PETAR POPOVIĆ: SRBIJA I BALKAN U KLINČU NEMAČKE I RUSIJE

Nije lako nemačkoj vladi da protivdejstvuje ruskoj ofanzivi na Balkanu jer ne može biti...

Nije lako nemačkoj vladi da protivdejstvuje ruskoj ofanzivi na Balkanu jer ne može biti strana u ratu ponudama

„Berlin je Moskvu počeo da gleda pre kao protivnika nego kao potencijalnog partnera. Nemačka vlada zabrinuta je nastojanjem ruskog predsednika Vladimira Putina da poveća svoj uticaj na Balkanu. Može se, međutim, pokazati teškim zaustaviti ga”, kaže nemački Špigl, u verziji na engleskom jeziku, u članku posvećenom toj temi (“Putin´s Reach: Merkel Concerned about Russian Influence in the Balkans”).

Nemačka zebnja da se može pokazati “teškim zaustaviti ga”, objašnjava se pojedinošću navedenom već na početku teksta, da “Rusija nije više naročito zainteresovana za dijalog”. Takav je, naime, utisak s kojim se iz Moskve u Berlin vratio vladin nadležni za vezu s Rusima Gerno Erle. Izaslanik je pokušao da s parlamentarcima zapodene dijalog “o teškoćama u vezi sa Ukrajinom”, međutim – u parlamentu Rusije “nije bilo ni jednog voljnog da s njim razgovara”.

“Ako je to tako s običnim parlamentarcima, tako je i s Vladimirom Putinom”, kaže Špigl.

Putin jeste ostao u redovnoj vezi sa Angelom Merkel. Ali gospođa kancelar veruje da se ono što Putin čini i ono što on govori odavno razlikuju. Ruska politika sada sledi “princip organizovane nepredvidljivosti”, kreće Špigl, donoseći najnovije utiske vladinog karijerno orijentisanog čoveka za veze s Moskvom.

Srbija i Balkan

Iz teksta sledi utisak da je Berlin u izvesnoj meri zatečen ovim preokretom gde Rusija, u periodu od svega godinu dana nije više “težak partner” s kojim se, međutim, ipak pregovara, već “nepredvidivi protivnik” s kojim se ne zna kako. Tu se i kaže – da će Nemačka, koja je u pređašnjem okviru odnosa uglavnom imala put, sada tek morati da vidi kako će dalje. U međuvremenu, pred potrebom da povlači poteze, Berlin bira stav da je Rusija “nepredvidivi protivnik”.

Verovatno niko ko ovo čita ne može u tom smislu biti iznenađen, što iz članka u Špiglu vidi da je prvi teren na kome se Nemačka i Rusija hvataju u koštac – sada ne više kao graditelji Evrope, shodno entuzijazmu iz vremena Helmuta Kola i Gorbačova i Gerharda Šredera i Putina, nego kao protivnici – Balkan. Srbija.

I, kaže Špigl, “Berlin sada debatuje o načinima koji bi mu omogućili da uspori ekspanzionistički prodor Rusije – naročito na Balkanu, regionu u kom neke države nisu sasvim stabilne”.

U Nemanjinoj još nisu raščišćene ruševine od američkog raketiranja Beograda, a sledi iz članka u Špiglu, Srbiju je već našla sreća da kao određeni problem bude pomenuta čak u Australiji, u predavanju Angele Merkel u Sidneju, neposredno posle samita G20, preobraćenog u arenu verbalne ofanzive Amerike i Zapada na Rusiju.

Povod je Ukrajina, o kojoj je Merkel rekla da “ni na koji način nije regionalno pitanje”, da se “tiče svih nas”, i da se EU neće ustručavati pred Moskvom, kao nekada Istočna Nemačka, da o nečemu što ima nameru da čini prvo pita Moskvu.

“I to se ne odnosi samo na Ukrajinu. To se odnosi na Moldaviju, i odnosi se na Gruziju. Ako se situacija produži… morali bi smo da pitamo za Srbiju, morali bi smo da pitamo za zemlje zapadnog Balkana”, citirao je nemački magazin.

Rusi na Balkanu

Izjava Angele Merkel je odgovor Nemačke na rusko interesovanje za Balkan, uočeno posmatranjem ekonomskih i političkih aktivnosti Moskve. Prema Špiglu, zapaženo je da se Rusija “iznenađujuće uzdržala od glasanja” za produžavanje EURFOR misije u Bosni i Hercegovini.

“Prvi put je da ona apstinira iz jednog takvog glasanja. Razlog koji je Moskva navela je da rezolucija sadrži reči koje se odnose na perspektivu prijema zemlje u Evropsku Uniju.” Berlin je uočio “široki, novi pristup Kremlja Balkanu”, kaže magazin. “Fokus je, veruju stručnjaci, pokušaj da se predupredi dalje približavanje, ili čak prijem regiona u Evropsku uniju.”

Nemački list pominje “analizu ruskog ministarstva spoljnih poslova”, kojom je ukazano na strateški važan značaj zapadnog Balkana za Rusiju i na već postojeći uticaj Rusije u Srbiji. Navodno, tajni službeni dokument odiše nastojanjem Moskve da Beograd privuče sebi, a cilj je da Srbija i te zemlje “ili odustanu od pristupa EU ili da, kada jednom postanu članice, “utiču na EU odluke u pro-ruskom maniru”.

