VLADIMIR P. KOZIN
Posle 2014. evropska bezbednost i stabilnost su kao celina prestale da postoje – bez nade za poboljšanje situacije
Nastavak Hladnog rata 1.0, ili, ako hoćete, Hladni rat 2.0 otvara mnoštvo problema za Evropu, naročito za Rusiju. Danas sve više eksperata tvrdi da novi hladni rat zapravo već traje: neki tvrde da je u pitanju samo nastavak prethodnog koji znamo kao Hladni rat 1.0 i koji je imao negativan uticaj na svet tokom dobrog dela prošlog veka; dok drugi tvrde da imamo pojavu potpuno novog fenomena koji bi trebalo označiti sa Hladni rat 2.0.
Zagovornici druge teorije tvrde da trenutna kriza zaista ima potpuno novu dimenziju te da je prethodni hladnoratovski obrazac i formalno nestao donošenjem pariške Povelje o novoj Evropi iz novembra 1990, kada su ujedinjene evropske nacije zvanično proglasile njegov kraj. Lično smatram da se Hladni rat 1.0 završio 1990, barem politički aspekt tog rata među najvećim globalnim silama. Fundamentalna razlika između Hladnog rata 1.0 i 2.0 je u tome što je prvi imao globalne dimenzije, dok se drugi odvija na bilateralnoj osnovi između SAD i Rusije, odnosno između NATO i Rusije.
Nažalost, druga verzija hladnog rata se pojavila u 2014, 24 godine posle završetka prethodnog. Po sebi, on predstavlja veliki izazov za Evropu. Izbio je veoma brzo jer je planski izazvan kroz postojeće i objektivne faktore koji su predstavljali dobru osnovu za njegovu reinkarnaciju. Uprkos tome što je Hladni rat završen pre 24 godine, stare linije podele ostaju primetne i danas.
DEVET PRETNjI I IZAZOVA
Koji su to velike „stare“ pretnje i izazovi?
Prvo, velika ekstenzija NATO prostora u istočnom pravcu: od Hladnog rata 1.0 do početka Hladnog rata 2.0 broj država članica Alijanse se bezmalo udvostručio (samo u periodu od 1999-2009. priključeno je 12 država, što će reći da je NATO proširen za 43 odsto) I pored toga, NATO je i dalje posvećen svojoj ekspanziji, četiri države su na listi čekanja, uključujući Gruziju i Ukrajinu. Direktor informativnog biroa pri NATO Robert Pšel je krajem oktobra potvrdio da i Ukrajina i Gruzija mogu da postanu punopravne članice.
Novi generalni sekretar NATO Jens Stolenberg je tokom inaguracionog govora 1. oktobra 2014. obznanio da je Alijansa potpisala ugovor sa Finskom i Švedskom, koje će im omogućiti još bližu saradnju sa zapadnim vojnim savezom. Šef Pentagona Čak Hejgel je 15. oktobra, obraćajući se simpozijumu Asocijacije armije Sjedinjenih Država (AUSA), kritikovao Rusiju zato što je pozicionirana na pragu NATO saveza, kao da je Rusija pomerila svoju teritoriju na zapad prema granicama NATO. Realnost je, naravno, to da se Alijansa od svog osnivanja postepeno približavala ruskoj teritoriji. Ministar odbrane RF Sergej Šojgu potom je istakao da ta izjava predstavlja pripremu scenarija za vojnu akciju u blizini ruske granice. Zapravo, SAD su oduvek nastojale da zadrže „snažno oblikovanu ofanzivnu silu“, kako je i sam 30. septembra priznao zamenik američkog ministra odbrane Bob Vork na zasedanju Veća za međunarodne odnose u Vašingtonu, i to dok je Pentagon vodio dva velika rata u Iraku i Avganistanu. Izraz „ofanzivne snage“ u američkoj terminologiji znači permanentno „ofanzivno stacionirane snage“ u prekookeanskim bazama SAD, kao i „rotacione ofanzivno raspoređene snage“, raštrkane širom sveta: 80.000 u Pacifiku, 20.000 u Južnoj Koreji, 40.000 pod Centralnom komandom, 28.000 u Evropi, plus Afrika, Latinska Amerika itd. Danas, kako je Čak Hejgel i sam rekao na simpozijumu AUSA, američki vojnici su raspoređeni ili „ofanzivno stacionirani“ na gotovo 150 lokacija širom sveta. Ne samo na granicama mnogih zemalja nego i na njihovim teritorijama.
Drugo, jednostrano povlačenje SAD iz ABM ugovora (ugovor o antibalističkim raketama i projektilima, prim. prev.) sredinom 2002 – ugovora koji su sve prethodne američke administracije nazivale „temeljom globalne strateške stabilnosti“.
