Prava srpska opozicija može se samo stvoriti van Skupštine Srbije, među trenutno vanparlamentarnim snagama
Miloš Crnjanski je svojevremeno izazvao buru u akademskoj javnosti tadašnjeg Beograda i države Jugoslavije, napisavši sada već kultni tekst „Mi postajemo kolonija strane knjige”. To je tada izazvalo ogromne reakcije. Mnogi su se pobunili protiv Crnjanskog, koji je navodno na neki način želeo da ugrozi prevođenje i štampanje stranih knjiga u Srbiji. A Crnjanski je samo želeo da kaže da je srpska kultura postala kolonija zapadnoj kulturi i da ima sve manje domaće literature. Nažalost, danas su se sve tvrdnje Miloša Crnjanskog obistinile – ne samo da je srpska kultura minimizirana u odnosu na inostranu, već se decenijama ćirilica potiskuje u odnosu na latinicu.
Ovo u razgovoru za „Srbin info“ poručuje Boško Obradović, jedan od lidera pokreta „Dveri“ i naglašava da su kultura i domaće pismo izuzetno značajni za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta.
— Dobro je što se u odnosu na prošlu godinu, na ovogodišnjem Sajmu knjiga pojavilo više firmi sa ćiriličnim natpisima, što je dokaz da se ćirilica polako, ali sigurno, vraća se u javni život Srbije. Posebno bih istakao rad udruženja „Ćirilica” kome želim da iskažem veliko poštovanje za njihov trud i rad.
Dobro je i to što smo mi, izdavačka kuća Catena mundi, tu prisutni, jer svojom izdavačkom delatnošću predstavljamo duhovnu i nacionalnu literaturu, koje nije bilo dovoljno poslednjih godina. Raduje što postepeno Catena mundi ide ka samom vrhu nacionalnog izdavaštva koje traži publiku među slobodnim i hrabrim ljudima. To dokazuje i činjenica da je za našu izdavačku kuću ovaj Sajam knjiga bio i izdavački i komercijalno uspešniji nego prethodni Sajam.
Nažalost, kao u Beogradu, održana je gej parada i u Podgorici, kao još jedan vid zapadne okupacije srpskih zemalja. Čak i ovde na Sajmu pojavljuje se literatura za decu, koja pod maskom seksualnih vaspitanja ima za cilj da od pravoslavnih hriišćanskih vrednosti udalji srpsku omladinu u najranijem periodu. Vi ste prvi podigli uzbunu u javnosti ukazujući na nezakonito uvođenje gej ideologije u srpsko školstvo?
— S obzirom na to da sam upravio bio na Zapadu, gde sam proveo poslednjih 20 dana na jednoj turneji u SAD i Kanadi na kojoj sam imao niz predavanja pri parohijama Srpske pravoslavne crkve, mogu da odgovorno tvrdim i da kažem da Srbija sa Zapada uvozimo samo ono najgore. Praktično ni jedna od ovih vlasti u kojoj su evrofanatici i poklonici Zapada sa Zapada nam ništa nije donela što je realno sa Zapada kvalitetno. Uvek su nam sa Zapada donosili samo ono najgore.
Primera radi: mi možemo da se ugledamo na SAD i Kanadu u određenim stvarima. Svaki radni dan, svaki školski dan u svakoj njihovoj školi započinje podizanjem američke ili kanadske zastave i zakletvom državnoj himni koju rade svi učenici zajedno sa svojim profesorima. Zašto se to po ugledu na njih ne bi primenilo i u Srbiji?
Zamislite šta bi se desilo kada bi to Dveri tražile u Srbiji, a mi se zato zalažemo, kakva bi bila reakcija onih snaga u Srbiji koje se kunu u zapadne vrednosti i žele bezuslovnu saradnju Srbije sa Zapadom.
No takve stvari, prozapadne snage u Srbiji ne donose sa Zapada. Donose nam samo gej parade, donose nam razna duhovna izopačenja i nemoralnosti, donose nam ucene i pritiske, ekonomska izrabljivanja ; odnosno ono što je jedino pravi interes zapadnih centara moći: da srpski zemlje bude kolonijalni prostor koji bi oni nemilosrdno eksploatisali iznoseći odavde naše prirodna, kulturna i druga bogastva.
