BUŠOVI I KLINTONOVI PONOVO U BORBI ZA BELU KUĆU

Dok Buš još vaga razloge „za” i „protiv”, gotovo da je izvesno da će...

Dok Buš još vaga razloge „za” i „protiv”, gotovo da je izvesno da će Hilari Klinton biti kandidat na izborima 2016.

Vest da se Džeb Buš nalazi pred odlukom da postane treći član svoje porodice u trci za mesto predsednika SAD ponovo je pokrenula priču o uticaju nekoliko američkih političkih dinastija koje sa kraćim ili dužim pauzama čvrsto drže uzde vlasti najmoćnije države na svetu. Dok Buš još vaga razloge „za” i „protiv”, gotovo da je izvesno da će članica druge moćne familije, Hilari Klinton, biti kandidatkinja na izborima 2016. Džeb i Hilari mogli bi da se bore za Belu kuću nakon što su odatle već Amerikom i svetom vladali Džebov otac i brat i Hilarin suprug.

„Kraljevske” porodice u republikama nisu američki specijalitet, već i deo političke kulture Indijskog potkontinenta pa čak i Evrope. Četiri generacije porodice Nehru–Gandi vladale su najmnogoljudnijom demokratijom na planeti, dok u Pakistanu sličan status zauzima familija Buto. Za to vreme u Grčkoj pet porodica decenijama je imalo presudan uticaj na politiku svoje zemlje.

Politička mašinerija izvađena je iz porodičnog „ormana” i uveliko se podmazuje. U medije sve češće „cure” informacije da Džeb Buš, sin predsednika Džordža Buša i brat predsednika Džordža Buša mlađeg, želi da se u ime Republikanske stranke kandiduje na predsedničkim izborima za dve godine.

Savetnici, finansijeri, novac i moć koji dolaze sa prezimenom Buš mnogo bi više značili bivšem guverneru Floride da ga 2016. u suprotstavljenom taboru Demokratske stranke neće čekati pripadnica druge američke političke dinastije – Hilari Klinton. Ona, prema sadašnjim prognozama, ima najveće izglede za pobedu.

Kako primećuje „Njujork tajms”, pre šest godina bilo bi nezamislivo da se Džeb Buš (61) kandiduje jer su birači još jasno pamtili osam godina vladavine njegovog brata koji je započeo ratove u Iraku i Avganistanu, napravio veliki deficit trošeći na naoružanje i odobrio torturu u Gvantanamu, Abu Graibu i tajnim zatvorima širom sveta gde je CIA mučila osumnjičene za terorizam. Ipak, administracija Baraka Obame za mnoge konzervativne glasače bila je katastrofalna pa se čak i ere Džordža Buša mlađeg sećaju sa nostalgijom.

Otac i brat najvatreniji su Džebovi podržavaoci. Uostalom, od Džeba se oduvek više očekivalo nego od Džordža koji je i samu porodicu iznenadio kada je uspeo da postane prvi čovek najveće svetske velesile. Prema pisanju „Vašington posta”, gotovo svi bogataši koji su finansirali kampanju republikanskog predstavnika na prošlim izborima, Mita Romnija, spremni su da na sledećim podrže Džeba. Henri Kisindžer je kazao da bi bio „prezadovoljan” da se „izvrsni” Džeb okuša 2016. Ako tako i učini, neće morati da brine za savetnike u kampanji i sponzore koji tradicionalno stoje uz Bušove.

Džebov sin je nedavno izjavio da misli da će njegov otac ući u trku za 2016. Kao jasan signal uzima se i to što je medijima dojavljeno da je saglasnost dala i Bušova supruga Kolumba koja se dugo protivila osvajanju Vašingtona. Jedini član familije koji je i dalje „protiv” jeste Džebova majka koja je oduševila i protivnički demokratski tabor kada je na pitanje da li bi volela da i njen mlađi sin bude predsednik odgovorila: „Ne, ne bih volela. Mislim da je ovo divna zemlja i ima mnogo divnih porodica, nije da samo postoje četiri porodice ili koliko ih već ima. Postoji još mnogo ljudi koji su vrlo kvalifikovani. Imali smo dovoljno Bušovih.”

Poenta je jasna: u zemlji sa više od 300 miliona stanovnika sigurno postoji još neko ko bi osim nekoliko političkih dinastija mogao da preuzme kormilo. Ali, poruka ne stiže na prave adrese. Bivša prva dama Hilari Klinton (66) nije zvanično objavila da će tražiti nominaciju od svoje stranke, ali oko nje se već uveliko okupljaju finansijeri, pi-ar savetnici, ljudi zaslužni za Obaminu pobedu, nekadašnji Klintonovi saradnici. Lobistička grupa „Spremni za Hilari” uveliko radi na tome da nekadašnja senatorka i državna sekretarka postane i predsednica.

