PRAJD U PODGORICI ILI PARADA MEKE MOĆI

VLADIMIR DOBROSAVLjEVIĆ Jedini dobitnici su oni koji ne nastupaju sa najboljim namerama prema ovdašnjem...

VLADIMIR DOBROSAVLjEVIĆ

Jedini dobitnici su oni koji ne nastupaju sa najboljim namerama prema ovdašnjem prostoru

Završena je još jedna Parada ponosa u nekom od gradova zemalja Jugoistočne Evrope. Podgorica je imala to zadovoljstvo da se razveseli pod zastavom duginih boja, a sve pod nadzorom čuvara javnog reda i mira, čije je stanje mobilnosti bilo kao pred rizicima od terorističkih napada. Shodno tome, i pristup građana je bio adekvatan, centar grada je bio pust kao da je u pitanju masovna vežba stanovništva u slučaju opasnosti od nuklearnog udara. Dakle, ništa od razdraganosti i opšteprihvaćenosti šetnje pripadnika drugačijih seksualnih praksa. Kao da su svi tog dana odradili ono što su morali pod besmislenim medijsko-političkim pritiskom, danima u oči Prajda. Malobrojni LGBT aktivisti i javne ličnosti koje ih podržavaju isterali su svoju šetnju, dok je preostala populacija radila jedino što je mogla pod takvim opsadnim stanjem – ignorisala je celokupan performans.

Tek kada se atmosfera ohladila i tenzije zbog događaja stišale, moguće je razborito analizirati njegove domete, a oni su prilično mizerni. Pre svega za one zbog čijih se prava navodno sve ovo i dešava, a to je LGBT zajednica. Teško je poverovati da se širi slojevi naroda u bilo kojoj zemlji na planeti, senzibilizuju prema njima tako što su prinuđeni da trpe javni pritisak od sredstava masovne komunikacije, lokalne političke elite i predstavnika međunarodnih struktura, a sve pojačano pretećim prisustvom aparata bezbednosti. Pre je moguće da će sve to dovesti upravo do kontraefekta i zaključaka da se ne radi o potlačenoj manjini, već o privilegovanoj grupaciji koja ima ogromnu moć i resurse u nametanju svojih stavova i pogleda na svet široj zajednici.

gejparadapodgorica02

BUDI USPEŠAN, BUDI GEJ

Zapadna civilizacija je poslednjih decenija dosegla nivo ljudskih prava do tačke kada više niko ni ne postavlja pitanje o spremnosti da se prihvati i garantuje sigurnost i integrisanost u društvu osoba koje primenjuju ovakve oblike seksualne prakse. Štaviše, to je nešto što u potpunosti odgovara i apsolutnoj većini u okviru ove populacije, a to je da imaju pravo na svoju intimnost i izbor zbog kojeg ih niko neće ugrožavati. Međutim , unutar same LGBT zajednice, od samih početaka borbe za njihova prava, izdiferencirao se sloj aktivista, koji apsolutizuju svoj intimni izbor i od njega prave politički stav. Tačnije, oni se ne zadovoljavaju integracijom, već žele agresivnu afirmaciju svojih životnih stilova, praveći od njega poželjni društveni model. Vremenom, ova radikalna manjina, postala je dominantna u javnom diskursu, pomerajući prag tolerancije u zapadnim društvima prema svojim zahtevima, sve do bizarnih granica.

