NOVORUSIJA I RSK ILI POREĐENjE KOJE NE STOJI

DUŠAN PROROKOVIĆ DNR i LNR su samo nukleus stvaranja značajno šire teritorijalne jedinice, koja...

DUŠAN PROROKOVIĆ

DNR i LNR su samo nukleus stvaranja značajno šire teritorijalne jedinice, koja još nije dosegla svoj maksimum

Očigledno, niko nije očekivao neke preterane efekte mirovnog sporazuma potpisanog u Minsku. Mada se, barem formalno, na njega često pozivaju ukrajinski predsednik Petar Porošenko i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. Mnogi iz kijevskih vlasti su požurili i da čak otvoreno podvuku kako je sve ovo samo intermeco, pauza u kojoj bi da se naoružaju, opreme, obuče nove vojne snage i krenu u odlučujuću ofanzivu ka Donjecku i Lugansku. Jurij Lucenko je ukazao na primer Hrvatske i Hrvata koji su „tri godine trpeli i, štaviše, razvijali ekonomiju i armiju, a zatim su tenkovskim napadom zbrisali separatiste sa lica zemlje“.

Što se komentatora i publike na Balkanu tiče, uglavnom je sporazum iz Minska ocenjen kao „zatišje pred buru“. Doneo je nekakav predah, što je, sa jedne strane, Kijevu omogućilo da održi prevremene parlamentarne izbore 26. oktobra u koliko-toliko prihvatljivim uslovima. Sa druge strane, u Donbasu i Luganščini se ovaj period koristi za obnavljanje uništenog, uspostavljanje linija redovnog snabdevanja osnovnim namirnicama i zaokruživanje institucionalnog aparata (čemu su takođe poslužili organizovani izbori 2. novembra). Zbog toga što se u ovom periodu na obe strane vrše untrašnja politička, organizaciona i kadrovska pregrupisavanja, dolazi i do puno „lomova“, unutrašnjih sukobljavanja i pravljenja raznih koalicija (inače, ovi procesi su izraženiji u Kijevu). Ovo su i razlozi zbog kojih se često spominju paralele između situacije u Republici Srpskoj Krajini 1994. sa dešavanjima na istoku Ukrajine 2014.

novorusija43

PLAN KIJEVA NA DUGOM ŠTAPU

Dogovore o primirjima i utvrđivanju linija razdvajanja hrvatska strana je koristila za konsolidaciju sopstvenih redova. Bilo je potrebno oko dve godine da se te snage dobro naoružaju (u naoružavanju Hrvatske prednjačile evropske zemlje) i obuče (u obuci su glavnu reč vodili stručnjaci iz SAD). Paralelno, vojne snage RSK su na različitim delovima fronta kontinuirano provocirane, izvođene su akcije manjeg obima i sa ograničenim efektima, a sve to u cilju održavanja tenzija i iscrpljivanja odbrambenih potencijala RSK. Zapadne zemlje, koje su podržavale hrvatsku stranu, su istovremeno kombinacijom ekonomskih sankcija i političkih pritisaka primorali rukovodstvo Srbije da podršku Republici Srpskoj Krajini smanji ili u pojedinim segmentima čak potpuno obustavi.

Istina, mnogo toga u današnjoj Ukrajini podseća na ovo stanje. Posle Samita NATO u Velsu potpuno je otvoreno i bez ikakvog ustezanja počelo snabdevanje ukrajinskih snaga naoružanjem i tehnikom, pre svega od strane evropskih članica. Instruktori iz SAD su već dugo vremena u Kijevu, a njihov broj se proteklih meseci značajno povećao (poslednjih nedelja je zabeleženo povećano prisustvo u Marijupolju i Harkovu). Provokacije su stalne, kršenje primirja je svakodnevno, a pre svega se odnosi na granatiranje Donjecka. Rusija je izložena sve oštrijim ekonomskim sankcijama i brutalnim političkim pritiscima i od nje se očekuje da smanji ili obustavi pomoć Novorusiji.

Međutim, iako se navedene stvari podudaraju, treba podvući i da se sve ostalo razlikuje. Suštinski, slučajevi RSK i Novorusije su toliko različiti da su u dobroj meri neuporedivi. Prvo, razlika između tadašnje Hrvatske i današnje Ukrajine je velika. I pored određenih kolebanja u Zagrebu, hrvatski korpus je bio homogen, stremio jednom cilju i pokazivao spremnost na žrtvu i trpljenje zarad postizanja cilja. U današnjoj Ukrajini to nije tako. Isuviše je razlika – političkih, kulturno-religijskih, ekonomskih, zbog kojih je teško odrediti šta je to „ukrajinski interes“. U zapadnim delovima zemlje je to jedna stvar, u centralnim druga, a u jugoistočnim treća. Isuviše je različitosti, pa je u praksi teško izvodljivo da se napravi jedan, ukrajinski, homogen blok. Bez toga je nemoguće vojno rešenje, pa i predlog Lucenka o „trogodišnjim pripremama“ za rat izgleda nedostižno.

novorusija44

DRŽAVA NA IZDISAJU

Drugo, zapadne zemlje ne mogu beskrajno dugo da ubrizgavaju u ukrajinsku ekonomiju finansijske injekcije. Sa jedne strane, kriza na zapadu je sve veća, dok je, sa druge strane, ukrajinska ekonomija na izdisaju. To je rupa bez dna. Hrvatska ekonomija je bila mala, početkom devedesetih značajno konkuretnija nego što je ukrajinska danas, i zapadnim sponzorima nije bilo teško da je održavaju. Ukrajina se ne može ekonomski održati tokom naredne godine, pa je pitanje i kako može u uslovima galopirajuće inflacije, smanjenja budžeta i povećavanja nezaposlenosti planirati veće vojne operacije na istoku zemlje.

Treće, iza Donjecke i Luganske narodne republike stoji Rusija. Kako god da stoji i koliko god se u samoj Moskvi vodile polemike o angažovanju u ukrajinskoj krizi, to je ipak Rusija. Sa njenim interesima, logističkim mogućnostima, obaveštajnim aparatom, vojnom snagom i ekonomskim resursima. Svako poređenje sa Srbijom devedesetih godina je smešno. Rusija više ne sme da dozvoli vojni pad Donjecka i Luganska i sve će činiti da do toga ne dođe. I da je u samoj Ukrajini mnogo bolja situacija, teško bi njene vojne snage, čak i uz pomoć NATO zemalja, uspele da slome žilav otpor u DNR i LNR, koji aktivno pomaže Rusija.

I, četvrto, razlika između Novorusije i RSK je u dinamici proširivanja teritorije. RSK je formirana na samom početku rata, pa su prema tome i hrvatske snage mogle da planiraju svoje akcije. Praktično, od samog početka je RSK bila primorana da se brani. Novorusija je ideja u nastajanju, ona će biti zaokružena tek na kraju ukrajinskog konflikta. DNR i LNR su samo nukleus stvaranja značajno šire teritorijalne jedinice, koja još nije dosegla svoj maksimum. Od puno faktora zavisi kojim tempom i u kom pravcu se Novorusija može širiti, ali istovremeno treba podvući da tako nešto može isprovocirati i bilo kakav nagli potez Kijeva. Pre svega u Harkovu i Zaporožju.

U raspravama i analizama o ukrajinskoj krizi svakako se mogu praviti i određeni osvrti na primer RSK. Ipak, treba podvući i da postoje velike razlike, zbog kojih je teško očekivati da DNR i LNR može zadesiti sudbina RSK.

Fond strateške kulture

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u