MAJKL KIRBI: VIŠE STE OKRENUTI ZAPADU NEGO ISTOKU

Sastajem se s Miškovićem povremeno. Sastajao sam se i s ministrom unutrašnjih poslova za...

Sastajem se s Miškovićem povremeno. Sastajao sam se i s ministrom unutrašnjih poslova za koga su govorili da je plagirao svoju doktorsku disertaciju

Bezmalo mesec dana od posete ruskog predsednika Vladimira Putina i vojne parade kojom je obeležena 70. godišnjica oslobođenja Beograda, američki ambasador u Srbiji Majkl Kirbi, u razgovoru za „Politiku”, kaže da na Putinovu posetu gleda u kontekstu toga da Srbija sarađuje s raznim zemljama, „baš kao što je bio francuski premijer ili što će doći albanski premijer”.

Na pitanje kako to da su ambasadori članica EU prisustvovali paradi, a da je on to odbio, kao i šta je razlog za to, Kirbi kaže da je veoma ponosan na ulogu koju su SAD imale sa Sovjetskim Savezom u savladavanju nacista te da je mnogo zemalja u to bilo uključeno, uključujući i Jugoslaviju i Francusku.

„SSSR je odigrao veoma važnu ulogu, ali imao sam utisak da se to (uloga drugih zemalja i drugih republika SSSR sem Rusije) previdelo. Niko nije govorio o Bugarskoj koja je takođe imala ulogu u tome (oslobađanju od nacista). Ali ako čitate udžbenike, to je tako”, kaže američki ambasador, a na konstataciju da je Bugarska ipak tada bila deo nacističkog režima, on ističe da je bilo zemalja koje su bile na više strana. „Nismo mnogo pričali o sporazumu Molotov–Ribentrop, koji je potpisan u avgustu 1939. godine između Sovjetskog Saveza i nacističke Nemačke… Dakle, na kraju je bilo i Bugara koji su se borili protiv nacista, čak je bilo i Nemaca koji su protivili nacizmu.”

Uzimajući u obzir ukrajinsku krizu, koliko dugo će Beograd moći da insistira na bliskim vezama s Rusijom i da nastavi da napreduju na putu ka EU?

— Beograd mora da proceni šta želi da uradi, ali je već veoma jasno podržao teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim. To je rečeno nekoliko puta. Verujem da će Srbija tokom predsedavanja Oebsom odraditi dobar posao i da će razgovarati s obe strane. Uloga te funkcije nije da donosi odluke već da omogući razgovor.

Različite zemlje EU imaju odnose s različitim zemljama i mi (SAD) imamo i dalje odnose s Rusijom jer blisko radimo po pitanju iranskog nuklearnog programa ili sarađujemo po pitanjima vezanim za Arktik. Dakle, nastavljamo da imamo odnose s Rusijom. Srbija za saradnju s Rusijom ima i istorijske razloge a tu je i pitanje iste pravoslavne vere. Ali, kada se pogleda to kuda Srbija ide, mislim da je vrednosni sistem EU mnogo bliži onome što ja mislim da je vrednosni sistem Srba. Navikli ste da imate otvoreno društvo. Kada govorimo o slobodi medija, vi ste navikli da otvoreno kažete da ne volite nekoga, bilo da je to Milošević, ili Vučić, ili neko treći. Navikli ste da imate slobodu govora. Osim toga, vi ste multietničko društvo s raznim religijama. Mislim da su vaše vrednosti više okrenute Zapadu nego Istoku.

Tokom vaše nedavne posete Boru, razgovarali ste s predstavnicima američkog giganta „Friport Mekmoran” i istakli zadovoljstvo što Vlada Srbije priprema novi zakon o rudarstvu. Da li to znači da ćete uticati na srpske zvaničnike da u Srbiji dozvole kontroverznu tehniku frekinga?

