ČEKA NAS MIROVNA KONFERENCIJA ZA NOVU PODELU SVETA

DMITRIJ LETUH Amerikanci ne žele da Rusiju i Kinu direktno pobede, već da ih...

DMITRIJ LETUH

Amerikanci ne žele da Rusiju i Kinu direktno pobede, već da ih maksimalno oslabe pred novu podelu sveta

Jasno je da će se bockanje i ostale “perestrojke koje prelaze u perestrelke“ (pucnjave; prim N. S.) na ovoj raskrsnici globalne preraspodele još dugo nastaviti. Ali, ma kako se ovako složeno i mnogostrano razjašnjenje odnosa završilo – očigledno je da su razlozi koji su ga izazvali već sada jasni. I, ukoliko ga mi na neki način ne eliminišemo, taj bezobrazluk će još veoma dugo trajati, do nekog sledećeg „poslednjeg Ukrajinca”.

Ti razlozi su veoma jednostavni i konkretni: neregulisani rezultati Hladnog rata, odnosno odsustvo pravno obavezujućeg registrovanja njegovih rezultata. Posledica toga je da sve strane te rezultate tumače po svome, u zavisnosti od situacije i pogodnosti u ovoj ili onoj konkretnoj situaciji. To u praksi znači niz neizbežnih sukoba jer obe velike strane – SAD i ono što je ostalo od nekada moćnog SSSR – tumače rezultate Hladnog rata apsolutno drugačije, međutim obe mogu podjednako uspešno da unište predivni zemaljski šar. I, ukoliko to ne shvata, na primer, priglupi Džon Mekkejn, ne znači da ne shvataju ozbiljna deca koja stoje iza realne igre Stejt departmenta; na kraju krajeva, za to dobijaju novac.

berlinskikonkres

RAT ZA EVROPU I PACIFIK

Shodno tome, iza svega što se sad događa stoje elementi trgovine oko toga kakav će biti svet posle rata. Dakle, ne treba se zavaravati, to je još uvek stari dobri i još uvek nezavršeni Hladni rat. Veoma je naivno poverovati da će SAD u tom produženom ratu biti sentimentalne i da će promeniti svoje stare godinama proverene principe: biće tu i onoga kako je „on kučkin sin, ali naš kučkin sin” i „operacija pod lažnom zastavom”. Možda jedino neće biti „vruće faze” – to zadovoljstvo je isuviše skupo jer posle njega sledi traganje za zemljom neotrovanom radijacijom. Tako da nema promena po tom pitanju.

Takođe, u principu su jasne konture onog što „tvrđava demokratije“ vidi kao programski minimum u zamagljenoj budućnosti: za „osovinu zla Moskva-Peking” oni su u principu već spremni, kao i za krvavi haos u islamskom svetu. Naravno, sa ostrvcima stabilnosti na mestima bogatim naftom i ostalim energentima jer to je svetinja, tamo se čak i javno pogubljenje za svakog liberalnog političara svetih pedera nekako može prihvatiti.

Cena tog pitanja je Evropa. Naravno, i Pacifik, gde poslednjih godina aktivno raste koškanje sa Kinom. Prema mišljenju Amerikanaca, ostatak sveta mogu da pljačkaju i zajedno, osim možda Meksika i Centralne Amerike, gde za Amerikance postoji nekakav prioritet.

Do bola je poznat scenario pod nazivom „bipolarni svet”, samo uz veoma oslabljenog (na konto tehnološkog zaostajanja, istinskog ili navodnog) i ne tako neprijateljskog „protivnika” u licu nas samih, Rusa, i Kineza. Zato se nemojte čuditi što nas oni guraju u zagrljaj čas jednima čas drugima. U toj etapi to je navodno u potpunosti u interesu SAD.

I nas i Kineze oni će za to vreme opkoljavati po spoljnim obodima. Tamo će, kao u Ukrajini, uvek biti koristan nevelik ratni požar, koji se u tradicionalnoj anglosaksonskoj politici uvek razmatra isključivo kao „nastavak politike”.

SUKOB NEĆE BITI DUG

Da li to shvataju u Moskvi? Nesumnjivo. Shvataju li to u Pekingu? Ponovo, nema sumnje.

Ni Moskvu ni Peking u ovom momentu to poravnanje kategorički ne zadovoljava. U prvom redu ne zadovoljava ih u oblasti evropske politike. Jer nije Evropa tako pažljivo i dugo navikavana na „gasnu iglu”, nije se zato tako dugo pripremao preporod kineske mašte i „velikog puta svile” da bi u Evropu tek tako došle SAD i tupo je opljačkale. A pljačka i rušenje evropske privrede – možda i preko nekog, recimo, sasvim mogućeg unutarevropskog rata – u namanju ruku je potpuno moguća. Štaviše, to je možda jedini način da se kako-tako spase preopterećena i isto tako bolesna privreda samih SAD.

Ali Amerikanci uopšte ne računaju sa pobedom nad Rusijom, koja je iznenada odlučila da ne kapitulira, kao ni nad brzo razvijajućom Kinom. Oni imaju drugi zadatak: samo da ih maksimalno oslabe pred novu podelu sveta, a ne da ih direktno pobede.

To znači da će svakako doći do pregovora. Možda veoma žestokih. Ali će doći. Zato ima smisla razmišljati o okvirima predstojeće neizbežne „mirovne konferencije” iz tačke gledišta našeg viđenja obrisa dolazećeg sveta i realizacije naših nacionalnih interesa u njemu.

Potrebno je paralelno se pripremati za ne baš dugački sukob – jer dugačak rat sankcijama neće izdržati ne samo naša nego ni zapadna privreda – ali, moguće je, žestok i veoma bolan sukob, u prvom redu po međusobnoj retorici. To se uvek dešava na kraju „velikih ratova”, i to treba veoma jasno razumeti.

Odnako/Fond strateške kulture

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u