NAJVEĆI DOBITNIK I NAJVEĆI GUBITNIK IZBORA U RS

PREDRAG ĆERANIĆ Izbori su završeni, obojena revolucija je predupređena, ali njeni kreatori neće odustati...

PREDRAG ĆERANIĆ

Izbori su završeni, obojena revolucija je predupređena, ali njeni kreatori neće odustati

Nakon krajnje neizvesne, delom i dramatične noći, preliminarni rezultati opštih izbora u Bosni i Hercegovini postali su vidljivi posle konferencije za štampu Centralne izborne komisije, održane sutradan. Ko su pobednici, a ko izborni gubitnici?

Najveća vrednost održanih izbora jeste da su protekli u bezbednoj atmosferi, i da, sem nekoliko incidenata, u predizbornoj kampanji većih problema nije bilo. U tom smislu pobednici su sve političke partije. Izborni pobednici su i građani, jer su koristeći instrumente predstavničke demokratije mogli da izraze svoju političku volju. Gubitnici su kreatori i akteri pokrenute, a neostvarene obojene revolucije – društvo iz parka „Mladen Stojanović“, nevladine organizacije finansirane donacijama stranih vlada, mediji – huškači.

Tako su sa ulica gradova Republike Srpske izostale scene nasilja viđene tokom februarskih događaja širom Federacije BiH – bacanje molotovljevih koktela i kamenica na zgrade institucija i organe reda, tuča s policijom, blokiranje saobraćajnica. Demokratija se nije „valjala ulicom“, već je ispoljena na biračkim mestima i posredstvom glasačkih listića. Ukoliko se u narednim danima ne dogodi fantomska izborna krađa, zasnovana na glasovima pristiglim poštom, poznati su i drugi izborni pobednici i gubitnici.

tadicizbori01

KRAH STRANIH FAVORITA

Pobednik izbora je Milorad Dodik, lider SNSD i novi-stari predsednik Republike Srpske. Dodik je uspeo da nakon dva uzastopna, i to četvorogodišnja mandata, sa svojom partijom osvoji i treći politički mandat, što do sada nikome u Srpskoj nije pošlo za rukom. Njegovi brojni protivnici iz zemlje i inostranstva ukazuju na to da je pobeda bila tesna i da SNSD neće participirati u vlasti na nivou BiH. Međutim, svi koji umanjuju značaj Dodikove pobede gube iz vida da će on bez ikakvih problema moći da formira skupštinsku većinu, koja će ne samo izabrati Vladu Srpske već i delegate u Domu naroda Parlamentarne skupštine, što znači da će imati „kontrolni paket“ u Parlamentu BiH.

Drugo, favoriti međunarodne zajednice, Demokratska fronta i SBB, nisu ostvarili uspeh u Federaciji BiH, dok je kandidat Saveza za promene Mladen Ivanić postigao dobar rezultat u trci za srpskog člana Predsedništva BiH. Veći su izgledi da će Izetbegović i Čović, koji su permanentno na udaru istih međunarodnih centara kao i Milorad Dodik, Ivanića ostaviti u svojevrsnoj političkoj izolaciji, nego mu dozvoliti da među njihove redove „uvede“ igrača iza kojeg stoje snage koje ni njih lično ni njihove političke partije ne gledaju blagonaklono. Ako uz to imamo u vidu odlične političke odnose i lično prijateljstvo Dodika i Čovića, mogućnost da srpska mesta u Savetu ministara popune kadrovi SNSD deluje još realnije. U takvoj konstelaciji političkih odnosa za Ivanića je prihvatljivije partnerstvo sa koalicijom okupljenom oko SNSD na republičkom i na „saveznom“ nivou od borbe za kadrove široke koalicije koju nominalno predstavlja. Iz niza kratkih konferencija koje je u izbornoj noći u ime PDP držao Igor Crnadak, tokom kojih nijednom nije pomenuo Savez za promene, videlo se da se PDP bori za sebe. Uostalom, 2006. godine premijerski mandat Dodik je dobio zahvaljujući Ivaniću, koji je istupio iz koalicije sa SDS, što ukazuje na to da je partnerstvo PDP-SDS uvek bilo na taktičkom nivou, a ne na strateškoj osnovi. Naravno, pritisci da Izetbegović i Čović ne prihvate SNSD u Savetu ministara biće direktni i indirektni, pri čemu će na velikom ispitu biti prvenstveno Dragan Čović.

ČEKAJUĆI EKONOMSKE PRITISKE

Najveći gubitnik izbora je SDS. U Republici Srpskoj ostaju opozicija. Do punog izražaja došao je promašaj sa Savezom za promene. Čemu se nadaju? Da će Mladen Ivanić uspeti da se za njih izbori i obezbedi ministarsko mesto za Mirka Šarovića u Savetu ministara, što bi bio najveći izborni uspeh za ovu partiju? Ali šta to znači za desetine onih koji su se videli na ministarskim i direktorskim mestima? Apsolutno ništa. Novi opozicioni četvorogodišnji mandat za SDS može biti fatalan. Krajem naredne godine Radovanu Karadžiću biće izrečena presuda u Haškom tribunalu. Posledice po partiju koju je osnovao ni on ni njeni sadašnji lideri ne mogu predvideti iako su im nagoveštene.

Izbori su završeni, obojena revolucija je predupređena, ali njeni kreatori neće odustati. Nekoliko meseci biće potrebno da se sprovedu izborni rezultati i formira vlast na svim nivoima. Kao i obično, najduže će trajati proces konstituisanja Saveta ministara. Sve su prilike da vlast u Srpskoj, a i na nivou BiH, neće biti po volji međunarodnoj, što će biti razlog za ekonomske pritiske kako bi se stvorilo šire socijalno nezadovoljstvo. U februaru će poznati mediji biranim rečima obeležiti godišnjicu „događanja naroda“. Paljenje zgrade Predsedništva i bacanje kamenica na policiju od poznatih ambasada biće ponovo označeno kao „demokratsko dostignuće“ i indirektan poziv da se „revolucija“ nastavi. Ali najveća opasnost po BiH predstavljaće mogućnost instrumentalizacije militantnih grupa.

Pres RS

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u