Izdala je prvo buržoaska Rusija, a zatim Ruska Republika. Potom su Rusiju potpuno izdali boljševici. Oni su jednostavno kapitulirali i na taj su način poništili sve podvige, sve žrtve Prvog svetskog rata
Skidanju koprene sa mitova i laži o Prvom svetskom ratu posvećena je trotomna monografija, koju su sačinili naučnici Ruskog instituta za strateška istraživanja. Monografija je izdata u okvirima realizacije specijalnog projekta RISI o Prvom svetskom ratu i ulozi Rusije u njemu.
Direktor RISI Leonid Rešetnjikov je u intervjuu TASS rekao da bi to trebalo nekako da popuni 100-godišnji jaz ćutanja u našoj zemlji o tom Drugom Otadžbinskom ratu.
Danas mnogo pišu o Prvom svetskom ratu. Po čemu je rad vašeg instituta na tu temu poseban? Šta u njemu ima novo?
— To je specijalni projekat našeg instituta, za nas veoma bitan projekat. Pogledajte: Prvi svetski rat za naš narod – to je zaboravljeni rat. Štaviše, oklevetan, ocrnjen, a zatim izbrisan iz sećanja. Mi smo se potrudili da se u ovom radu posvetimo pre svega razotkrivanju i kritici mitova i legendi u vezi sa Prvim svetskim ratom, koje su nastale u sovjetsko a delimično i u postsovjetsko vreme.
Kakvi su to mitovi?
— Glavni mit je da je taj rat bio krajnje neuspešan za Rusku imperiju. A mi – i ne samo mi, jer na ovom trotomnom izdanju nisu radili ne samo naučnici našeg instituta, već i istraživači drugih instituta, i autori iz inostranstva – u ovom radu jasno pokazujemo da je za Rusku imperiju Prvi svetski rat u celini bio pobedonosan! Istina, bilo je i neuspeha, ali pobeda je bilo više, i to su bile velike pobede. Prema stanju na 2. mart 1917. godine, kada je imperija pala kao žrtva revolucije, kada se rat za nju završio, linija fronta je prolazila praktično duž državne granice. Naravno, ako isključimo Kraljevstvo Poljske, koje je bilo samo po sebi izgubljeno. U trenutku svoje pogibije, Rusija je od svojih zemalja predala nešto sitno, samo na zapadu. A južnije, teritorija pod našom kontrolom obuhvatala je deo Austro-Ugarske, deo Rumunije i veliki deo Turske!
Drugim rečima, jednostavno je glupo smatrati taj rat neuspešnim! Godina 1915. bila je neuspešna. Ali 1914. i 1916. su bile uspešne. Ponavljam: u celini, do trenutka revolucije, Rusija se nije bila pomerila u dubinu svoje teritorije bezmalo ni za jedan korak!
Drugi mit su – gubici. Tobože, ogromni gubici. Uzeli smo sve moguće podatke, analizirali procene sovjetskih autora, a istovremeno – podatke istraživača Belog pokreta. Njihove ocene, uprkos tome što su njihove pozicije dijametralno suprotne, variraju od 1.300.000 do 1.450.000 žrtava. To je mnogo. Ali to je mnogo manje od gubitaka koje su imale druge zemalje-članice koalicije.
Sledeći mit je svima poznat: tobože, taj rat, koji su u Rusiji nazvali Drugim Otadžbinskim, bio je mrzak narodu i nije imao podršku u narodu. Mi pokazujemo da se Prvi svetski rat, sve do kraja februara 1917. godine, u narodu doživljavao kao pravedan rat.
Kod velikog dela našeg naroda, u svakom slučaju. Osim vrha aristokratije, krupne liberalne buržoazije i revolucionara, koji su počeli da šire ideju nepravednosti rata i propagiraju smenu režima.
I tada je postojala „peta kolona“?
— Da, slična je ovoj današnjoj koja izlazi na ulice sa belim lentama. Mi to takođe prikazujemo. A jedna od glavnih mitskih tema je pokušaj nekih zapadnih istoričara da se Rusiji pripišu agresivne namere, da se ona proglasi, maltene krivom za otpočinjanje Prvog svetskog rata.