U tom smislu gledano, gej parade i nametanje određene vrste seksualnog obrazovanja, koje zapravo promoviše neku vrstu gej zajednica ili gej ljubavi kao nečeg što je prirodno i normalnog jeste taj uvoz sa Zapada koji nama nije potreban.
Naša višegodišnja borba protiv tog nakaradnog seksualnog obrazovanja, koje je samo maska da bi se promovisala pederastija kao nešto normalno, je urodila i plodom. Znači, ima smisla se boriti. Recimo, prošlogodišnji udžbenik seksualnog obrazovanja, koji je putem eksperimentalnog programa ušao u škole Vojvodine je izmenjen – praktično izbačeni su svi oni delovi koje smo mi prošle godine kritikovali, a tiču se promocije homeseksualizma. I to je jedna velika pobeda i dokaz da organizovana borba za naše pravoslavne i nacionalne vrednosti može da uradi plodom.
Naravno, homeseksualni lobi neće od toga lako odustati, pa tako vidimo da je i Crna Gora pod ogromnim pritiskom. Na kraju to se završava legalizacijom gej brakova i mogućnosti usvajanja dece iz tih nakaradnih brakovi. I nije to najgore. LGTB aktivisti su najavili ove godine da će lobirati da se donese zakon o govoru mržnje po kojem će svi hrišćansko-tradicionalno vaspitani ljudi, koji kroz učenjima svoje vere baziraju svoj odnos prema tom pitanju, praktično biti proglašeni za one koji govore jezikom mržnje, te će zbog toga biti krivično gonjeni, procesuirani i osuđivani. To je njihov završni cilj.
Ako mi u Srbiji dozvolimo da nama pravoslavnim Srbima bude zabranjeno da govorimo na osnovima vrednosti naše vere i da branimo našu decu od nakaradnog vaspitanja, onda mi Srbi i verovatno i zaslužujemo da ne postojimo.
Rekli ste da ste se vratili sa severnoameričkog kontinenta gde ste posetili srpsku dijasporu. Kakvi su utisci po pitnju političkog stava tamošnjih Srba prema državi Srbiji?
— Najbolji dokaz koliko naše vlasti, ne samo ova već i prethodne na neki način strepe od mišljenja dijaspore jeste taj da je srpskim državljanima u dijaspori onemogućeno biračko pravo. Na poslednjim izborima, jedva je nekoliko hiljda Srba van Srbije ostvarilo biračko pravo. Da navedem najbolji primer. U čitavoj čitavoj Kanadi i Australiji nije otvoreno ni jedno biračko mesto. Dakle, ovaj režim ima jasan cilj da Srbi iz dijaspore ne mogu da glasaju na izborima iz prostog razloga što Srbi iz dijaspore uglavno glasaju patriotski. Da ilustrujem primerom: na onim izborima 2012, kada je bilo omogućeno jedno biračko mesto u Torontu, Dveri su na tim izborima dobile 30% glasova.
Naša dijaspora izuzetno prati sve ono što se ovde dešava i radi. Oni su razočarani i imaju nepoverenje prema matici zbog odnosa srpske države prema njima. Ukinuto je Ministarstvo za dijsporu, svedeno na nivo kancelarije pri Ministarstvu inostranih poslova; vrlo je teško dobiti srpsko državljanstvo, biračko pravo je praktično ukinuto; povratnici iz rasejanja i oni koji žele da investiraju ovde u Srbiji, nailaze na gomilu administrativnih prepreka i korupciju na svim nivoima. Naši investitori, koji su Srbi iz rasejanja, ne dobijaju 10 hiljada evra za svako otvoreno novo radno mesto kao što to dobijaju famozni strani investitori.