Sama ideja da se celokupna svestranost nekog ljudskog bića redukuje samo na jednu od njegovih nagonskih aktivnosti, predstavlja poraznu koncepciju za milenijume razvoja civilizacije. Čovečanstvo je upravo kroz celokupnu svoju evoluciju težilo da obuzda i usmeri ljudske nagone i da čovek postane nešto više od bića koje se definiše kroz zadovoljenje svoji primalnih potreba. Tome su, uostalom i služili uzleti kroz forme reloigioznosti, kulture i obrazovanja. Na kraju, i sama institucija braka, služi kao institucionalni okvir kojim se obezbeđuje produžetak i razvoj vrste. Zato danas deluju paradoksalno svi pokušaji LGBT aktivista u domenu javnog prava da se homoseksualnim parovima izbori status koje imaju tradicionalne porodice. Nisu netolerancija, primitivizam, kulturna zaostalosti i slične definicije krive što je biologija omogućila da se samo iz heteroseksualnih odnosa može roditi novi život. I to neće moći da substituišu nikakvi nasilni pokušaji simulacije bračnih odnosa u homoseksualnim vezama, davanjem prava na usvajanje dece ili pokušajima da se ona dobiju preko surogat roditelja. Ni tim akcijama, sada već prisutnim u mnogobrojnim zemljama zapadne hemisfere, da se potisnu rodna obeležija roditeljstva, i da se ona zamene neutralnim pojmovima. Sve to dovodi samo do većeg otpora među heteroseksualnom većinom, kao na primer u pojedinim američkim državama, gde je svaki pokušaj referenduma za izjednačavanje istopolnih brakova propao. Očigledno, pokušaj nametanja sopstvenog sistema vrednosti kao dominantnog u odnosu na tradicionalni izaziva sve veći otpor prema aktivnostima LGBT zajednice.

gejparadapodgorica03

MEĐUNARODNI GEJ-ODNOSI

Naredna dimenzija problema je još kompleksnija i ona se sastoji u instrumentalizaciji i zloupotrebi LGBT aktivizma u sferi politike i međunarodnih odnosa. Očito je neprimereno insistiranje vodećih zapadnih zemalja i njihovih političkih predstavnika na akcentovanju položaja nečega što se pre svega tiče intimnih odnosa. Tako prava homoseksualnih osoba, odjednom postaju jedna od primarnih, kada se sa pozicija najuticajnih zapadnih država razgovara sa zemljama koje inkliniraju njihovoj zoni uticaja. I ne samo to, ona postaju jedna vrsta sredstva za pritisak prema onim društvima, gde je još uvek dominantan tradicionalni vrednosni sistem. Razlog za to su upravo trendovi kojima je cilj da se u procesima globalizacije i uspostavljanje planetarnog tržišta nivelišu sve razlike koje ljude čine otpornim na izazove konzumerizma i egocentrizma.

Naime, još u borbi za afirmaciju i prihvatanje LGBT osoba dobro je uočeno da su one nesrazmerno izraženije zastupljene u višim i visokim slojevima društva, kao i među određenim profesijama, pre svega vezanim za industriju popularne kulture. Kao takve one su sklonije konformizmu i potrošačkom životu, nisu vezane za tradicionalne zajednice i oblike odgovornosti koje su njoj imanentne, mobilnije su i pri svemu tome nemaju akcenat na produženju potomstva. Pogotovu je važno insistiranje na njihovom prisustvu među poznatim javnim ličnostima. Na taj način od njih se stvara poželjan i uspešni društveni model, koji emituje poruku kako je biti LGBT, jedan od načina da se bude uspešan u životu.

Time se dobija efikasno oružije u izvozu meke moći i borbi za uticaj nad vrednosnim sistemom stanovništva drugačijih kulturnih modela. Oni koji primenjuju ovakve vidove specijalnog rata za nepacifikovane države sa oboda svoje zone uticaja, odlično znaju da se razaranjem klasične heteroseksualne porodice, tradicionalnih zajednica i atomizacijom društva dobijaju nesigurni pojedinci bez samopouzdanja i jasnog identiteta, sa nestabilnim psihološkim balansom, i kao takvi, postaju idealna meta za manipulacije, političke ili merkantilne, svejedno. Jer da su prioriteti iskreno drugačije prirode, odavno bi političari zapadne alijanse insistirali na Prajdu u Saudijskoj Arabiji ili Pakistanu, dakle u zemljama gde je upražnjavanje takvih sklonosti još uvek opasno po život.

Dakle, Parada ponosa, ne treba većini LGBT populacije ni ti njom dobijaju bilo šta lokalne političke elite, koje ispunjavanjem zahteva globalnih igrača, misle da kupuju sebi povoljniji položaj u pokušaju da se što duže održe na vlasti i privilegijama. Jedini dobitnici su oni koji ne nastupaju sa najboljim namerama prema ovdašnjem prostoru i čiji je jedini cilj da uz pomoć stečenog refleksa potrošačke fascinacije, pristanemo da menjamo sve što je zaista važno za nas kao pojedince i zajednice.

In4s

 

Politika
Pratite nas na YouTube-u