U našoj monografiji je jasno dokumentovano prikazano ko je započeo rat. Pokazano je da je Nemačka prva započela agresiju. Rusija je, praktično, ušla u rat iz moralnih ubeđenja, štiteći prijateljsku Srbiju. I nema nikakvih osnova za tvrdnju da je Rusija planirala ovaj rat. Nema.
Dokumentima dokazujemo da je plan ponovnog naoružavanja Rusije trebalo da bude završen 1917. godine. Ako se već Rusija sumnjiči za agresiju, to bi trebalo vezati za taj datum. A Nemci su završili svoje naoružavanje pre 1914. godine! Zato su žurili, morali su hitno da napadaju dok su imali prednost.
Osim toga, mi jednostavno opisujemo rat. Danas se o tom ratu ništa ne zna. A to je bio herojski rat. Bilo je mnogo podviga – podviga kako običnih vojnika, tako i oficira, generala. A šta mi znamo o tome? Naprimer, Kavkaski front, gde su naši održali sjajne pobede na čelu sa generalom Judeničem, generalom Prževaljskim…
Judenič je bio jedan od najtalentovanijih vojskovođa tog doba! U isto vreme su engleske i francuske vojskovođe jurišale na Dardanele. Ako je neko nekada išao tamo brodom, mogao je da vidi da se bukvalno svuda nalaze spomenici turskim vojnicima koji nisu propustili Engleze. Judenič je u isto vreme razbijao Turke u toku sjajnih operacija i dobro je napredovao!
Ili, naprimer, šta nam je poznato o učešću jermenskih družina u tom ratu? Ništa! A Jermeni su pod vođstvom talentovanog generala Andronika, činili čuda.
Mi u monografiji govorimo i o kozaštvu, kubanjskom i terečkom, i o Persijskom frontu – odnosno o onome što je u većoj meri ostalo nepoznato za generacije Rusa koje su dolazile. A to su herojske strane ruske istorije, zaista herojske.
Šta se otkriva o podvizima običnih vojnika?
— Vojničkih podviga je bilo mnogo. I, uzgred rečeno, činili su ih vojnici najrazličitijih narodnosti. Možemo da se setimo, naprimer, Dike (divlje – prim.prev.) divizije, koju su činili narodi Kavkaza. Oni su se posebno isticali kada su dobijali zadatak da dovedu zarobljenika ili da izvrše kratak upad u zaleđe neprijatelja. Pokazivali su apsolutnu hrabrost u takvim prilikama.
Čitao sam izveštaje, zapovesti o nagrađivanju vojnika Georgijevskom lentom. Za nepravoslavce, odnosno muslimane tada su bili predviđeni krstovi bez lika Georgija Pobedonosca. Lično sam u arhivama čitao izjave ovih Čečena, Inguša, Kabardinaca, da im daju krst sa jahačem: „Dajte sa džigitom!“ (džigit je delija – prim. prev.).
Podviga je bilo zaista mnogo. Među redovima je bilo nemalo onih koji su nagrađivani i sa tri, četiri krsta – a Georgijevski krst tada nisu davali tek tako.
Čerčil je rekao: „Rusija je tri godine odolevala navali triju imperija – Nemačke, Austro-Ugarske i Turske“. Zar je bilo moguće tako nešto ako rat nije bio zaista narodni?
Da li se u monografiji otvara tema revolucije 1917?
— Na kraju pišemo, ko je izgubio rat. Izdala je prvo buržoaska Rusija, a zatim Ruska republika. Potom su Rusiju potpuno izdali boljševici. Oni su jednostavno kapitulirali i na taj su način poništili sve podvige, sve žrtve Prvog svetskog rata.
Ja, naročito, kao unuk dede-podoficira poginulog u Brusilovskom prodoru, imam obavezu da govorim istinu o Prvom svetskom ratu. Treba vratiti istorijsko sećanje na taj podvig Rusije i njenog naroda.
Prevela Marija Petrova
Izvor Fakti, 25. 10. 2014.
