KAPITALIZAM I PRAVOSLAVLjE

VALENTIN KATASONOV Savremeni kapitalizam ima sve osobenosti religije, po svojim osnovnim postavkama, dijametralno suprotne...

VALENTIN KATASONOV

Savremeni kapitalizam ima sve osobenosti religije, po svojim osnovnim postavkama, dijametralno suprotne hrišćanstvu

Živimo u svetu aluzija i prećutkivanja. Čini se da imamo slobodu, a onda shvatimo da postoje teme koje ne treba dirati, čak ni postavljati pitanja o njima. Nastupila je era „političke korektnosti “ i „autocenzure“. U svim vremenima ljudi su postavljali sledeće pitanje: „U kakvom svetu živim?“ Pokušavali su da nađu odgovor. U današnje vreme pitanje tipa „u kakvom svetu smo se mi, Rusi, našli na početku 21. veka?“ čuje se sasvim retko, i odgovori na njega najčešće su nerazumljivi. Vlast na takva pitanja ne daje odgovore i otvoreno ih se plaši.

U sovjetskom „totalitarnom“ sistemu partijsko i državno rukovodstvo nije se plašilo da postavi takva pitanja. Na primer, jedan od poslednjih šefova Sovjetskog Saveza Jurij Vladimirovič Andropov priznavao je: „ Mi ne poznajemo svet u kojem živimo“. I postavio je zadatak kao izazov – razumeti kakvo je to društvo. Sad ne želimo da se bavimo ocenom koliko je iskrena bila želja sovejtskog lidera da bolje upozna tadašnje društvo i koliko su sovjetski sociolozi uspešno rešavali takve zadatke. U ovom slučaju hoćemo samo da naglasimo kratkovidost javnosti u savremenoj „demokratskoj“ Rusiji, čak i u poređenju sa „totalitarnim“ Sovjetskim Savezom.

U političkom leksikonu, kao odrednica za socijalno-ekonomski identitet savremenog ruskog društva, koristi se masa preteranih termina: „demokratija“, „nova Rusija“, „sloboda“, „ljudska prava“, „tržišna ekonomija“, „slobodno preduzetništvo“, „pravna država“, „socijalna država“, „republika“ itd. Neke od tih pojmova nemoguće je dešifrovati, drugi su kao lozinke (nemaju dodira sa stvarnošću), treći prosto demonstriraju nemoć onih koji su ih pustili u opticaj.

EKONOMIJA I HREMATISTIKA

Meni kao ekonomisti, recimo, izgleda apsurdno pojam „tržišna ekonomija“. Reč „ekonomija“ je grčkog porekla i u prevodu na ruski ona znači „umeće vođenja domaćinstva (privrede)“. To što mi, po navici, nastavljamo da zovemo ekonomijom, danas nikako ne možemo nazvati umećem vođenja privrede. Pojam „ekonomija“ odavno je istisnut, na njegovom mestu je pojam „hrematistika“, takođe reč grčkog porekla koja označava umeće bogaćenja. Taj termin u upotrebu je uveo Aristotel. Ovaj drevni filozof isticao je da su ekonomija i hrematistika antipodi i da je hrematistika pogubna za društvo. Po svojoj prirodi, ona vodi uništenju ekonomije. Praktično, ona se može nazvati „uništiteljem umeća vođenja privrede“. Filozof je iz sve snage opominjao čovečanstvo na porast hrematistike. Danas u svetu i Rusiji nemamo ekonomiju, imamo hrematistiku (špekulacije na robnim tržištima, piramidalne sheme, razvoj tržišta hartija od vrednosti, igre na berzama…). Hrematistika je reč-trik, i zato je možemo zameniti terminom „kazino-ekonomija“. U svakom slučaju, pri korišćenju reči „ekonomija“ poželjno je stavljati znake navoda da bi se podvukla uslovnost i nekorektnost tog termina u savremenim uslovima.

pravoslavlje01bNišta manje apsurdna je i prva reč u frazi „tržišna ekonomija“. Savremena „ekonomija“ – carstvo monopola privatnih transnacionalnih korporacija i banaka, plus država kao veliki (ili najveći) privredni subjekat – monopolista. Tamo gde vlada monopol nema konkurencije, a gde nema konkurencije nema ni tržišta. Formalno „nezavisne“ kompanije malog i srednjeg biznisa integrisane su u monopolne strukture i žive po pravilima koja im diktiraju gigantske firme. Tržište je, figurativno rečeno, lanjski sneg, koga odavno nema na ulicama 21. veka. Na taj način termin „tržišna ekonomija“ (koji je postao ključni izraz u raznim političkim dokumentima, udžbenicima i naučnim monografijama u poslednjih dvadeset godina) je ideološki izum, osmišljen za upotrebu ne baš oštroumnih korisnika.