Treće, odluka prethodnog i sadašnjeg predsednika da rasporede globalni balistički odbramberni sistem usmeren protiv mnogih država: osnovne faze su decembar 2002. (predsednička direktiva za „ograničeno“ raspoređivanje BMDS sistema [sistem protivraketne odbrane, prim. prev.]), februar 2005 (kreiranje zajedničke funkcionalne komande za integrisanu protivraketnu odbranu), februar 2007. (kada su SAD zvanično predstavile detalje BMDS sistema smeštenog u Poljskoj i Češkoj Republici) i septembar 2009 (kada je Barak Obama predstavio plan povodom EPAA BMD (evropska faza prilagođenog pristupa sistemu protivraketne odbrane, prim. prev.).
Četvrto, početak prve faze implementacije EPAA u 2011. i predstavljanje preliminarnih sposobnosti iste godine, nastavak druge faze, i obavezivanje na završetak poslednje (četvrte) faze do 2022. godine.
Peto, odluka donesena 2010. u Vašingtonu o opštoj modernizaciji taktičkog avionskog nuklearnog oružja (poimenično B-61 tipa), uključujući i one raspoređene u četiri evropske zemlje i u azijskom delu Turske, pri tome poboljšavajući njihove probojne sposobnosti i samim time njihovu mogućnost da pogode teže mete.
Šesto, ovaj izazov povezan je sa konvencionalnim snagama iz evropskog ugovora (CFE-1) i prilagođene mu verzije CFE-1A, koja je de facto prestala da važi u 2007. zbog toga što su sve NATO članice koje su učestvovale u potpisivanju ovih ugovora odbile da ih ratifikuju i da definišu ključni termin „znatne konvencionalne snage“.
Sedmo, NATO solidarnost sa Gruzijom nakon napada na Južnu Osetiju u avgustu 2008. (operacija „Prazno polje“).
Osmo, prvobitno stvaranje „čikaškog trojstva“ – „odgovarajući miks nuklearnog, konvencionalnog i protivraketnog oružja“ tokom NATO samita u Čikagu maja 2012. i njegova potvrda na zasedanju održanom u Njuportu prošlog septembra.
Konačno, deveto, kada su u februaru 2014. SAD kreirale protivustavni puč u Ukrajini, što je razultovalo preuzimanjem vlasti od ultranacionalističkog i antiruskog režima u Kijevu, koji je počinio masovne ratne zločine protiv mirnih građana u Donbasu (de facto i de jure ukrajinskih stanovnika), koristeći teško naoružanje uključujući raketne bacače („Grad“, „smerč“ i „uragan“), beli fosfor i kasetne bombe, koje su zabranjene dvema međunarodnim konvencijama. Organizacija za zaštitu ljudskih prava Human Rights Watch (HRW) potvrdila je da su u oktobru ukrajinske trupe ponovo koristile kasetne bombe protiv civilnog stanovništva. Ovaj ratni zločin protiv čovečnosti već je doveo do smrti gotovo 4.000 i do ranjavanja 9.000 ljudi u Donbasu u prethnodnih šest meseci, kako u svom poslednjem izveštaju od 8. oktobra navodi kancelarija visokog predstavnika za ljudska prava pri UN.
CRNI UKRAJINSKI BILANS
Nagovešteno neprijateljstvo iz Kijeva proizvelo je negativne posledice: agresivno ponašanje nateralo je previše ljudi da izbegnu iz zemlje: 280.000 interno raseljenih je sklonište potražilo unutar Ukrajine, a gotovo 900.000 ljudi je udomljeno u Rusiji. Uprkos ugovoru o primirju proglašenom u Minsku 5. i potvrđenog 19. semptebra, kijevske trupe sistematski podrivaju važeće dogovore: 330 ljudi je dodatno ubijeno posle sklapanja sporazuma. Posle primirja su kijevske regularne i paramilitarne formacije gotovo potpuno kompletirale pregrupisavanje trupa na jugoistoku. Zapadne sile još uvek deluju protivpravno, bodreći Kijev da traga za vojnim rešenjima, koja mogu da nas odvedu u ćorsokak. Kijevska vojna avantura skupo košta okružene regione Donjecka i Luganska. Ratna šteta procenjena u prvoj nedelji oktobra od strane novoruskih ustanika dostigla je milijardu američkih dolara, što je cifra bliska procenama koje stižu iz Kijeva. Po proceni ukrajinske vlade, trebaće oko 911 miliona američkih dolara da se ponovo izgrade ratom pogođeni gradovi u Donbasu. Uništeno je 65 odsto stambenih zgrada i 10 odsto škola i vrtića. Nijedna tampon zona nije uspostavljena između ukrajinske armije i Donbasa. Čak 40.000 srednjih preduzeća u Donbasu je prekinulo poslovanje. Nivo nezaposlenosti u Ukrajini je dostigao 40 odsto radno sposobnog stanovništva. Trenutno Ukrajina ima između 35 i 80 milijardi dolara spoljnog duga. Kijev nije sposoban da plati gas jer troši previše novca na rat protiv sopstvenih građana. Po rečima bivše premijerke Julije Timoščenko, nivo korupcije nakon Majdana je uvećan u odnosu na nivo koji je u Ukrajini postojao do tada.
