ODGOVOR SANDI RAŠKOVIĆ ILI KRATKA ANATOMIJA JEDNOG SROZAVANjA

ALEKSANDAR NIKITOVIĆ Zapadnu propagandu matricu preuzeo je niko drugi nego kandidat za predsednika DSS...

ALEKSANDAR NIKITOVIĆ

Zapadnu propagandu matricu preuzeo je niko drugi nego kandidat za predsednika DSS Sanda Rašković Ivić

Postoji jedna vrsta ljudi koja ima krajnje skromno znanje o politici i prilično niske moralne standarde, a istovremeno poseduje preterano veliku ambiciju koja ih tera da su na sve spremni ne bi li ostvarili svoj cilj. Takvi ljudi, pritisnuti svojom megalomanskom ambicijom, pristaju na svaki diktat moćnih stranih centara samo da se dokopaju nekog položaja. Za njih ništa ne znači da klimnu glavom i ispune zahtev stranih sila. Ovakvom soju ljudi pripada Sanda Rašković Ivić.

Čime potkrepljujem ovu tešku reč? Pođimo redom. Kada je Koštunica doneo novi Ustav, odbacio Ahtisarijev plan, proglasio vojnu neutralnost i potpisao Južni tok, on je nesumnjivo značajno poremetio planove velikim silima. Zbog toga je započeo surov medijski progon Koštunice, a jedna od najčešćih i ujedno najbednijih krilatica je bila da postoje sive eminencije koje umesto njega donose odluke. Drugim rečima, Koštunica je možda dobar, ali ne valjaju sive eminencije. Zapravo, Koštunica bi potpisao Ahtisarijev plan, ne bi doneo Ustav, ne bi proglasio vojnu neutralnost i ne bi pristao na Južni tok, ali sve su to sive eminencije završile. Za pristojan i obrazovan svet se podrazumevalo da se radi o propagandnom ratu sa jednostavnim ciljem da sruši i, ako je moguće, ponizi Koštunica.

SVE ODLUKE DONELO JE PREDSEDNIŠTVO

Ovu zapadnu propagandu matricu preuzeo je niko drugi nego kandidat za predsednika DSS Sanda Rašković Ivić. Važni deo njene kampanje čini teza da je Koštunica dobar, ali ne valjaju sive eminencije. Možda ovde ona misli na razne važne i ugledne ljude koji su u Fondu Slobodan Jovanović ili su uglednici DSS, ali ipak će biti da se uglavnom odnosi na mene. Pri tom, ona u svojoj površnosti ne zna i ne razume da ne može šef kabineta biti siva eminencija, jer on predstavlja formalno postavljenu ličnost. Siva eminencija je neko ko formalno ne obavlja određenu funkciju, a zakulisno preuzima ovlašćenja koja nosi ta funkcija. Sve odluke u DSS je donelo Predsedništvo, a ja nikada nisam pozvao ni jednog člana Predsedništva da od njega tražim da glasa za neku odluku. Eto, na primer, od kada je 2003. godine iz Demokratskog centra prešla u DSS, ni jednom nisam pozvao telefonom Sandu Rašković Ivić i predložio joj bilo kakvu odluku. Dakle, ključne su ovde dve stvari: da su sve odluke donete na Predsedništvu DSS i da nikada nisam nikoga zvao oko bilo koje odluke, a najbolji svedok tome je upravo Sanda Rašković Ivić.

Ali, ako ja nikada nisam pozvao telefonom Sandu Rašković Ivić, to najmanje znači da se nismo susretali raznim povodima i na raznim mestima. Ostalo mi je u sećanju da sam se uvek čudio zašto je ona toliko predusretljiva i preljubazna prema meni. Mora biti da je ipak više verovala zapadnim propagandnim pričama nego sopstvenim očima. Računala je, u svojoj površnosti i lakomislenosti, da strane službe moraju znati bolje od nje i šta se dešava u DSS.

aleksandarnikitovic03

ZELENO SVETLO STRANIH CENTARA MOĆI

Jedno je moje mišljenje o Sandi Rašković Ivić, ali ono što nije lično predubeđenje odnosi se na njen intervju dat hrvatskim novinama. Od kada je dala intervju 21. novembar 2013, pa sve do sada Sanda Rašković Ivić nije ni jednom rečju demantovala taj intervju. Sve dok nije Dragan Jočić izneo zaista sramne činjenice iz ovogog intervjua. Svako ko je pročitao taj intervju, a Srbin je, mora biti i zgrožen i poražen. Jer pitanje koje se postavlja Sandi Rašković Ivić nije novinarsko pitanje, već je zadatak na koji ona mora dati jasno određen i precizan odgovor. I ona je dala zahtevani odgovor da je Hrvataska imala pravo da uspostavi jurisdikciju nad Krajinom, i to posle počinjenog zločina u Oluji. Kakva sramota. Da li ona sme svoje Krajišnike da pogleda u oči?

Sa ovim odgovorom u hrvatskim medijima Sanda Rašković Ivić je nesumnjivo dobila zeleno svetlo stranih centara moći da preuzme DSS. I eto nje kao kandidata za predsednika DSS. To je i osveta Koštunici za njegov otpor strancima i za to što je stao na put njihovim planovima. Koštunica nije hteo vlast kao nagradu, a da zauzvrat izruči Srbiju neprijateljima.

I kada sam se već latio ove teme da kažem i sledeće. Kada bih bio sujetan čovek, meni bi svakako prijala neistina da sam bio siva eminencija koja je, umesto Koštinice, donela ove istorijske odluke za Srbiju. Ali to jednostavno nije istina. Na Koštunicu nisu mogle ni najmanje da utiču ni takve sile kao što su strane i domaće službe, niti tajkuni. Zato je i stvorena propagandna floskula da navodno postoje sive eminencije, koju je oberučke prihvatila Sanda Rašković Ivić. To zapravo govori samo o njoj.

Politika
Pratite nas na YouTube-u