbilj­no ugro­zi ili po­vre­di ustav­ni po­re­dak, po­li­tič­ke, eko­nom­ske i dru­štve­ne struk­tu­re.

Rad­nje iz­vr­še­nja ovog kri­vič­nog de­la su mno­go­broj­ne i is­crp­no na­ve­de­ne: od na­pa­da na ži­vot, te­lo i slo­bo­du dru­gog li­ca, ot­mi­ce, uzi­ma­nja ne­ko­ga kao ta­o­ca, uni­šta­va­nja obje­ka­ta, pre­ko pro­iz­vod­nje, na­bav­ke i pre­vo­za nu­kle­ar­nog, bi­o­lo­škog i he­mij­skog oruž­ja, do eko­lo­ških ka­ta­stro­fa i one­mo­gu­ća­va­nja ko­mu­nal­nih si­ste­ma. Na­bra­ja­nje ni­je is­crp­no ne­go sa­mo ilu­stra­tiv­no da bi či­ta­lac ste­kao sli­ku ra­spo­na ka­žnji­vih rad­nji.

I da­lje, čl. 30 KZ pro­pi­su­je da će se uči­ni­lac ka­zni­ti i za po­ku­šaj kod svih de­la kod ko­jih je ka­zna za­tvo­ra za­pre­će­na u tra­ja­nju od naj­ma­nje pet go­di­na. To zna­či da će se ka­zni­ti, ka­da je reč o kri­vič­nom de­lu te­ro­ri­zma, i sva­ko onaj ko po­ku­ša da pre­du­zme rad­nju iz­vr­še­nja, či­me je op­seg ka­žnji­vih rad­nji pro­ši­ren i na ono što či­ta­lac mo­že za­mi­sli­ti kao pri­prem­ne rad­nje (bit­no je pro­ši­ren, a prav­nič­ko raz­li­ko­va­nje za­po­či­nja­nja rad­nje iz­vr­še­nja i pri­prem­nih rad­nji osta­vljam po stra­ni).

Ukrat­ko, pro­pi­si­va­nje no­vog kri­vič­nog de­la je ne­po­treb­no zbog to­ga što sva­ko onaj ko vr­bu­je, upu­ću­je ili na bi­lo ko­ji dru­gi na­čin omo­gu­ća­va dru­gim li­ci­ma pri­stu­pa­nje te­ro­ri­stič­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, već sa­da, po va­že­ćim pro­pi­si­ma, ima bi­ti pro­ce­su­i­ran. Na­rav­no to isto va­ži i za one ko­ji uče­stvu­ju u te­ro­ri­stič­kim ope­ra­ci­ja­ma.

Pro­pi­si­va­nje no­vog kri­vič­nog de­la, ko­li­ko god to pred­sed­nik Oba­ma tra­žio i ko­li­ko god stra­nih dr­ža­va po­stu­pi­lo na taj na­čin, ve­o­ma je štet­no. Štet­no je zbog to­ga što on­da zna­či da vr­bo­va­nje i upu­ći­va­nje te­ro­ri­sta do sa­da ni­je bi­lo ka­žnji­vo. Na taj na­čin, sve do stu­pa­nja na sna­gu tog no­vog kri­vič­nog de­la, svi oni ko­ji su do sa­da pod­stre­ka­va­li na te­ro­ri­zam bi­li bi oslo­bo­đe­ni od­go­vor­no­sti, po­što ni­ko ne mo­že od­go­va­ra­ti za de­lo ko­je u tre­nut­ku iz­vr­še­nja ni­je bi­lo pro­pi­sa­no kao kri­vič­no de­lo. A čim pro­pi­su­je­te no­vo kri­vič­no de­lo, po­sred­no pri­hva­ta­te da do sa­da ta­kvo po­na­ša­nje ni­je bi­lo ka­žnji­vo. Ume­sto po­o­štra­va­nja od­go­vor­no­sti, po­sti­gla bi se op­šta am­ne­sti­ja za pod­stre­ka­če.

Kao i u mno­gim dru­gim slu­ča­je­vi­ma, sve što nam je po­treb­no za si­gur­ni­ji i bo­lji ži­vot već ima­mo, a zah­te­vi stra­na­ca če­šće od­ma­žu ne­go što do­pri­no­se po­bolj­ša­nju si­ste­ma. Pro­blem je u to­me što oni ko­ji su od­re­đe­ni da do­no­se od­lu­ke to ne vi­de.

Advo­kat iz Be­o­gra­da

Izvor Politika, 06. 10. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u