U srpskom rasejanju u Severnoj Americi jedan cilj Dveri je izazvao ogromno interesovanje i podršku, a to je ne samo da se vrati Ministarstvo za srpsku dijasporu već da se uspostavi i Srpska kuća , kao spomen dom srpskoj političkoj emigraciji, sa arhivom, bibliotekom i muzejom srpskog rasejanja, gde će moći svaki Srbin sveta da ode kada stigne u Srbiju, i gde će biti konferencijske sale, medijske službe. U okviru Srpske kuće će biti i poslovni sektor koji će odgovarati na sva pitanja znatiželjnih koji žele da se vrate ili da investiraju u Srbiji. Naravno, mi se zalažemo i da se olakšamo dobijanje državljanstva za sve Srbe sveta i biračko pravo za njih.
Mislim, da zbog svega navedenog, da su Dveri jedini autentični predstavnici srpskog rasejanja na političkoj sceni Srbije. I mi prihvatomo tu ulogu, da budemo njihov politički predstavnik i zaštitnik njihovih interesa u Srbiji. Na narednim izborima će sigurno, na našoj izbornoj listi, i Srbi van Srbije imati svoje predstavnike, koji će ulaskom Dveri u Skupštini Srbije najzad dobiti svoje predstavnike u najvažnijem državnm organu.
Da li mogu da očekuju i Srbi iz Zapadne Evrope posetu vrha Dveri u svojim sredinama?
— Da, Dveri imaju cilj da obiđu čitavo srpsko rasejanje. Već sledeći vikend, od 7. do 9. novembra, biću u poseti Švajcarskoj (u Cirihu i Bazelu). Očekujemo da ćemo do kraja godine posetiti Srbe u Austriji, Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj, a posle Nove godine i u Australiji. Na taj način ćemo zaokružiti čitavu srpsku dijasporu. Već se u tim zajednicama, koje ćemo da posetimo, formiraju društva Prijatelja Dveri, koji rade na promociji naših političkih ideja i stavova. Srpska dijaspora mora biti prisutna i u Beogradu, da bi se to vratilo kroz neku buduću vladu Srbije koja bi bila patriotska i koja će znati da poboljša odnose između matice i dijaspore, odnosno koja će znati da stvori uslove da se Srbi iz rasejanja vrate u Srbiju ili ako ostaju u rasejanju, da im pomogne da zaštite svoj identitet od asimilacije kroz mrežu srpskih škola, vrtića, banaka, kulturnih društava i slično.
Skoro su završeni izbori u Republici Srpskoj. Vaš komentar.
— Najvažniji interes Srba u Srpskoj jeste da se svako, ko da dođe na vlast, ne stavi u funkciju zapadnih interesa kao što je ovde to napravljeno sa sadašnjom vladom Srbije, odnosno sa SNS. Činjenica je da zapadni centri moći intezivno tragaju u Srpskoj za Aleksandrom Vučićem. I činjenica je da je njima preko potrebno da bilo u vlasti ili opoziciji u Republici Srpskoj pronađu neku Srpsku naprednu stranku, koja bi odradili posao Zapad na ukidanju Republike Srpske i njenom daljem utapanju u veštačku tvorevinu zvanu BiH.
Koliko vidim, za sada su izbegnuti sukobi i veći problemi i nadam se da će vodeći političari u Srpskoj smoći snage da vide interes Republike Srpske iznad njihovih partijskih interesa.
Izbor gospođe Sande Rašković-Ivić na čelu DSS je podstakao u javnosti brojne spekulacije da je na pomolu stvaranje Patriotskog bloka u Srbiji?
— Gospođa Sanda Rašković-Ivić je bila naš gost po njenom izboru upravo ovde na Sajmu knjiga na štandu Catena mundi, a imamo njen poziv da se susretnemo u narednim danima i nedeljama. Očekujem da će do tog sastanka ubrzo doći. Sve ono što je ona rekla u svom predizbornom programu, tokom kandidature za predsednika DSS, prihvatljivo je za nas: čak smo i u njenom programu prepoznali stavove iz našeg programa – poput značaja odbrane porodice i ekonomskog patriotizma – što apsolutno podržavamo.
Izuzetno je važno da u nastupajućem periodu taj Patriotski blok mora biti napravljen na oštroj opozicionoj platformi protiv ove vlasti.
