LjUBODRAG SAVIĆ: VLADA EKONOMSOI KAŽNjAVA NEVINE, A ABOLIRA KRIVCE

Da li je Vlada morala prethodno da počisti u svom dvorištu, pa da onda...

Da li je Vlada morala prethodno da počisti u svom dvorištu, pa da onda od penzionera i zaposlenih u javnim delatnostima traži da i oni pomognu u izvlačenju Srbije iz ekonomske krize?

Posle oktobarskih događaja iz 2000. mnogi su poverovali da Srbiji predstoje bolji dani. Rasprodajom imovine, zaduživanjem zemlje i većom potrošnjom od realno moguće, životni standard većine građana je povećan. Čarolija boljeg života trajala je do ekonomske krize. Većina građana je u problemima, a bogati se bore da sačuvaju olako stečeno bogatstvo.

Cenu loše politike danas plaćamo svi. Nadajmo se da krivci neće izbeći odgovornost. Postavlja se pitanje da li su penzije i plate lekara, profesora, policajaca, oficira… izazvale kolaps srpskih javnih finansija? Jesu li penzioneri krivi što je razorena industrija, što je stopa zaposlenosti pala na istorijski minimum, što korumpirane i nesposobne vlasti nisu u stanju ili neće da naplate ogromne dugove za poreze, doprinose i komunalne usluge, što se zbog raširene korupcije u javnim nabavkama godišnje ukrade nekoliko stotina miliona evra?

Naravno da nisu, jer najveći broj je svoje penzije zaslužio dugogodišnjim i poštenim radom. Zašto ih onda država kažnjava, jer oni najpre plate svoje komunalne račune, a za ostalo(e) šta ostane? Šta je s onima koji teško mogu objasniti kako su stekli svoje bogatstvo, a koje je bivši srpski guverner, ministar i potpredsednik Vlade, lakonski abolirao rečenicom „ne pitamo kako ste stekli prvi milion, ako poštujete naša pravila igre”.

Da li je odgovorna Vlada pre toga morala prethodno da počisti u svom dvorištu, pa da onda od penzionera i zaposlenih u javnim delatnostima traži da i oni pomognu u izvlačenju Srbije iz ekonomske krize? Šta to mi građani očekujemo od Vlade Srbije?

Da lopove pošalje u zatvor, a opljačkanu imovinu vrati građanima Srbije. Da promeni i pooštri zakonske propise za utaju poreza i doprinosa, a njih naplati i iz lične imovine. Da državnu upravu i javna preduzeća „oslobodi” od viška nekompetentnih i nesposobnih kadrova. Da za ljude iz vlasti ukine nadoknadu za članstvo u nadzornim odborima, agencijama i drugim institucijama i organizacijama. Da troškove državne uprave (nepotrebna službena putovanja, korišćenje mobilnih telefona i službenih automobila, reprezentacija…) svede na razumnu meru, potrebnu za normalno funkcionisanje države. Da enormne zarade zaposlenih u javnim preduzećima, agencijama i drugim državnim telima skreše na normalan nivo.

Kada bi i srpske Vlade bile odgovorne kao u skandinavskim zemljama, ne bi se moglo desiti da neke državne institucije povećaju fond plata za nekoliko puta, uvećaju koeficijente i „prilagode” sistematizaciju radnih mesta, da bi posle smanjenja plata njihova zarada ostala ista.

Gospodo iz Vlade Srbije, da biste čista obraza od građana mogli da tražite štednju i odricanje, morate prethodno pokazati da se i vi racionalno ponašate i štedite. Da li ste razmišljali i o tome da mere štednje ne moraju dati očekivane rezultate? Da se to zaista ne bi desilo, neophodno je, osim smanjivanja penzija i plata, ozbiljnije pokrenuti proizvodnju, povećati zaposlenost i izvoz. Bez toga nas ni najrigoroznija štednja neće izvući iz krize, u kojoj se, s malim prekidima, nalazimo već šestu godinu zaredom.

Profesor na Ekonomskom fakultetuUniverziteta u Beogradu

Izvor Politika, 26. 10. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u