Sve isto važi i za suseda Srbije Bosnu i Hercegovinu, citira nemčki list svoje sagovornike u Berlinu.

“Ima se utisak da se Rusija trudi da pribavi uticaj nad celom Bosnom-Hercegovinom, posredstvom njenog srpskog dela –  Republike Srpske”, citiran je nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit koji je nedavno posetio region u ime Angele Merkel. “To takođe otežava put u EU susedne Srbije”, rekao je Šmit.

Magazin navodi savete ruskih geopolitičkih stručnjaka Moskvi – da je Balkan region tradicionalno blizak Rusiji i da Rusija tu ne bi trebalo da sebe “ograniči na investiranje u kompanije”. Valjalo bi uložiti u infrastrukturu, jer “ljudi vide Rusiju kao alternativu zapadnoj moći”. Putin je izgleda prihvatio savet, kaže Špigl, pa navodi kako Ruske železnice ulažu u srpske pruge, kako su Lukoil i Gasprom zašli u posed unutar srpskog sektora nafte i gasa i kako su sve te investicije “unapredile stanje regiona koji je teško oštećen bombardovanjem NATO pakta 1999.” U Crnoj Gori, Rusi kontrolišu jednu trećinu svih firmi. Tako da na osnovu te svekolike podloge činjenica, “nemačka vlada veruje da je nastup Rusije u regionu bio uveliko uspešan”.

U depeši čak i Noćni vukovi

Oktobarska proslava jubileja oslobođenja Beograda od nacista motivisala je analizu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, kaže Špigl. U analizi je zapaženo da su svečanosti pomerene četiri dana unapred, kako bi koincidirale sa posetom Putina Beogradu. Sve je praćeno i velikom vojnom paradom, a “nije propušteno da se u papiru pomene da je tokom posete srpski predsednik Tomislav Nikolić dodelio Putinu najviše odlikovanje zemlje”.

“Prizori tesnih srb.-rus. veza (su) iz naše perspektive (jedan) neprikladan signal u momentu kada bi SRB trebalo da naglašava svoju EU orijentaciju”, citirao je Špigl, onako kako je doslovno napisano na papiru nemačkog Ministarstva inostranih poslova s kojeg uzima navode. Magazin kaže kako “jedan krajnje neobičan susret ukazuje na metode koje Putin koristi da proširi svoj uticaj u Srbiji”. Pominje u tom smislu kako je “pre godinu dana Nikolić primio šefa moskovskog motociklističkog kluba Noćni vukovi, Aleksandra Zaldostanova”.

“Putin o Zaldostanovu (alijas Hirurgu) govori kao o ‘bratu’. Družina je motivisala brojne naslove svojim glasnim antisemitizmom i homofobijom, stavovima koji uveliko odgovaraju široko rasprostranjenom stanovištu u Srbiji”, navodi nemački magazin.

Vučiću, ne potpisuj za Niš

“Nije lako nemačkoj vladi da protivdejstvuje ruskoj ofanzivi”, kaže Špigl, citirajući Mihaela Rota, državnog ministra u Ministarstvu spoljnih poslova, koji je rekao da Nemačka “ne može biti strana u ratu ponudama”.

“Moramo kontinuirano da predočavamo balkanskim državama da je pristup EU u njihovom interesu”, citiran je Rot.

Magazin u tom kontekstu podseća i na “želju Angele Merkel da Putinov trud osujeti diplomatski”, te potseća na balkansku konferenciju organizovanu potstrekom iz Berlina, avgusta 2014. Nastojalo se da se okupljeni šefovi država i vlada “obavežu na pro-evropski put”. Merkel “je čak pokazala volju da primeni i pritisak ako je potrebno”. Naveden je primer “pokušaja Moskve da se centru koji je Rusija osnovala za vanredne situacije u srpskom gradu Niš podari diplomatski startus”.

“Merkel je pozvala srpskog predsednika vlade Aleksandra Vučića da ga upozori da ne potpiše sporazum. Berlin je bio zabrinut da se centar može razviti u stalni centar ruske špijunaže”, ilustrovao je Špigl. Magazin afirmiše spremnost Crne Gore da uvede sankcije Rusiji, a opet, prenosti zabrinutost koja u Nemačkoj postoji oko Bugarske, u strahu da “vlada Bugarske ne podlegne ruskom pritisku i blokira buduće EU spoljnopolitičke inicijative, čak i češće nego što je to činila u prošlosti”.

Problem je, zaključuje nemački magazin, što “Zapad nema odviše što bi ponudio kao odgovor (Rusiji) i uopšte nema volje da ide u rat zbog Ukrajine ili Moldavije. Čak su i ekonomske sankcije protiv Rusije kontroverzne u Nemačkoj i drugde u EU.” Rezultat je “imidž Berlina ovih dana, da je najednom nemoćan, uznemiren i zbunjen”, što možda i motiviše ministra Valtera Štajnmajera da, inicirajući sve nove i nove razgovore i po sto puta kuca na ista vrata – što jeste korisno, ukoliko suprotna strana ta vrata nije zaključala. A mogućno je da je Moskva to učinila.

Izvor Balkanmagazin, 19. novembar 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u