— To su dve odvojene stvari. Ono što sam govorio nema veze s frekingom. U Boru je bilo reči samo o vađenju bakra, pri čemu je jedna druga kompanija zainteresovana za vađenje litijuma. U Srbiji imate ogroman rudnik u kojem ima litijuma i pričamo o takvim stvarima. Uz bakar obično idu zlato i srebro. Vađenje tih ruda nema veze s prirodnim gasom, naftom ili frekingom. Ne, o tome ne govorimo.

Pojedini tabloidi tvrde da ste se na imanju Delta agrara tajno sastali s Miroslavom Miškovićem, pri čemu ste mu navodno obećali pomoć SAD…

— Mislite na pisanje „Informera”? Najpre, da je sastanak bio tajni onda niko ne bi saznao za njega.

Šta je istina od svega toga i kako opisujete vaše odnose s gospodinom Miškovićem?

— Da, sastajem se s njim povremeno, ne tako često. S mnogo ljudi se ovde srećem. Među njima su predstavnici različitih partija, ali i urednici mnogih medija. Da li su svi koje srećem optuženi za nešto? On (Mišković) nije osuđen ni za šta.

Ali je optužen za zloupotrebu službenog položaja i poresku utaju.

— Znate, mnogi ljudi su za mnoge stvari optuženi. Za ministra unutrašnjih poslova su govorili da je plagirao svoju doktorsku disertaciju, a ja sam se sastajao s njim. Da li sam pogrešio što sam se sastajao s njim, zbog toga što je optužen za nešto? Ovde imate pravosudni sistem i postoje procesi. Što se tiče Miškovića, on je vlasnik hotela koji ima američki brend „Kraun Plaza” i pri tom je značajan poljoprivredni proizvođač. „Delta agrar” je, mislim, najveći proizvođač jabuka u Srbiji. Poljoprivreda ima ogroman značaj za Srbiju. Čitao sam da svaki peti čovek u Srbiji je u vezi s poljoprivredom i to je mnogo ljudi. Koliko razumem, Miškovićeve poljoprivredne kompanije su veoma moderne, jabuke su na svetskom standardu i zarađuju mnogo novca Srbiji i njemu lično. Dakle, viđam se sa svima. Evo, viđam se i s vama, a ne mogu da kažem da vaš list svaki dan piše lepo o meni.

Uprkos tim medijskim navodima, imate dobre odnose s premijerom Vučićem. Kako onda objašnjavate to da vas tabloid, navodno blizak premijeru, povezuje s mafijom i tajkunima koji „spremaju udar protiv premijera”, a u isto vreme premijer Vučić vas opisuje kao iskrenog prijatelja Srbije?

— Ne mogu da razumem svačiju logiku. Zar da trošim vreme na to da pokušam da razumem koje su namere „Informera”? Vidite, otkad sam ovde, pokušavam da kažem da SAD žele da rade sa Srbijom, da imamo odnose duge više od 130 godina, da smo bili na istoj strani u Prvom i Drugom svetskom ratu, da smo vam pružili značajnu pomoć šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina… SAD imaju dugoročni odnos sa Srbijom. Razgovarao sam o tome i s gospodinom Vučićem i rekao mu baš kao što kažem vašim novinama da je korisno sprovesti reforme koje će vas učiniti privredno konkurentnim. Vladavina prava nije samo za nas, već za vas i vašu decu. Jer, ako nemate vladavinu prava, nijedna kompanija neće želeti da ulaže. A ako nema ulaganja, ko će onda da radi? A ako nema poslova, kakva će biti budućnost ljudi. Iskren sam o svemu tome. Svima nastojim da prenesem istu poruku: promene koje predlažem su one koje mislim da su dobre za vas i budućnost vaše zemlje. Promene su teške, ali su neophodne i većina građana to želi. Ako pogledate vladavinu prava, ne mislim da upravo takvo stanje većina građana želi. Želite brže sudske procese, dozvole za gradnju koje se brže dobijaju, želite da rešite probleme u katastru, bolji zakon o radu…

