BRANKO ŽUJOVIĆ: REVOLUCIJA KOJA JOŠ IZJEDA SRBIJU

Srbija još uvek, bez organizovane alternative živi, laž petooktobaraca, izvedenu sa debelim predumišljajem Petooktobarska...

Srbija još uvek, bez organizovane alternative živi, laž petooktobaraca, izvedenu sa debelim predumišljajem

Petooktobarska revolucija imala je svoj rečnik, danas dobrano zaboravljen pod naslagama opšte bede i državne propasti. Svaka treća ili četvrta reč, u inače oskudnom misaonom sklopu većine izvođača tih evroatlantskih radova, bila je „transparentno“.

Bila je to nezvanična šifra za pripadnost Evropi, lideru, kriznom štabu, stranci, centru moći. Kao što se psi njuše na sred ulice, tako su se petooktobarci njušili izrazom „transparentno“, premda u srpskom jeziku postoje podobniji sinonimi.

U stvarnosti, omiljeni izraz evroatlantske žakerije izgubio je vrlo brzo svaku značenjsku supstancu. Slobodan Milošević nije izručen tribunalu u Hagu samo netransparentno već i protivzakonito. Država je krenula put Evropskog saveza bez direktnog izjašnjavanja poslanika Narodne skupštine ili građana na referendumu.

Neka nevidljiva sila uticala je na tadašnji državni vrh da ne istraje na očekivanju građana da Srbija, odnosno SR Jugoslavija, bude jedina naslednica bivše Jugoslavije, države koju je Srbija stvorila u Prvom svetskom ratu. Iz zatvora su, bez sudske presude, sa nevino utamničenim Albancima, kojih je bilo, puštene na slobodu najokorelije ubice i teroristi.

Odmah nakon petog oktobra munjevito su započele „reforme“. Jedini njihov legitimitet u društvu bila su krila revolucionarnog zanosa. Zdravorazumska rasprava o krčmljenju društvene i državne imovine nikada nije održana. Domaće banke zamenjene su stranim. Objašnjeno je da su to u stvari domaće banke, jer su registrovane za rad u Srbiji. Zamislite još da nisu ni bile registrovane! Liberalni kapitalizam uveden je na mala vrata u državu, čije je resurse potom isisao, a sa ljušturom se danas poigrava.

Daleko od transparentnog su i poslovanja političara. Danas tek ponešto pročitamo o tome. Tu su vlasnički udeli u Viktorija grupi, vinogradi i imovina Zorana Živkovića, te nebrojene veze politike i novokomponovanog biznisa u Srbiji.

Na sve to se nadovezuje nezakonita rasprodaja poljoprivrednog zemljišta tajkunima i stranim kompanijama, rast državnog duga, poslovanje i finansiranje evroatlantskog NVO sektora i šta sve još ne. Građanima Srbije do danas nije poznat opšti platni bilans Beograda sa Evropskim savezom.

Poslednjih godina nastavljen je isti trend. Javnost danas nije upoznata sa ključnim delovima ugovora sa arapskim partnerima Srbije, a ne znamo ni koliko je država izdvojila novca za subvencije i druge olakšice kompanijama iz Evropskog saveza. U Srbiji kao da se još uvek čekaju one DOS-ove četiri milijarde dolara, s početka oktobra 2000. godine.

Petooktobarci su obećavali bolji život, privredni preporod, „demokratizaciju“ kao preduslov opstanka SR Jugoslavije i mirnog ostanka Kosova i Metohije u njenom sastavu, te ulazak u Evropski savez. U svemu su slagali, ali problem je što Srbija još uvek bez organizovane alternative živi njihovu laž, izvedenu sa debelim predumišljajem iz laboratorija evro-američkih obaveštajno-bezbednosnih struktura.

Izvor Glas Rusije, 08. 10. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u