Zanimljivo je da Klintonovi privlače toliku medijsku pažnju kao da nikada nisu napustili Aveniju Pensilvanija. Piše se i o njihovoj kćerki Čelsi čija se politička karijera uveliko najavljuje i gradi u okviru porodične fondacije. Nedavno rođenje njenog deteta u medijima je bio spektakl koji je mogao da se poredi jedino sa rađanjem britanskog princa Džordža.

Ako se istorija ponovi i Amerika za dve godine bude ponovo birala između Buša i Klintona (Buš stariji je 1992. izgubio od Bila Klintona), dvoje kandidata će morati da odgovaraju na brojna neprijatna pitanja. Džeb se u mnogim pitanjima ne slaže sa stavovima koji preovladavaju među njegovim stranačkim saborcima, poput proterivanja svih ilegalnih imigranata (njegova supruga je Meksikanka), ukidanja Obaminog sistema zdravstvenog osiguranja ili maksimalnog rezanja poreza za korporacije. Njegova supruga je jednom zaustavljena na carini jer nije prijavila garderobu i nakit koje je pazarila u Parizu za 19.000 dolara. Njihova kćerka Noel hapšena je zbog falsifikovanih recepata za lekove.

Hilari će, sa druge strane, levo orijentisanim biračima Demokratske stranke morati da objasni svoju preteranu bliskost sa Volstritom i „jastrebovske” pozicije u spoljnoj politici.

Ipak, ona uživa podršku treće američke političke dinastije – Kenedijevih. Karolina Kenedi, kćerka predsednika Džona Kenedija, izjavila je da će podržati bivšu prvu damu na sledećim predsedničkim izborima, iako je 2008. stala iza Obame baš kao i njen stric, senator Edvard Kenedi.

Njen deda bio je ambasador SAD u Londonu, a ona je danas ambasadorka u Tokiju, gde ju je Obama postavio upravo zbog njenog zvučnog imena. Karolina Kenedi nema iskustva u vladi i nije stručnjak za Japan, ali je otišla da tamo brani američke interese jer je neko kome se Obama, kao bivšoj „prvoj kćerki” i njegovoj podršci na izborima, uvek javlja na telefon.

Autor Jelena Stevanović

 

Kraljevski tretman porodica Gandi i Buto

Kada su dvojica telohranitelja Sika 31. oktobra 1984. izvršili atentat na Indiru Gandi, na premijerski položaj uspeo se njen sin Radživ, čime je, činilo se, zapečaćen mit o porodici Nehru–Gandi kao o prirodnim vladarima Indije. Trideset godina kasnije, među članovima Kongresne partije, kojom je politička dinastija decenijama neprikosnoveno upravljala, ne postoji apsolutna saglasnost o izuzetnosti ove porodice.

U kampanji za ovogodišnje opšte izbore koju je vodio izdanak klana Nehru–Gandi (Indirin unuk i Radživov sin) Rahul, Kongresna partija je doživela krah. Sa najgorim izbornim rezultatom u svojoj istoriji stranka je u parlamentu osvojila 44 mesta, dok je na izborima održanim pre pet godina dobila 206 poslaničkih mandata. Izborni brodolom jedne od vodećih stranaka pokrenuo je, za sada ne previše glasna, pitanja o budućem rukovodstvu partije, ali i ekskluzivnom tretmanu Gandijevih.

Istražujući političke dinastije na Indijskom potkontinentu Bi-Bi-Si je ukazao na ukorenjenost ovog fenomena u svim društvenim strukturama, dok je slučaj Gandijevih samo najistaknutiji primer. „U nekim indijskim državama, kao što je Madja Pradeš, lokalne dinastije imaju kraljevski tretman, a stanovništvo im se obraća sa ’vaše visočanstvo’. Za njih je politički položaj, uprkos izborima, suštinski nasledan.”

Za kraljevski status svoje porodice u indijskom političkom životu ipak je najzaslužnija Indira Gandi. Ćerka Džavaharlala Nehrua, jednog od očeva osnivača indijske državnosti, veoma rano je počela dase interesuje za političke aktivnosti svog oca.

Udajom je uzela prezime od muža, marginalnog političara Ferozea Gandija, koji nije u srodstvu sa rodonačelnikom nenasilnog protesta Mahatmom. U četiri premijerska mandata učinila je sve da učvrsti vlast dinastije i politički promoviše dvojicu sinova.

Tri decenije nakon njenog ubistva, Indija, ali i ostatak sveta, kao da idealizuje sliku vladarke čije je vođenje politike često odisalo surovošću. Autoritarnu crtu ispoljila je i odlukom koja će joj na kraju doći glave kada je poslala vojsku u najsvetije mesto Sika – Zlatni hram. Pripadnici ovog naroda angažovani u redovima njenih telohranitelja osvetili su skrnavljenje hrama ubistvom premijerke.

