DEJAN MIROVIĆ: SRPSKA POLITIKA PREMA NEMAČKOJ MORA DA BUDE SAGLASNA RUSKOJ

Da to vlast u Beogradu još uvek ne razume, pokazuje i primer Kosova, prema...

Da to vlast u Beogradu još uvek ne razume, pokazuje i primer Kosova, prema kojem Berlin i Moskva imaju suprotna stanovišta

Zbog otvorene Zapadne podrške oživljavanju nacizma u Ukrajini, mnogi današnje političke prilike u Evropi porede sa uzdizanjem Hitlera od pre osamdeset godina. Dejan Mirović veruje da postoje i brojne ekonomske sličnosti – u razgovoru za Fond strateške kulture ovaj ekonomski stručnjak i pravni savetnik Vojislava Šešelja ističe da je ratna privreda današnjeg Zapada veoma uporediva sa ratnom privredom Hitlerove Nemačke:

— Volstrit je Hitleru pomagao kreditima još od vremena Španskog građanskog rata, to je opštepoznata činjenica. Slična situacija je i danas u Ukrajini jer tamošnji režim je bez sumnje neonacisticki. Uostalom, nacionalni heroj tog režima je Bandera, Hitlerov saradnik u Ukrajini za vreme Drugog svetskog rata. Što se tiče ratne ekonomije, naravno da postoje sličnosti. Hitler je znao da će, ako ne napadne SSSR 1941, kroz nekoliko godina biti kasno.Tako i lihvari sa Volstrita znaju da je ovo možda i poslednja šansa da se zaustavi Rusija. U istom smislu i Hitler i Volstrit tačno su procenili da je vrhunac njihovog privrednog rasta već prošao i da se novi zamajac privredi može dati samo preko vojnih porudžbina. U Hitelorovom slučaju radilo se o topovima iz Krupa, a u slučaju SAD o novim PRO sistemima i oružju koje proizvode Boing i slične kompanije. Međutim, postoji i bitna razlika: napad na današnju Rusiju bi značio i uništenje SAD. Zato se kao topovsko meso koriste režimi poput onog u Ukrajini, Rumuniji i slično. Takođe, očigledno je da je Putin izvukao pouke iz raspada SSSR. Devizne rezerve su oko 600 milijardi dolara i udruženo obaranje cena nafte od strane Volstrita i feudalnog sistema u Saudijskoj Arabiji neće dovesti do bankrota u Moskvi kao krajem 80-tih niti do pojave novog Gorbačova. Naravno, biće ozbiljnih problema u Rusiji (pad rublje, skok cena), ali, ako Moskva izdrži naredne četiri godine, posle toga će se dešavati stvari koje ne možemo sada ni da zamislimo. Takođe, krajem 80-tih SSSR nije imao prijateljsku Kinu iza sebe, naprotiv, odnosi su bili vrlo napeti. Konačno, ruski dug je ispod 20 odsto BDP i nikakav kreditni udar ne može baciti Moskvu na kolena. Isto tako i ruska vojna industrija radi punom parom i već je dostigla oko 50 odsto kapaciteta SSSR (za vreme Jeljcina je pala na oko 15 odsto). Ako uspe i udruženi kinesko-ruski udar na dolar, mislim da će se histerija oko Ukrajine vratiti kao bumerang lihvarima sa Volstrita. Što se tiče ekonomije i politike EU, oni su u ovom sukobu nesamostalni učesnici, koji trpe štetu i sa jedne i druge strane. Žalosno, ako se pogleda istorija Evrope. Zbog Rusije će imati problema sa gasom i poljoprivredom, zbog SAD sa bankama i kamatama (primer Dojče banke).

krim

Da li je slučajno što je u poslednjih 150 godina svaki germanski ekspanzionizam, a naročito nacizam, najoštrije udarao prvenstveno na Rusiju i Srbiju?

— Nemačka politika očigledno ima problema da kontroliše negativne emocije i mržnju kada se radi o Srbiji u proteklih 150 godina. Nekoliko puta su Nemci bili vinovnici velikih razaranja Srbije. Mi nismo nikada napali Nemačku, ali ona jeste nas, samo u prošlom veku tri puta. Uostalom, u Beogradu je u organizaciji FSK i Akademije za diplomatiju i bezbednost nedavno održana jedna vrlo interesantna konferencija (Međunarodna konferencija o oslobođenju Beograda, na kojoj je učestvovao i Dejan Mirović – prim. M. Z.), gde su bile razmatrane i teme srpsko-nemačkih odnosa. Tom prilikom je izneto mnogo dragocenih podataka. Kada se radi o Rusima, Berlin oseća ne samo mržnju već i strah, a u sve su umešani i ekonomski interesi, jer nisu tako davno vojnici Crvene armije bili stacionirani u Nemačkoj, a skoro polovina gasa iz današnjeg uvoza u Nemačku dolazi iz Rusije. Zato smatram da svaka srpska politika prema Nemačkoj mora da bude u saglasnosti sa ruskom. Da to vlast u Beogradu još uvek ne razume, pokazuje i primer Kosova, prema kojem Berlin i Moskva imaju suprotna stanovišta. Čini se da se vlast u Beogradu samoubilački priklonila stavu Nemačke da je takozvano Kosovo već nezavisno. Rusija očigledno ne misli tako.