Kada ste pomenuli vladavinu prava, kako komentarišete aktuelni štrajk advokata? Na jednoj konferenciji prošle nedelje pojedini posmatrači su postali sumnjičavi jer su pored predsednika Advokatske komore Srbije videli Dejvida Luisa, savetnika iz Ministarstva pravde SAD…

— Štrajk traje mnogo duže od prošle nedelje. Mi imamo dva pravna savetnika iz Ministarstva pravde i Dejvid je jedan od njih. Oni aktivno učestvuju primeni novog Zakona o krivičnom postupku, još od 2012. Oni aktivno učestvuju u tome da se svi prilagode novim propisima a to uključuje tužioce, sudije, advokate odbrane i policajce. Dakle, Dejvid je bio tamo zbog konferencije kojom je obeležena godišnjica primene zakona, a vi, ako želite, možete u tome tražiti neku teoriju zavere.

Srbija se pridružila međunarodnoj koalicija protiv Islamske države. Šta se od nje očekuje?

— Moramo da sagledamo to pitanje s nekoliko aspekata. Krajem decembra prošle godine, prvi put sam čuo da je peti državljanin Srbije poginuo na ratištu u Siriji. Rekao sam svom osoblju a šta je s prethodnih četiri, kako to da nisam čuo o njima? Možda zvuči kao crni humor, ali nisam toliko zabrinut za one koji su otišli i poginuli, već zbog onih koji će otići a potom se vratiti s ratišta jer su oni opasnost za ljude u Srbiji i za samu Srbiju. Počeli smo razgovore s vladom o tome da sve više ljudi odlaze kao strani borci i potom se vraćaju ovde.

Kada sagledamo nedavni teroristički napad u Briselu, jasno je da najveći broj ljudi koji se vraćaju s ratišta potom deluje po svom nahođenju i da nisu deo neke veće organizacije, pa je veoma teško policiji da spreči terorističke napade. Zbog toga radimo s Vladom Srbije jer je to potencijalni problem za vas. Naši razgovori idu u smeru kako da zaštitimo svoj interes, kako da sprečimo naše građane da idu na ratišta. O tome razgovaramo sa Srbijom, a druge zemlje doprinose na drugačiji način kao što je slanje aviona ili nekih drugih stvari.

Srbija i NATO nameravaju da potpišu IPAP, što je najviši korak saradnje s Alijansom, bez obavezivanja na članstvo. Kako komentarišete informacije da sada odjednom Albanija blokira potpisivanje tog dokumenta?

— Čuo sam to, ali ne očekujem da će to dugo potrajati. Svaka zemlja ima pravo da prostudira pažljivo dokument koji potpisuje i oni to sada rade. Verujem da će uskoro reći kako je taj dokument prihvatljiv.

Da li je čudno to što, s jedne strane, Srbija potpisuje IPAP NATO, a s druge strane priprema najveću ikad održanu antiterorističku vežbu s ruskom vojskom?

— Srbija radi s mnogo zemalja. U julu smo imali zajedničku vežbu i planiramo još jednu u novembru. Ono što mi se sviđa jeste što vidim sve veći angažman srpske vojske u mirovnim misijama. NATO standardi se koriste u EU i uglavnom ih koristi i UN, a Srbija je uključena u mirovne misije obe organizacije. Ta vrsta međunarodne saradnje je veoma značajna i već sam rekao da je Srbija postala izvoznik bezbednosti i uvoznik mira. Ako želi da uvežba antiterorističke akcije, to je u redu. I mi to radimo, ne često s tako velikim brojem trupa (kao Rusi). Ako žele da rade kao mi, onda je neophodno da imaju međunarodni posetilački dan za vojne atašee drugih zemalja koji žele da vide šta se dešava. Mi želimo da budemo veoma otvoreno o tome, a na konferenciji za medije javnosti sve predstavljamo jer vaši građani žele da budu informisani. Ne znam koliko je ova vežba otvorena za ljude da vide šta se dešava.

Autor Nenad Radičević

Izvor Politika, 09, 11, 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u