Srpska opozicija je nemoguća u Skupštini Srbije jer tamo oni koji se predstavljaju kao opozicija zapravo imaju identičan stav po svim pitanjima kao i predstavnici vlasti. Dakle prava srpska opozicija može se samo stvoriti van Skupštine Srbije, među trenutno vanparlamentarnim snagama, gde su nesumnjivo i Dveri DSS. Svi oni koji su spremni za jednu veliku opozicionu borbu protiv Vlade Aleksandra Vučića su dobrodošli u takav Patriotski blok.
Dveri će svako biti deo takve srpske opozicije i deo takvog širokog narodnog fronta protiv ove vlasti.
Vlada najavljuje rasprodaju uspešnih državnih preduzeća strancima?
— Sve ono što su Dveri govorili u kampanji, a malo ko nam je verovao, sada se obistinjuje. Tvrdili smo ako Vučić pobedi da će biti rasprodaja Telekoma i EPS-a, da će se rasprodati sva naša preostala privredna i prirodna bogastva. No, mnogi su poverovali da je Vučić novi Tito koji će nekim čaropobnim štapićem rešiti mnoge njihove probleme. Mislim da ljudi konačno počinju da shvataju u kakvoj su zabludi bili. Ogromni broj birača iz SNS i njihovih koalicionih partnera shvataju da su tri godine stalno lagani i da nije ispunjeno nijedno njihovo predizborno obećanje. Tri godine smo svedoci političkog futurizma – biće, evo samo što nije, sačekajte još samo dve godine, samo još malo. Takođe, ne postoji nijedna pravosnažna presuda na osnovu koje neki političar, tajkun ili kriminalac koji je opljačkao Srbiju leži na višegodišnoj robiji. Ako za tri godine nisu uspeli da završe nijedan sudski proces onda je jasno da je sve to bila jedna velika farsa, medijska magla i ništa više.
Nema novih radnih mesta, niti da stižu strane investicije. I dalje, na godišnjem nivou srpska dijaspora ulaže više nego svi strani investitori zajedno.
Zato mislim, da u nastupajućem periodu, sa sindikalnim nemirima i štrajkovima jača i sazreva naša socijalna svest da smo mi zapravo prevareni od strane SNS i Aleksandra Vučića i da zapravo svi koji su nezadovoljni treba da uđu u jedan zajednički opozicioni front protiv ove vlasti.
Da li ćete podržati proteste protiv haške tiranije nad Vojislavom Šešeljem?
— Posebno vam hvala na ovom pitanju jer do sada nisam ni imao medijsku priliku da se čuje naš stav o bolesti gospodina Šešelja. Mi smatramo da u toku jedno veliko sudsko ubistvo pri Haškom tribunalu. Predstavnici Dveri godinama su učestvovali na raznim naučnim konferencijama i protestima protiv tretmana Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom. Smatramo da je Haški sud imperijalan nepravedan sud koji sudi srpskom narodu i da je posebno karakterističan slučaj Vojislava Šešelja gde čovek praktično zbog verbalnog delikta više od decenije u zatvoru.
Moramo sve učiniti da se izborimo za pravedan i medicinski i ljudski tretman za Vojislava Šešelja. Ako ne daj Bože Vojislav Šešelj nastrada, bude ubijen u Hagu, svi ćemo na savesti da nosimo njegovo ubistvo. Zato što nismo reagovali danas kada je bilo potrebno.
To sam i rekao predstavnicima SRS i sada kažem javno, da za bilo kakav protest, za bilo kakav bunt mogu da računaju na Dveri. Neka nas pozovu i mi ćemo se jednostavno pridružiti svakoj vrsti protesta i borbe da se Vojislav Šešelj nađe na slobodi. Mi to smatramo svojom obavezom i moralnom dužnošću.
Haški tribunal ubija jednog Srbina i svako ko se oseća Srbinom, pa makar da se i ne slaže sa Vojislavom Šešeljom danas ima obavezu da se bori za njegovu slobodu, zaklljučuje za Srbin.info Boško Obradović.
Autori Dejan Petar Zlatanović, Aleksej Dimitrijević
Izvor Srbin-info, 04. 11. 2014.
