NOVA RUNDA GEOPOLITIČKE IGRE SAD ILI UDALjITI SRBIJU OD RUSIJE

PETAR ISKENDEROV Koliko u današnjoj Srbiji shvataju veličinu uloga trenutnog geopolitičkog suprotstavljanja Istoka? Predstojeća...

PETAR ISKENDEROV

Koliko u današnjoj Srbiji shvataju veličinu uloga trenutnog geopolitičkog suprotstavljanja Istoka?

Predstojeća poseta predsednika Rusije Vladimira Putina, predviđena za 16. oktobar, ima ključni značaj sa stanovišta očigledne neophodnosti „preformatiranja” rusko-srpskih odnosa. Ovo preformatiranje za svoj cilj trebalo bi da ima ne samo potvrdu strateškog karaktera dvostranih odnosa nego i stvaranje neophodne političke barijere pred pokušajima određenih zapadnih krugova da otrgnu Srbiju od Rusije.

Da se slični pokušaji produžavaju od početka godine i postaju sve uporniji, priznaju i prva lica Srbije. Konkretno, premijer Aleksandar Vučić je u razgovoru sa novinarima primetio da „već 7-8 meseci mora da sluša” spekulacije o pritiscima na Srbiju kako bi ona promenila svoj odnos prema Rusiji radi približavanja EU. [1]

Međutim, očigledno se po ovom pitanju ne radi o „spekulacijama”. Poslednja izjava Johanesa Hana, kandidata za mesto komesara EU za evropsku politiku dobrosusedstva i proširenja, svedoči da upravo odnos prema Rusiji (a ne problem Kosmeta) u trenutnim geopolitičkim uslovima, predstavlja ključnu tačku ucenjivanja Srbije. „Ukoliko Beograd želi napredak na putu ka EU, on mora poslati ispravan signal po pitanju sankcija prema Rusiji”, ova fraza kandidata za evrokomesara znači da je srpskom rukovodstvu praktično ukinuta mogućnost manevrisanja između dva centra moći – EU/SAD i Rusije. [2]

sahpolitika01

IZMEĐU DVA GEOPOLITIČKA BLOKA

Antiruska politika Brisela – poslušno praćenje trajektorije Vašingtona – lišava smisla spoljno-politički korektnu formulu premijera Vučića o tome da je „Srbija zemlja kojoj veruju i Istok i Zapad”. Ako govorimo o EU i njenim prioritetima, kako bi se reklo, u čistom vidu – ova formula bi bila tačna. Međutim, nova runda globalne geopolitičke igre, koju su nametnule SAD u savremenom svetu, ne predviđa samostalnu ulogu ne samo Srbiji nego ni Evropskoj uniji. A iz toga sledi da će Beograd na ovaj ili onaj način morati realno da bira između dva geopolitička bloka.

O tome da se radi upravo o konceptualnoj suprotstavljenosti svedoči i propagandna priprema američke strane protiv posete ruskog predsednika. Majkl Kirbi, ambasador SAD u Beogradu, već je stavio pod sumnju ne samo savremene veze Rusije i Srbije nego i njihovu istorijsku prošlost, pa tako i po pitanju oslobođenja Beograda. „Zbog čega Putin dolazi u Srbiju? Radi obeležavanja godišnjice oslobođenja Beograda? Ali Beograd je oslobodila i Treća Ukrajinska Armija (grupa armija s Trećeg Ukrajinskog fronta) kao deo Crvene Armije”, ova fraza iz nedavnog intervjua američkog diplomate Večernjim novostima svedoči ne samo o nepoznavanju istorije nego i o pokušaju da se savremeni sukob oko Ukrajine proširi na celu evropsku istoriju. Diplomati nije zasmetala činjenica što je Treći Ukrajinski front bio naslednik Jugozapadnog fronta i što je imao veoma uslovan (i samo teritorijalan) odnos prema Ukrajini. Signal je jasan – Beograd su oslobodili Ukrajinci – preci današnjeg kijevskog režima. I Srbi prema njima treba da imaju obaveze. A priključivanje antiruskim sankcijama samo je vraćanje istorijskog duga “ukrajinskim oslobodiocima”.

Ambasador SAD je nezadovoljan i time što je rukovodstvo Srbije rešilo da pozove na jubilarne svečanosti lidere Rusije i Kine. „Naša pozicija povodom posete kineskih i ruskih zvaničnika se razlikuje. Kinezi skoro nikoga nisu napali, a Rusi jesu”, rečeno je u senzacionalnom intervjuu diplomate. Kao što je poznato i SSSR i Kina su u Drugom svetskom ratu bile žrtve agresije država osovine. Zbog toga ovakva ocena američkog diplomate predstavlja bogohuljenje prema uspomeni na sve žrtve fašizma i izrugivanje nad osećanjima preživelih.

sahpolitika02

DA LI JE SRBIJA SPREMNA?

Takva je trenutna ideološka konstrukcija „mirotvoračkog” nobelovca Baraka Obame i njegovog okruženja. Koliko u današnjoj Srbiji shvataju veličinu uloga trenutnog geopolitičkog suprotstavljanja Istoka? Odgovor na to pitanje pružiće bliža dejstva Vučićeve vlade. I upravo to pitanje će, nema sumnje, biti u centru pažnje pregovora sa predsednikom Rusije u Beogradu. Nije slučajno u saopštenju pres-službe predsednika istaknuta i konkretna istorijska pozadina posete i njen savremeni značaj. U tom saopštenju se kaže da će „šef ruske države uzeti učešće u svečanim događajima u Beogradu povodom 70-godišnjice oslobođenja grada od nemačkih nacističkih osvajača”; pored toga, „tokom pregovora sa Tomislavom Nikolićem i razgovora sa predsednikom vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, predvićeno je razmatranje ključnih pitanja bilateralne sardnje, pre svega u trgovinsko-ekonomskoj sferi”. [3]

Rusija ima šta da ponudi Srbiji u današnjim složenim uslovima. Konkretno, ovih dana je savet direktora OAO Gazpromnjeft usaglasio sporazum o privlačenju kreditne linije ruske Poljoprivredne banke u obimu od 30 milijardi rubalja sa rokom od dve godine za finansiranje u tom smislu i investicionih programa za 2015. godinu. Među najvažnijim oblastima u ovom programu, u svojstvu prioriteta se ističe investiranje u proizvodnju nafte na tradicionalnim i novim aktivima kompanije i nalazištima srpske kompanije NIS. [4]

Rusija je spremna da i dalje sarađuje sa Srbijom kao svojim istorijskim i strateškim partnerom. Da li je sama Srbija za to spremna?

_________

Uputnice:

[1] ITAR-TASS 02.10.2014 12:51.

[2] ITAR-TASS 30.09.2014 22:31.

[3] http://kremlin.ru/news/46697

[4] RIA NOVOSTI 30/09/14 18:30 30.09.2014 18:31.

Fond strateške kulture

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u