ŠOU BRAĆE RAMA I NjIHOVOG UJAKA SEMA

MILAN DAMJANAC Postali smo država koja misli da izbegava konflikte i stradanja naroda, dok...

MILAN DAMJANAC

Postali smo država koja misli da izbegava konflikte i stradanja naroda, dok zapravo samo priziva nova i veća stradanja

„Fool me once, shame on you,

fool me twice, shame on me.“

Teško je razumeti nervozu koja prati posetu albanskog premijera Beogradu. Zašto, možda je problem što nas je uvredio? A mi, jadni, nismo navikli na uvrede, provokacije i poniženja na dnevnoj dozi?

Albanci su novi hegemoni Balkana pošto ih podržavaju Amerikanci, a mi smo crna rupa Balkana pošto ne podržavamo ni sami sebe. Prvo nas stave u istu grupu za kvalifikacije u fudbalu im naravno, dogodi se to što se dogodi. A dronovi ne lete sami od sebe niti lete bez plana i dozvole. Dron je, kažu, pokrenuo brat premijera Albanije, koga smo gospodski i državnički ugostili u VIP loži. Taj isti brat je, ne lezi vraže, američki državljanin. A dron je proleteo baš pred paradu. Nakon svega, i neverovatno smešne kazne UEFA, kojom se zapravo kažnjavamo mi, dok u isto vreme ta ista Amerika donosi zakon po hitnom postupku o zatvorskoj kazni u slučaju puštanja drona na njenoj teritoriji, brat osumnjičenog Rame – premijer Rama dolazi u Beograd.

I to po nalogu Nemaca, uz usaglašen nastup sa Amerikancima, a sve u cilju građenja „dobrosusedskih odnosa“. I desilo se ono što smo svi mogli da očekujemo. Maksimalno poniženje Srba i Srbije. Beograd pod opsadom policije i albanskih zastava, premijer Albanije koji nam se smeje u lice, a najgori deo još nije ni usledio. To poniženje će uslediti u utorak baš u vreme posete Rame Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Pokušajte da zamislite šta će se sve tamo čuti. Dakle, dva puta smo pružili maksimalno gostoprimstvo, dva puta su se, da izvinete, olakšali nad nama, a nama je đavo kriv.

NAŠA SRAMOTA I NAŠA GREŠKA

Neće biti. Zapadne ambasade nisu rekle ni reč. Nema upozorenja za albanskog premijera, nema izjava o dobrosusedskoj saradnji, građenju dobrih odnosa u regionu, te se može lako izvući zaključak o tome ko je osmislio ovako lep scenario. Ne bojte se, ovako nešto se ne događa bez dozvole sa strane. Naša je sramota i greška što smo dozvolili da do posete uopšte i dođe, a da stvar bude gora, umesto da odmah otkažemo gostoprimstvo Rami, mi mu dozvoljavamo da pravi govore i pobune po južnom delu centralne Srbije.

Englezi imaju izreku: „Ukoliko me prevariš jednom, neka te je sram. Ukoliko me prevariš dva puta, neka me je sram“. Problem je što kod nas odavno nikoga nizašta nije sram. Zato i ne vredi gubiti nerve na ovu situaciju. Bolje je sprečiti nego lečiti, a bojim se da će lek za ovu opasnu boljku biti vrlo težak za varenje, ali ćemo morati da ga svarimo pre ili kasnije, na sreću ne sami.

Međutim, posebno je zaparala uši Vučićeva opaska Rami: „Kakve vi imate veze sa Kosovom?“ Jasna mi je njegova namera, ali je pravo pitanje kakve veze imaju Amerikanci i njihova bratija sa Kosovom. Možda bi i njima to moglo da se uputi. Svako ima veze sa Kosovom taman onoliko koliko Amerikanci kažu da treba da ima.

Taj bezobrazluk Rame se nastavio i u intervjuima našim novinarima, u kojima nesposobni pripadnici domaće sedme sile ne odgovaraju ništa na njegovu konstataciju da „Velika Albanija“ nije projekat Albanaca i da bi voleo da čuje konkretne razloge za tvrdnju da takav projekat postoji. Čovek je mrtav hladan upitao novinara da mu pruži bar jedan primer nečega što liči na sprovođenje tog projekta. Ne znam šta bi mu na ovo pitanje odgovorio makedonski ili grčki novinar, ali mu „naš“ nije odgovorio ništa.

„VALjDA TAKO TREBA“

Uopšte gledano, nema razloga da se građanima ove zemlje filtriraju Ramine reči u prenosu na RTS. Čovek je premijer svoje zemlje, koja je glavni saveznik Zapada na Balkanu, i došao je sa jasnim ciljem da uradi to što je uradio. I to je nacionalni interes Albanije. Šta je nacionalni interes Srbije, drugo je pitanje. Verovatno nije da ispunjavamo nacionalne interese Albanije.

RamaVucicBetaI ovaj slučaj još jednom pokazuje kolika smo zapravo kolonija i kako nas Zapad tretira samo da bi nam pokazao kako sve može da nas kazni ukoliko budemo neposlušni.

I tako smo posle potpisivanja sramnog Briselskog sporazuma, kojim smo i onaj manji procenat Kosmeta koji smo delom kontrolisali predali secesionistima na upravu, sami sebe sveli na parodiju od države. Kod nas se ne poštuje ni Ustav ni zakon, potpisuju se međunarodni dokumenti koji izdvajaju deo teritorije iz Srbije, ruši se teritorijalni integritet, a Ustavni sud ne reaguje, jer nema hrabrosti da reaguje. Kod nas je uvek i oduvek izvršna vlast Bog i batina. Ne ova, nego svaka. Niti postoji sudstvo niti zakonodavstvo, postoji samo dobra volja izvršne vlasti. Kad država funcioniše na takvoj prirodi moći i kada institucije faktički ne postoje, onda nije u redu ni buniti se oko tuđih provokacija. Da bi se neko poštovao, taj mora prvo da poštuje sebe samog. Zašto bi stranci poštovali naš Ustav i našu državu ako je mi sami ne poštujemo?

Takva država samo misli da izbegava konflikte i stradanja naroda, dok zapravo samo priziva nova i veća stradanja. Kad susedi namirišu slabost, a već jesu, pohitaće da nam oduzmu i ovo malo teritorije što nam je ostalo. U principu, i šta će nam kada ih se tako lako odričemo.

Država je odavno rekla svoje. U Srbiji su najpoželjniji protesti i mitinzi onih koji pozivaju na rušenje ustavnog poretka države i njeno dalje rastakanje, što smo i videli na skorašnjem mitingu u Novom Sadu. Pošto je tako, onda je najbolje da Ramu odlikujemo najvišim ordenom Republike Srbije pošto on upravo promoviše poželjno ponašanje i izjave zbog kojih nećete završiti u zatvoru, već na platnom spisku. Vidite kako čovek zapravo brine o našoj jadnoj omladini koja ovu lekciju još nije naučila. Ali, kao to reče Bora Đorđević u svojoj kultnoj pesmi Danas nema mleka – „valjda tako treba“.

Politika
Pratite nas na YouTube-u