RUSKI IDENTITET I PITANjE KRVI

PAVEL SVJATENjKOV Za stvaranje ruske nacionalne države neophodno je da budu potpuno razumljiva pravila...

PAVEL SVJATENjKOV

Za stvaranje ruske nacionalne države neophodno je da budu potpuno razumljiva pravila igre

„Dragi Rusi“ izuzetno vole izračunavanje „udela krvi“ u svom organizmu. I sad postoje ljudi koji će vam reći: „Ja sam jednu četvrtinu Jermenin, jednu četvrtinu – Estonac i jednu osminu – Gruzin“.

Kada ih upitate kakvim jedinicama izražavaju ove četvrtine i polovine, ljudi kažu „krv“ – i podignu prst prema nebu.

Pretpostavlja se, dakle, da u venama jedne osobe zaista može teći jermenska ili kineska krv, i to bez međusobnog stapanja, isto kao što se ne spajaju koka-kola i pepsi-kola (probajte i videćete da sam u pravu).

O čemu je tu stvarno reč? Sasvim je očigledno da se ne misli na krv koja teče u našim venama, bar zato što krv nema državljanstvo. Ona je podeljena na grupe, a ove grupe mogu se odrediti samo medicinskim putem. Nemoguće je to učiniti odoka.

Šta onda ima u vidu osoba koja kaže: „Ja sam četvrtinu Ukrajinac“? Očigledno – ne krv, nego sistem lojalnosti u odnosu na svoje pretke. Ako je neko „napola Uzbek“, to znači da su mu otac ili majka Uzbeci. Ako ječetvrtinom Nemac, onda Nemce treba tražiti među njegovim babama i dedovima. Ako kaže „osmina“, to znači da govori o prababama i pradedama. Dalje izračunavanje nema smisla; nikad nisam čuo čoveka koji tvrdi da je Japanac jednu stodvadesetosminu.

PLODOVI RĐAVE POLITIKE

Još jedan zanimljiv detalj – zbog nekog razloga, dede i babe uvek predstavljamo kao „celovite“. To jest, čovek može da kaže da je četvrtinu Francuz, jer je njegova baka bila Francuskinja, ali mu ne pada na pamet da samu babu podeli na kriške – mada se može ispostaviti da je i baba neka „polovina“, „četvrtina“ ili „šesnaestina“, ali se dotle nikad ne stigne.

Naravno, postoje predstavnici drevnih aristokratskih ili monarhističkih dinastija, koji dobro znaju svoje poreklo vekovima unazad, ali je njima diskurs o „polovinama“ i „četvrtinama“ potpuno stran. Muž britanske kraljice princ Filip u mladosti je imao titulu „princ grčki i danski“. U venama prestolonaslednika princa Čarlsa teku nemačka, grčka, danska i ruska krv. Po nacionalnosti je on Englez – nikakve „četvrtine“.

S čim je u vezi ova priča o „krvi“ i „četvrtinama“? U stvari, ona je rezultat u Sovjetskom Savezu nametnute ideologije „etničnosti“. Ta ideologija je svaku osobu jasno povezivala sa posebnom nacionalnošću, i onda toj nacionalnosti dodeljivala teritoriju, u obliku savezne ili autonomne republike, oblasti ili regiona.

Takva strategija sprečila je formiranje opšteg identiteta zemlje na osnovu ruskog naroda. Budući „sovjetski čovek“ mogao je nastati prilično lako – bilo je potrebno samo omogućiti ljudima da se upišu kao Rusi i sprovoditi pametnu politiku asimilacije. Ali sovjetski sistem bio je usmeren protiv Rusa. Lenjin je pozivao da se pravi razlika između nacionalizma ugnjetačkog naroda (to jest ruskog) i nacionalizma ugnjetenih naroda (to jest svih ostalih). Usmeren protiv Rusa, nacionalizam „ugnjetenih nacija“ svuda je odobravan. U zamenu za lojalnost, boljševici su takvima obezbeđivali veliku pomoć u izgradnji nacije.

Mi danas beremo plodove ove politike. Današnja Ukrajina – to je rezultat dugih godina politike ukrajinizacije, koju je sprovodila sovjetska vlast. Ljudima koji su živeli u pograničnim oblastima Sovjetskog Saveza bilo je poželjno da preuzmu identitet marginalne „ugnjetavane nacije“, jer je to odmah garantovalo prolaz u strukture vlasti, formirane na osnovu nacionalnih kvota. Nasuprot tome, u Moskvi je bilo korisno da se čovek predstavi kao buketić krvi, jer je to svedočilo da nosilac: 1) nema veze sa „ugnjetačkim“ (to jest ruskim) narodom; ili ima ali ne baš sto odsto; 2) u srodstvu je sa ugnjetenim nacijama, ali to srodstvo nije toliko jako da bi se on mogao smatrati direktnim lobistom njihovih interesa. Konačan rezultat je izvitopereni sovjetski identitet – ljudi koji se dele na četvrtine i polovine.

rizenko12

KRHKA MULTINACIONALNOST

Napomenimo ovde da su svetska iskustva izgradnje identiteta drugačija. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama rado se sluša priča o nasleđu. To jest, čovek može da kaže da je četvrtinu Francuz i napola Irac, ali takva osoba uopšte ne sumnja da pripada američkoj naciji, američkom narodu.

U Rusiji je takav pristup prećutno zabranjen. Umešao se „diskurs krvi“. Recimo, ako je deda Jermenin, unuk ne treba da bude Rus, nego treba da bude buketić krvi. Kao rezultat dobija se zastrašujuća ni jednom narodu nepripadajuća smesa, čiji je jedini razlog postojanja – podrška vlasti (sa računicom: ako bude stvorena nacionalna država ruskog naroda, neću biti odstranjen kao „inorodan“).

Pa dobro, reći će pažljiv čitalac, iskritikovali ste sovjetsku nacionalnu politiku. A šta treba raditi? Mislim da treba postupiti kao u većini civilizovanih zemalja. Osobe sa najmanje jednim ruskim pretkom do nivoa babe i dede imaju pravo da budu Rusi (pod uslovom da se odreknu besmislenog „diskursa krvi“). Drugim rečima, to u osnovi treba da bude lični izbor, poduprt lojalnošću jednom od predaka.

A šta ako čovek nema ruske pretke, a želi da bude Rus? Pa, na primer, kraljica-majka Katarina Velika po nacionalnosti je bila Nemica. Kako će neko takav postati ruski čovek? Treba da ide putem carice-matuške – da prihvati pravoslavlje. Ovo nije prazan hir. Dugo vremena religija je kontrolisala brakove. Ako nisi hrišćanin, ne možeš sklopiti brak sa pripadnikom pravoslavne vere. Slična pravila postoje u islamu: muž treba da bude musliman, žena muslimanka, hrišćanka ili Jevrejka.

Drugim rečima, ako čovek hoće da se orodi sa narodom čiji nije deo, razumno je prihvatiti religiju tog naroda jer je bez toga često nemoguć brak, a samim tim je nemoguće i srodstvo.

Pitate se zašto je sve ovo važno. U cilju stvaranja ruske nacionalne države, neophodno je da predstavnicima nacionalnih manjina, kao i nosiocima sovjetskog buketića krvi, budu potpuno razumljiva pravila igre. U protivnom, mi smo osuđeni da zadržimo sovjetski sistem „multinacionalnosti“, koji ne vodi ničemu osim nekontrolisanom raspadu države na brojne „sovjetske republike“.

Preveo Ž. NIKČEVIĆ

KM.ru

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u