No vratimo se našem razmišljanju o tome kakvo je savremeno rusko društvo sa socijalno-ekonomske tačke gledišta. Čini se da je potrebno naći druge reči da bi se opisalo to društvo. Na primer, reč „kapitalizam“. Međutim, ova reč se ne koristi često u našoj zemlji. Predstavnici vlasti ne koriste je nikad. To je razumljivo: zar se mogu ljudi naterati da idu za vlašću koja će pozivati na „izgradnju svetle kapitalističke budućnosti“? Poneki opozicioni političari ponekad napominju da mi živimo u kapitalizmu. Međutim, tranzicioni period, od prelaska sa socijalizma prema kapitalizmu, oni nazivaju smenom jednog modela ekonomije drugim, efikasnijim, ne kritikujući kapitalizam, nego „neke nedostatke“ ekonomskog mehanizma (na primer, oligarhijsku strukturu privrede).

ŠTA UZNEMIRAVA ZAGOVORNIKE KAPITALIZMA

U međuvremenu, nosimo se sa radikalnom promenom cele strukture društva, ne samo ekonomije nego i politike, ideologije, morala… Sve u svemu, reč je o promeni civilizacije, a ne o nekoj ekonomskoj reformi. A dubokog osmišljavanja tog preokreta u istorijskom razvoju Rusije još nema ni sa naučne ni sa duhovne tačke gledišta. Zagovornici kapitalizma u Rusiji vrlo dobro znaju da radikalne promene koje su se dogodile u poslednjih dvadeset godina (dovoljno je setiti se da je veći deo državne imovine u tom periodu privatizovan) ne bi trebalo shvatati kao nepovratne. I to ih veoma brine. Oni znaju da je garanciju nepovratnosti „reformi“ moguće dobiti samo ako se izvrši promena duhovno-moralnog koda ljudi. A taj kod kod većine ljudi (uprkos velikom trudu zagovornika kapitalizma) još nije promenjen. Ako iskoristimo marksističku frazu, možemo reći da su „ekonomsku nadgradnju“ zamenili dovoljno brzo (privatizacija državne imovine, eliminacija državnog regulisanja ekonomije), a duhovno-moralna baza društva ne može baš lako da se promeni. Sa tom bazom zagovornici kapitalizma moraće još da se bore i bore.

pravoslavlje01cSve u svemu, pitanje smene civilizacije ne bi trebalo da osmišljavaju samo naučnici već i naša Ruska pravoslavna crkva. Zato što je potpuna i konačna pobeda kapitalizma moguća samo ako se sasvim unište hrišćanske duhovno-moralne vrednosti i zamene se ne samo ateističkim (ili agnostičkim) pogledom na svet nego i antihrišćanskim nametanjem. Naša Crkva se, nažalost, još uvek nalazi po strani u tom procesu uvlačenja Rusije u kapitalizam, navodeći da je to pitanje „posebno” i da se odnosi na jednu sferu svetskog života (ekonomija). Ne, to pitanje nije ni privatno ni „posebno”, to je pitanje života i smrti same Crkve!

Savremeni kapitalizam ne predstavlja pre svega ekonomsku, već duhovnu pojavu. On ima sve osobenosti religije, razlikuje se od drugih tradicionalnih religija samo po tome što je de facto postojeća, a nije zvanično priznata kao takva. Ta ilegalna (ili, bolje rečeno, nevidljiva) religija, po svojim osnovnim postavkama, dijametralno je suprotna hrišćanstvu. Takvo shvatanje savremenog kapitalizma pojavljuje se kao razlog efektivnog sabornog otpora naše Crkve invaziji religije novca, što je uslov ličnog spasenja svakog člana Crkve i, na kraju, uslov za sprečavanje transformacije Rusije u zaostalu periferiju svetskog kapitalizma.

Preveo PETAR MINIĆ

Zavtra

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u