KAKO VIDIM SRBIJU IZMEĐU EU I RUSIJE

DAJANA DžONSTON Srbija može da tretira prijateljstvo sa Rusijom kao neophodnu činjenicu, i članstvo...

DAJANA DžONSTON

Srbija može da tretira prijateljstvo sa Rusijom kao neophodnu činjenicu, i članstvo u EU kao korisnu fikciju

Mudro je za male zemlje da održavaju dobre odnose sa velikim silama na obe strane, pre nego da budu zavisne od milosti samo jedne. To je bila tradicionalna politika Kraljevine Srbije – prijateljski sa Rusijom na Istoku, i Britanijom i Francuskom na Zapadu. A čak je i Titova Jugoslavija napredovala od održavanja dobrih odnosa i sa Moskvom i sa Vašingtonom.

Ironično je da je ova mudra politika balansiranja sada teža nego što je bila tokom Hladnog rata. Korišćenjem događaja u Ukrajini kao izgovorom, Evropska unija, na čelu sa SAD, usvojila je stav „ako niste sa nama, protiv nas ste“, tražeći da Srbija sa EU podeli neprijateljski stav prema Rusiji.

Rusija ne ispostavlja slične zahteve. Naprotiv, ruski projekat gasovoda Južni tok bio bi koristan ne samo za Srbiju već i za južne članice EU. Rusija hoće dobre odnose sa zemljama EU. Pokušavajući da izoluju Rusiju, EU žrtvuje sopstvene interese kako bi poslušala Vašingtonov geostrateški projekat obnove „gvozdene zavese“, a u cilju da SAD održe Evropu čvrsto pod svojom kontrolom.

putinbeograd03

EU NEMA ŠTA DA PONUDI SRBIJI

Novija istorija podsetila je Srbiju na okrutnu istinu da „narodi imaju interese, ne prijatelje“, i to kroz veoma gorku lekciju. Srbiju su izdali njeni zapadni „prijatelji“ i nikada ne može biti sigurna da možda ne bi patila zbog zaokreta u ruskim interesima.

Trenutni sukob između EU i Rusije suočava Srbiju sa stvarnom dilemom. Mogla bih biti u zabludi, ali evo kako ja to vidim:

Evropska unija ima malo toga da ponudi Srbiji u ovom trenutku osim zahteva da uradi ovo ili ono kako bi zaslužila članstvo. Ali lideri EU žale zbog nedavnog proširenja i nisu voljni da primaju nove članice, šta god da urade. Štaviše, nezadovoljstvo raste unutar država članica. Umesto napretka, EU i evro doveli su do masovne nezaposlenosti i ekonomske stagnacije. Želja da napuste EU raste u nekoliko zemalja.

Članstvo u EU je uvek dobro za male političke elite. Pogledajte Portugaliju: Žoze Manuel Barozo lordovao je celom Evropom iz Brisela, dok su njegovi sunarodnici u Portugaliji tonuli dublje u nezaposlenost i siromaštvo. Pored bilo koje materijalne koristi, sama činjenica da su dvadeset godina tretirani kao prokazani može nagoniti Srbe da žele da se pridruže klubu i budu normalno tretirani. To je psihološki motiv koji se teško može razumno pobiti.

A Rusija? U pogledu morala i osećanja, izbor je jasan. Rusija nije odgovorna za rat 1999. godine. Rusija nekad nije uspevala da pomogne, ali nikad nije pokušala da uništi Srbiju. Rusija do sada, u poslednjih 20 godina, nije tretirala Srbiju kao prokazanu – a što Zapad i dalje radi, održavajući sve laži koje su cvetale da se opravda bombardovanje 1999. godine, Tribunal za ratne zločine i odvajanje Kosova. Sa Rusijom mogućnosti trgovine i investicija su realne, bez obaveza.

NE ŽRTVOVATI STVARNOST ZA ILUIZIJU

EU je svuda okolo, a Rusija je daleko. Ali je deo velikog širokog sveta izvan EU, sa svom raznovrsnošću, energijom i optimizmom Kine, Latinske Amerike, Južne Afrike, Indije, postkolonijalni svet koji se uzdiže dok Zapad podgreva svoje iluzije iako njegovo sunce zalazi.

Po meni, biranje Rusije bio bi hrabar, pa čak i opasan izbor. Ali svakako ne mogu kriviti Srbe što biraju ono što deluje kao sigurniji put u odnosu na evropsku rezigniranost.

Možda je najbolje rešenje da Beograd nastavi da odugovlači, kao što to radi i Brisel, a da istovremeno učini sve što može da razvije dobre odnose sa Rusijom. Beograd je dao dobar primer odbijajući da poklekne pritiscima da se pridruži linču protiv Rusije. Srbija može tretirati prijateljstvo sa Rusijom kao neophodnu činjenicu, i članstvo u EU kao korisnu fikciju. Nikada ne treba da žrtvuje stvarnost u korist imaginarnog.

Novosti

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u