Zbog pohoda ukrajinske armije na jugoistok, pokrenutog u aprilu, region se još uvek suočava sa humanitarnom katastrofom: mnogi građani se mrcvare preživljavajući bez čiste vode, struje i ostalih elementarnih potrepština.
Novi izveštaj UN o stanju ljudskih prava u Ukrajini, izdat početkom oktobra, saopštava da postoje konstantna kršenja međunarodnih ljudskih prava od strane naoružanih grupa i dobrovoljačkih bataljona koji su pod kontrolom Ukrajinskih oružanih snaga. U izveštaju se navodi: „Tokom izveštajnog perioda međunarodna ljudska prava, uključujući poštovanje principa vojne neophodnosti, distinkcije, proporcionalnosti i predostrožnosti neprekidno su narušavana od strane oružanih grupa i pojedinih volonterskih jedinica“. Četvrta masovna grobnica je otkrivana u jednom selu na istoku Ukrajine. Locirana je samo par dana pošto je posmatračka misija pri OEBSu potvrdila otkriće treće masovne grobnice na položajima koje su kijevske snage nedugo pre toga napustile. Sve u svemu, pronađeno je više od 400 leševa na kojima su veštačenjem otkriveni ozbiljni ožiljci i rane od metaka za koje je utvrđeno da su nastale od hitaca iz neposredne blizine. Nažalost, mnoge poznate evropske i međunarodne nevladine organizacije žmure na grubo kršenje ljudskih prava u Ukrajini. Ratni zarobljenici deportovani od strane ukrajinskih vlasti nazad u Donbas nalaze se u veoma lošem psihičkom stanju, a često i bez ikakvih identifikacionih dokumenata. Kijev često pribegava hapšenju nevinih ljudi na ulicama da bi ih predstavio kao pobunjenike i potom zamenio za regularne ratne zarobljenike sa druge strane.
OPSTRUKCIJA ISTRAGE O MH17
Još jedan problem vezan za Ukrajinu: vlasti još uvek brane malezijskim ekspertima pristup lokaciji pada MH17 u nastojanju da prikriju dokaze na mestu koje je bukvalno preorano ukrajinskim granatama i raketama neposredno posle nesreće 17. jula. Problem predstavlja upravo to što sve do sada nije ni bilo odgovarajuće istrage. Ukrajinske oružane snage sve vreme onemogućavaju međunarodnom timu stručnjaka pristup na mesto nesreće. Kijev još uvek krije pravu istinu: njegovo vazudoplovstvo je ciljano srušilo MH17. Ukrajinski tajkun Igor Kolomojski, koji je istovremeno i guverner Dnjepopetrovske oblasti, nedavno je priznao da su ukrajinske oružane snage zapravo imale nameru da sruše drugi avion 17. jula, ali su „nenamerno“ (kako se on izrazio) srušile malezijski Boing 777 sa bezmalo 300 putnika. Postoji još jedna stvar u vezi sa Ukrajinom: masovno raspirivanje fašističke i ultranacionalističke mržnje i antagonizama prema svim neukrajincima.
Najveća pretnja u tom pogledu je to što su mlade generacije Ukrajinaca aktivno uključene u apsorpciju ovakvih ideologija, što se dešava otvorenim podstrekavanjem od strane vrhovnih vlasti u toj zemlji. Tamo imamo veličanje nemačkih nacista i legitimizaciju ukrajinske pobunjeničke armije (UPA), koja je bila optužena za ratne zločine uključujući i masovna ubistva Jevreja i Poljaka na teritoriji Ukrajine, dok ratni veterani zvone na sva zvona pokušavajući da upozore Evropu koja je stravično propatila zbog nacista tokom Drugog svetskog rata. Nažalost, nijedna evropska država, niti SAD ili Kanada, nije nikada skrenula pažnju na ovaj fenomen. Deluje kao da je lek za uništenje i borbu protiv „fašističkog virusa“, proizveden u Ninberškom tribunalu između 1945. i 1946, izgubio svoje dejstvo u današnjim uslovima.
Koje su potencijalne implikacije svih deevet navedenih zahteva i pretnji sa navedene liste?
Posle 2014. evropska bezbednost i stabilnost su kao celina zapravo prestale da postoje – bez ikakvog prostora za poboljšanje situacije u skorašnjem periodu, pa čak i u daljoj budućnosti. Sve su to razlozi zbog kojih je napredak u izgradnji solidnog sistema odnosa baziranog na poverenju i bezbednosti definitivno zatvoreno poglavlje u tekućoj fazi evropske istorije.
Nastaviće se
Autor je glavni savetnik i šef savetničke grupe direktora ruskog Instituta za strateške studije. Član je ruske Akademije prirodnih nauka i profesor na ruskoj Akademiji vojnih nauka. Kozinovo veoma inspirazivno izlaganje na međunarodnoj konferenciji u Atini, održanoj 30-31. oktobra 2014. godine, Novi Standard će objaviti u tri nastavka
Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ
