FARSIČNA OPSADA DžULIJANA ASANŽA

DžON PILDžER Progon Džulijana Asanža mora da se završi. Čak i britanska vlada u...

DžON PILDžER

Progon Džulijana Asanža mora da se završi. Čak i britanska vlada u to jasno veruje

Opsada Najtsbridža(Knightsbridge, rezidencijalni deo Londona; prim. ur.) predstavlja farsu. Tokom dve godine, ona je preterana i skupa: policija oko ekvadorske ambasade u Londonu nije imala nikakvu drugu svrhu osim da pokazuje moć države. Državni sistem tereti Australijanca bez dokaza o njegovom zločinu, on je izbjeglica iz čiste nepravde i njegova jedina sigurnost je prostorija koju mu je ustupila hrabra južnoamerička zemlja. Njegov pravi zločin jeste taj što je pokrenuo talas kazivanja istine u eri laži, cinizma i rata.

Progon Džulijana Asanža mora da se završi. Čak i britanska vlada u to jasno veruje. Dana 28. oktobra zamenik ministra inostranih poslova Hugo Svajer (Hugo Swire), rekao je u parlamentu da oni iz vlade „aktivno pozdravljaju“ švedskog tužioca u Londonu i da će „učiniti apsolutno sve da mu omoguće da…“ Ton je bio nestrpljiv.

Švedski tužilac Marijana Ni (Marianne Ny) odbila je da dođe u London i ispita Asanža o navodima o seksualno nedoličnom ponašanju u Stokholmu 2010 – iako švedski zakon dozvoljava taj postupak i on je rutinski za Švedsku i Veliku Britaniju. Dokumentovani dokazi o opasnosti po život i slobodu Asanža od strane Sjedinjenih Američkih Država – ako napusti ambasadu – jesu ogromni. Četrnaestog maja ove godine spisi tužilaštva SAD pokazali su da je protiv Asanža „više predmeta istrage“ bilo „aktivno i u toku“.

Tužiteljka Ni nikada nije valjano objasnila zašto neće da dođe u London, baš kao što švedske vlasti nikada nisu objasnile zašto odbijaju da daju garanciju da Asanža neće izručiti SAD po tajnom aranžmanu dogovorenom između Stokholma i Vašingtona. U decembru 2010. godine nezavisni istraživač je otkrio da su dve vlade razgovarale o njegovom izručenju u SAD prije nego što je izdat evropski nalog za hapšenje.

OSRAMOĆENA ŠVEDSKA

Suprotno svojoj reputaciji liberalnog bastiona, Švedska se privukla toliko blizu Vašingtonu da je dozvolila tajne operacije CIA, uključujući nezakonitu deportaciju izbeglica. Prebacivanja i kasnija mučenja dvojice egipatskih političkih izbeglica u 2001. godini osudili su Komitet UN protiv torture, Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč; saučesništvo i dvoličnost švedske države su dokumentovani u uspešnoj građanskoj parnici i pomoću Vikiliks telegrama. U leto 2010. godine Asanž je bio u Švedskoj da govori o Vikiliks otkrićima iz rata u Avganistanu – u kojem učestvuju i švedska snage pod komandom SAD.

Amerikanci sprovode torturu nad Asanžom jer Vikiliks otkriva njihove epske zločine u Avganistanu i Iraku: veliko ubistvo desetina hiljada civila, koje je zataškano; i njihov prezir prema suverenitetu i međunarodnom pravu, kao što je živopisno pokazano u njihovim procurelim diplomatskim depešama.

Zbog učešća u otkrivanju toga kako su američki vojnici ubijali avganistanske i iračke civile, herojski vojnik Bredli (sada Čelsi) Mening je dobio kaznu od 35 godina zatvora pošto je izdržao više od hiljadu dana u uslovima koji, prema Specijalnom izvjestiocu UN, predstavljaju pravo mučenje.

Kada bi se SAD dočepale Asanža, čekala bi ga slična sudbina. Pretnje zarobljavanjem i ubistvom postale su valuta političkih ekstrema u SAD – sledeći potpredsednika Džoa Bajdena i njegovu besmislenu uvredu da je Asanž „sajber-terorista“. Svako, iole sumnjajući u vrstu bezobzirnosti SAD, može mnogo lošeg očekivati. Treba zapamtiti prisilno prizemljenje aviona predsednika Bolivije prošle godine – pod optužbom da se u njemu skriva Edvard Snouden.

Prema dokumentima koje je objavio Snouden, Asanž je na „listi meta“. Ponuda Vašingtona australijskim diplomatskim depešama je „bez presedana u obimu i prirodi“. U Aleksandriji, Virdžinija, tajna porota je provela četiri godine pokušavajući da izmisli krivično djelo za koje se goni se Asanž. To nije lako. Prvi amandman Ustava SAD štiti izdavača, novinara i insajdera. Kao predsednički kandidat u 2008. godini, Barak Obama pohvalio je insajdere kao „deo zdrave demokratije [i oni] moraju biti zaštićeni od osvete“. Pod predsednikom Obamom više uzbunjivača je gonjeno nego pod svim drugim američkim predsednicima zajedno. Čak i pre nego što je objavljena presuda na suđenju Čelsi Mening, Obama je proglasio krivicu.

„Dokumenti koje je objavio Vikiliks, pošto se Asanž preselio u Englesku“, napisao je Al Berk (Al Burke), urednik onlajn Nordijske informativne mreže, autoritet za više obrta i opasnosti sa kojim se suočava Asanž, „jasno ukazuju na to da je Švedska dosledno podnosila pritisak iz SAD u pitanjima povezanim sa građanskim pravima. Postoje svi razlozi za zabrinutost da bi, ukoliko Asanž bude priveden od strane švedskih vlasti, mogao biti predat Sjedinjenim Državama, bez uzimanja u obzir njegovih zakonskih prava.“

asanzambasada

ŽENE PRIZNAJU DA NISU SILOVANE

Postoje znaci da švedski javnost i pravna zajednica ne podržavaju tužilaštvo Marijane Ni i njenu nepomirljivost. Čak joj, neumoljivo neprijateljski nastrojena prema Asanžu, švedska štampa poručuje: „Idite u London, zaboga!“

Zašto neće da to učini? Više od toga, zašto švedski sud neće da dozvoli pristup stotinama SMSova koje je policija dobila iz telefona jedne od dvije žene koje su uključene u navodni prekršaj Asanža? Zašto neće da ih preda njegovim švedskim advokatima? Tužiteljka tvrdi da nije u zakonskoj obavezi da to učini dok formalna optužba nije podignuta i dok ga ne ispita. Onda, zašto to ne učini?

Ove nedjelje švedski Apelacioni sud će odlučiti da li da naredi [Marijani] Ni da preda SMSove ili će stvar ići u Vrhovni sud i Evropski sud pravde. U središnjoj farsi švedskim advokatima Asanža je dozvoljen samo „pregled“ SMSova, koje su morali da zapamte.

Jedna od žena u porukama jasno kaže da ona ne želi da optuži Asanža, „ali je policija želela njegovo zadržavanje“. Ona je „šokirana“ kada su ga uhapsili jer je samo „želela da uzme nalaz [na HIV] test“. Tvrdi da „nije želela da ga optuži za bilo šta“ i „da je policija ta koja je sačinila optužbe“. (U izjavi svedoka ona je citirana da je bila „progutana od strane policije i drugih oko nje“.)

Nijedna žena nije tvrdila da je bila silovana. Zaista, negirale su da su silovane, a jedna od njih je i „tvitnula“: „Nisam silovana“. Da su izmanipulisane od strane policije očigledno je – bez obzira na to šta njihovi advokati mogu reći sada. Svakako, one su žrtve saga dostojnih Kafke.

Za Asanža, njegovo jedino suđenje je suđenje u medijima. Dana 20. avgusta 2010. godine švedska policija otvorila je istragu „silovanje“ i odmah – i nezakonito – dojavila stokholmskim tabloidima da je izdan nalog za hapšenje Asanža za „silovanje dve žene“. To je vest koja je obišla svet.

U Vašingtonu nasmijani američki sekretar za odbranu Robert Gejts izjavio je novinarima da hapšenje „zvuči kao dobra vest za mene“. Tviter nalog povezan sa Pentagonom opisao je Asanža kao „silovatelja“ i „begunca“.

Manje od 24 sata kasnije glavna tužiteljka Stokholma Eva Fine (Eva Finne) preuzela je istragu. Ona nije gubila vreme da poništava nalog za hapšenje, govoreći: „Ja ne verujem da postoji bilo kakav razlog za sumnju da je počinio silovanje“. Četiri dana kasnije, ona je odbacila istragu silovanja u potpunosti, govoreći: „Ne postoji sumnja da je to bio zločin na bilo koji način“. Datoteka je zatvorena.

PREDMET PODSMEHA

Uvedimo u priču Klasa Borgstroma (Claes Borgstrom), političara visokog profila Socijaldemokratske partije koji je tada bio kandidat za neposredne opšte izbore u Švedskoj. Nekoliko dana nakon otpuštanja glavnog tužioca u predmetu, Borgstrom, advokat, najavio je medijima da zastupa dve žene i da su tražili drugog tužioca u gradu Getenborg. To je Marijana Ni, koju je Borgstrom poznavao dobro. Ona je, takođe, bila uključena u kampanju socijaldemokrata.

Dana 30. avgusta Asanž je dobrovoljno bio u policijskoj stanici u Stokholmu i odgovorio na sva pitanja koja su mu postavili. Shvatio je kuda to vodi. Dva dana kasnije tužiteljka je najavila ponovno otvaranje slučaja. Švedski reporter je pitao Borgstroma zašto se predmet ponavlja kada je već bio napušten, navodeći da je jedna od žena jasno rekla da nije bila silovana. On je odgovorio: „Ah, ali ona nije pravnik“. Asanžov australijski advokat Džejms Katlin odgovorio je: „Ovo je predmet podsmeha… to je kao da čine usput.“

Na dan u kome Marijana Ni aktivira slučaj, šef švedske vojne obaveštajne službe (MUST) javno je osudio Vikiliks u članku pod naslovom Vikiliks [je] pretnja našim vojnicima. Asanž je upozorio da su švedskoj obaveštajnoj službi (SAP) rekle američke kolege da će razmena informacija između SAD i Švedske biti „odsečena“ ako ga Švedska zaštiti.

Tokom pet nedelja Asanž je u Švedskoj čekao da nova istraga ide svojim tokom. Gardijan je zatim bio na pragu objavljivanja iračkih „ratnih dnevnika“ na osnovu Vikiliks depeša, koje je trebalo da nadgleda Asanž. Njegov advokat u Stokholmu pitao je Ni da li ima bilo kakav prigovor na njegovo napuštanje zemlje. Ona je rekla da je slobodan da napusti Švedsku.

Neobjašnjivo, čim je napustio Švedsku – na vrhuncu interesa medija i javnog interesa za Vikiliks depeše – Ni je izdala Evropski nalog za hapšenje i Interpolovu „crvenu poternicu“, koja se uobičajeno koristi za teroriste i opasne kriminalce. Nađete se na poternici na pet svetskih jezika uz obezbeđenu medijsku pomamu.

asanzlondon

PITANjE BEZ ODGOVORA

Asanž je bio u policijskoj stanici u Londonu, uhapšen je i proveo deset dana u zatvoru Vandsvort, u samici. Pušten je na slobodu uz kauciju od 340.000 funti sa elektronskom narukvicom, obavezom da se dnevno prijavljuje policiji i stavljen u virtuelni kućni pritvor, dok je njegov slučaj započeo svoj dug put do Vrhovnog suda. On još uvek nije optužen ni za bilo koje krivično delo. Njegovi advokati ponovili su ponudu da ga Ni ispita u Londonu, ističući da je dobio dozvolu da napusti Švedsku. Oni su predložili da Skotland jard koristi poseban objekat u tu svrhu. Ona je odbila.

Ketrin Akelson i Lisa Longstaf (Katrin Axelsson and Lisa Longstaff), žene koje se bore protiv silovanja (Women Against Rape), napisale su: „Tvrdnje protiv [Asanža] su paravan iza kojeg veći broj vlada pokušava da pritisne Vikiliks zato što je hrabro otkrivao njihova tajna planiranja ratova i izrazio zanimanje za njihova silovanja, ubistva i uništavanje… Vlastima je stalo tako malo do brige o nasilju nad ženama da manipulišu optužbama za silovanje po volji. Asanž je jasno stavio do znanja da je na raspolaganju za ispitivanje od strane švedskih vlasti, u Velikoj Britaniji ili preko Skajpa. Zašto oni odbijaju ovaj suštinski korak u istrazi? Koga se plaše?“

Ovo pitanje je ostalo bez odgovora.

Slučaj Asanž konačno je stigao do Vrhovnog suda Velike Britanije u maju 2012. godine. U presudi koju je podržalo Evropsko apelaciono veće – kruti zahtevi sudova gotovo da nisu ostavili prostor za manevrisanje. Sudije su zaključile da evropski tužioci nemaju pravo ekstradicione poternice u Britaniji bez ikakvog sudskog nadzora iako Parlament smatra drugačije. Jasno je da je Parlament „obmanut“ u vreme Blerove vlade.Sud je podeljen, pet prema dva, a samim tim protiv Asanža.

Međutim, predsjednik Vrhovnog suda lord Filips (Lord Phillips) napravio je jednu grešku. On primenjuje Bečku konvenciju o tumačenju ugovora, omogućavajući državnu praksu da zameni slovo zakona. Kao Asanžov advokat, Dina Ros (Dinah Rose QC) ističe da se to ne odnosi na evropsku poternicu.

Vrhovni sud je jedini prepoznao ovu ključnu grešku kada se bavio drugim žalbama protiv evropskih poternica u novembru prošle godine. Odluka je da je Asanž bio u pravu, ali bilo je prekasno da se slučaj vrati na početak.

Asanžov izbor bio je jednostavan: izručenje u zemlji koja je odbila da kaže da li bi ga ili ne bi poslala u SAD ili da traži ono što je izgledalo kao poslednja šansu za utočište i sigurnost. Podržana od strane većine Latinske Amerike, hrabra vlada Ekvadora mu priznaje azil na osnovu dokumentovane dokaza i pravnih saveta da se on suočio sa mogućnošću okrutne i neobične kazne u SAD; da su ovom pretnjom povređena njegova osnovna ljudska prava; i da ga je njegova vlada u Australiji napustila u dosluhu sa Vašingtonom. (Ta vlada je čak pretila da će mu oduzeti pasoš.)

IZDAJA GARDIJANA

Garet Pirs (Gareth Peirce), poznati advokat za ljudska prava, koji zastupa Asanža u Londonu, pisala je tada ministru spoljnih poslova Australije Kevinu Radu (Kevin Rudd): „S obzirom na obim javne rasprave, često na osnovu potpuno pogrešne pretpostavke… veoma je teško sačuvati za njega bilo koju pretpostavku nevinosti. Nad gospodinom Asanžom sada vise ne jedan, već dva Damoklova mača potencijalnog izručenja u dvije različite nadležnosti u zamenu za dva različita navodna zločina, od kojih nijedan zločini nije počinio u svojoj zemlji, i time je njegova lična bezbednost postala ugrožena u okolnostima koje su visoko politički opterećene.“

Odgovora nije bilo sve dok nije kontaktirala australijski Visoki komesarijat u Londonu. Na sastanku kome sam i ja prisustvovao, australijski generalni konzul Ken Pasko (Ken Pascoe) izrekao je neverovatnu tvrdnju da je on znao „samo ono što je pročitao u novinama“ o detaljima slučaja.

U međuvremenu, mogućnost grotesknog ostvarenja pravde utopila se u prekornoj kampanji protiv osnivača Vikiliksa. Duboko lični, sitni, opaki i nehumani napadi imali su cilj da čoveka koji nije optužen ni za kakav zločin, podvrgnu kažnjavanju.

Knjige su objavljene, filmovi snimljeni. Medijske karijere pokrenute su na krilima Vikiliksa i pretpostavci da mogu da napadaju Asanža jer igra „fer“ i suviše je siromašan da ih tuži. Ljudi su napravili novac, često veliki novac, dok se Vikiliks borio da preživi. Urednik Gardijana Alan Rasbridžer (Alan Rusbridger), Vikiliks depeše koje je njegov list objavio nazvao je „jednom od najvećih novinarskih ekskluziva u posljednjih 30 godina“. One su postale deo njegovog marketinškog plana za podizanje cene tog lista.

Bez penija koji ide Asanžu ili Vikiliksu, Gardijanova knjiga (David Leigh & Luke Harding, WikiLeaks; prim. ur.) vodi do unosnog holivudskog filma. Autori knjige Luk Harding i Dejvid Li opisali su Asanža kao „oštećenu i bezobzirnu ličnost“. Oni su takođe otkrili tajnu lozinku, papir koji su dobili u poverenju, koji je dizajniran da zaštiti digitalni fajl koji sadrži telegrame ambasada SAD. Dok je Asanž zarobljen u ekvadorskoj ambasadi, Harding, koji stoji s one strane policije, likovao je na svom blogu da „Skotland jard može posljednji da se smije“.

Nepravda koja je snašla Asanža jedan je od razloga zbog kojih će Parlament na kraju glasati za reformu Evropskog ekstradicionog postupka. Drakonske stvari korišćene protiv njega ne mogu da se dese sada: optužbe bi morale biti dokazane i „ispitivanje“ ne bi bio dovoljan osnov za izručenje. Garet Pirs mi je rekla da „ove promene u zakonu znače da Velika Britanija sada prepoznaje kao ispravno sve što je istaknuto u njegovom [Asanžovom] slučaju. Ali one njemu još ne koriste. I originalnost ekvadorske ponude egzila nije razmatrano u Velikoj Britaniji i Švedskoj“.

Dana 18. marta 2008. godine rat protiv Vikiliksa i Džulijana Asanža proreknut je u tajnom Pentagonovom dokumentu pripremljenom od strane „Sajber kontraobaveštajne procijene“ (Cyber Counterintelligence Assessments Branch). Dokument opisuje detaljan plan kako uništiti osećaj „poverenja“ koje je stekao Vikiliks kao „centar gravitacije“. To će se postići sa pretnjama „izloženosti [i] krivičnog gonjenja“. Ućutkivanje i kriminalizacija ovog retkog izvora nezavisnog novinarstva jeste cilj, a razrađen je i metod.

__________________________

Za važne dodatne informacije, kliknite na sledeće linkove:

http://justice4assange.com/extraditing-assange.html

http://www.independent.co.uk/news/uk/crime/assange-could-face-espionage-trial-in-us-2154107.html

http://pdfserver.amlaw.com/nlj/wikileaks_doj_05192014.pdf

https://wikileaks.org/59-International-Organizations.html

https://s3.amazonaws.com/s3.documentcloud.org/documents/1202703/doj-letter-re-wikileaks-6-19-14.pdf

__________________________

Preveo A. Ž

JohnPilger.com/Stanje stvari

Svet
Pratite nas na YouTube-u