Čelična ruka u upravljanju Kongresnom partijom i Indijom nekako se više pokazala kao odlika žena iz dinastije Gandi. Nakon što je i na Indirinog sina Radživa izvršen atentat 1991, njegova udovica Sonja Gandi je najpre odbila da se uključi u politiku. Kada su je konačno ubedili, ubrzo je postala predsednica Kongresne partije, što joj je donelo auru najmoćnije žene u Indiji, koju joj i danas mnogi pripisuju.

Da je politički pedigre važnija preporuka od eventualne lične sposobnosti, najočiglednije se vidi na slučaju njenog sina Rahula. Iako loš govornik i bez trunke političke harizme (u američkim diplomatskim depešama koje je obelodanio „Vikiliks” nazvan je „ispraznim bogatašem”), uz majčinu pomoć se popeo do najviših struktura Kongresne partije. Građane ipak nije ubedio, pa je stranka na izborima – nokautirana.

Privilegovanost odabranih porodica nije specijalitet samo indijskog političkog života budući da preko granice, u Pakistanu, dinastija Buto važi za, bez dileme, najmoćniju porodicu u zemlji. Zbog specifičnog životnog puta, ali i pogibije u atentatu, svetskoj javnosti je verovatno najpoznatija nekadašnja premijerka Benazir Buto. U fotelji šefa vlade svojevremeno je sedeo i njen otac Zulfikar Ali Buto, a sličan put se prognozira i njenom sinu Bilavalu Buto Zardariju.

Autor Dragan Vukotić

 

Grčka traži atipičnog predsednika

Sledeći predsednik Grčke ne mora biti političar, najavio je početkom jeseni zamenik predsednika vlade i ministar inostranih poslova Grčke Evangelos Venizelos, dodajući da je koaliciona vlada spremna da predloži kandidata iz akademskih krugova, „pa čak i ličnost iz kulturnog života”, samo da bi se izbegli prevremeni izbori idućeg marta.

Drugi petogodišnji mandat predsednika Republike Grčke Karolosa Papuljasa (sina general-majora Gregoriosa Papuljasa) ističe idućeg marta. Ko će biti sledeći šef države na pragu ekonomskog oporavka – jedna je od ključnih tema koalicione vlade Nove demokratije i Pasoka, dve do juče rivalske partije, koje su 1974. godine osnovali predstavnici tamošnjih uticajnih političkih dinastija Konstantin Karamanlis i Andreas Papandreu.

U zemlji koja je tokom 20. veka imala 103 premijera ne računajući period Drugog svetskog rata i potonjeg građanskog rata, generacije pripadnika familija Karamanlis, Papandreu, Venizelos, Ralis i drugih vedrile su i oblačile u podužim periodima političkim životom nacije, počesto smenjujući se jedni za drugima.

Model vladavine političkih dinastija, klanova i labavih koalicija, kroz njihove zavade, spletke, ali i slavne prodore, u Grčkoj nije novina. Politička istorija moderne Grčke od početka 19. veka do danas obiluje primerima uspešnog i problematičnog delovanja moćnih porodičnih manufaktura.

Jedan od prvih šefova grčke države Joanis Kapodistrias (na vlasti 1827–1831) zamerio se porodici Mavromihalis pošto je na robiju oterao njihovog uticajnog naslednika Petrobeja. Mavormihalisi su se zakleli na osvetu i ubili Joanisa koga je na vlasti nakratko nasledio njegov politički nevešti brat Avgustinos.

Po dužini mandata u vrhu grčke politike tokom 19. i 20. veka ističe se i familija Ralis. Između 1897. i 1921. godine Dimitrios Ralis bio je pet puta predsednik vlade Grčke. Njegov sin Joainis predsedavao je kolaboracionističkom vladom tokom Drugog svetskog rata, a umro u zatvoru 1946. godine. Treći potomak Ralisovih Georgios predsedavao je Grčkom 1980–1981. godine.

Familija Venizelos grčkoj političkoj sceni podarila je dvojice premijera (sadašnji šef diplomatije nije iz te loze). Elefterios Venizelos je između 1910. i 1933. godine bio sedam puta predsednik vlade u Atini. Ujedinitelj Krita i Grčke, premijer tokom Prvog svetskog rata, predstavnik zemlje pri potpisivanju Versajskog sporazuma podario je naciji sina Sofokla, koji je kasnije bio tri puta njen premijer.

Matrica ogromnog političkog uticaja malog broja porodica sa značajnim međunarodnim vezama trajala je sve do izbijanja finansijske krize 2008. godine kada je Jorgos Papandreu, naslednik istoimene slavne dinastije najavio da je „Grčka spremna i da pusti krv da bi se izvukla iz dubioze”.

Naciji se nije dopalo to obećanje premijera grčko-američkog porekla. Unuk Jorgosa Papandreua starijeg – političara koji je 2007. godine u anketi dnevnika „Katimerini” proglašen za „najvažnijeg premijera Grčke u istoriji”  – podneo je ostavku 2011. godine.

Grčka načeta krizom nema danas kandidata za lidera iz nekad moćnih političkih dinastija.

Autor T. Vujić

Autor Politika, 03. 11. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u