Bili ste na Krimu u svojstvu posmatrača, na referendumu o prisajedinjenju Rusiji. Kakve ste utiske poneli odande? Kakva budućnost očekuje i Krim i Rusiju?

— Na Krimu je proveden demokratski referendum uz veliki odziv. Nikavih pretnji tamo nije bilo. To sam video svojim očima i u tatarskim naseljima. Većina izašlih na referendum rekla mi je da su taj dan čekali 23 godine. To je bio pravi nacionalni praznik. Nikavih pretnji ruske većine ili vojske nisam video. Mislim da se pitanje prisajedinjenja Krima Rusiji više i ne postavlja, čak ni u Kijevu. I oni su svesni da je to rešeno i da im Zapad nikada vojno neće pomoći kada se radi o Krimu. Oni bi sada više trebalo da brinu o Donbasu, jer je očigledno da ni tamošnji narod neće da živi sa neonacističkim vlastima. I u to sam se uverio sopstvenim očima. U svakom slučaju, ono što je sa Krimom uradio Hruščov sada je ispravljeno i to je neka vrsta istorijske pravde.

Mogu li da se porede slučajevi Krima i Kosova, kao što često nameću oni koji inače sami zauzimaju sasvim suprotna stanovišta prema Kosovu i Krimu?

— Ruski sudija u Međunarodnom sudu pravde Skotnikov, ruski ministar inostranih poslova i ambasador u Beogradu ističu da postoji velika razlika između Krima i Kosova: to je Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, koja propisuje na (tri mesta!) da je Kosovo deo Srbije. Tu rezoluciju Rusija poštuje i prema tome je jasno da je u kontekstu međunarodnog prava Kosovo i Metohija deo Srbije, a da je Krim deo Rusije. Ako bih hteo malo da se našalim u kontekstu šireg tumačenja pojma državnog kontinuiteta, više prava na Krim ima Turska kao naslednica Otomanske imperije nego neonacisti u Kijevu. Slično se može tvrditi i za takozvanu Vladu u Prištini i njihov marionetski režim kada se radi o Kosovu i Metohiji. Naravno, Rusija kao naslednica SSSR i Srbija kao naslednica Kraljevine Srbije imaju najviše prava kada se radi o Krimu i KiM i u to nema sumnje. Verbalna kvazipravna akrobatika, koja se čuje sa Zapada kada se upoređuju ova dva slučaja, je neozbiljna i zlonamerna. Uostalom, na KiM nikada nije održan referendum o nezavisnosti.

seseljhag00

Idemo na jedan slučaj koji svakako nema ni premca ni parnjaka: Vojislav Šešelj. Posle bezmalo 12 godina u haškoj tamnici, Šešelj se sada suočava sa teškim oblikom raka. Kakvo mu je psihofizičko stanje? Postoji li ikakav pravni manevar kojim bi mogao da se iščupa iz tamnice koja ga nevinog ubija?

— Kao pravni savetnik Vojislava Šešelja, mogu sa punom odgovornošću da kažem da takvo kršenje osnovnih ljudskih prava nije zabeleženo čak ni u Međunarodnom krivičnom sudu za Ruandu. Dakle, ono što se radi Šešelju nije moguće čak ni u Africi. Šokiran sam time što vlasti u Beogradu, posebno dva najodgovornija čoveka, ćute o tome. Mogu da razumem političko neslaganje i političke sukobe, ali ovde se radi bukvalno o životu jednog građanina Republike Srbije, kome je usled nehumanih uslova koji traju skoro 12 godina (bez presude u prvostepenom postupku) život doveden u pitanje nakon dijagnoze koja je pokazala da on ima mestastaze raka na jetri. Svaki student medicine, ali i običan čovek, zna koliko je to opasno po život. Nažalost, stiče se utisak da Ruska Federacija u SB UN, ruski Komitet za odbranu Šešelja, u kojem su predstavnici sve četiri parlamentarne partije u Dumi i brojni intelektualci (koje su okupili prijatelji iz KP RF, akademik Jelena Guskova i pokojni Borislav Milošević, kao i vredna srpska redakcija FSK) više čine za odbranu Šešeljevih ljudskih prava nego vlast i javnost u Srbiji. Uostalom, jedan dokument iz MID RF jasno pokazuje da bi Haški tribunal bio odavno zatvoren da je Srbija pokazala interesovanje za to i podržala rusku ideju da se ulozi veto na rad te političke tvorevine.

Razgovarao MIODRAG ZARKOVIĆ

Fond strateške kulture

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u