HRVATSKA POSTAJE GLAVNI ANTIRUSKI ENERGETSKI IGRAČ SAD NA BALKANU

Stejt Department je odlučio da pomogne hrvatskoj vladi u realizaciji projekta, pa je pritisnuo...

Stejt Department je odlučio da pomogne hrvatskoj vladi u realizaciji projekta, pa je pritisnuo Evropsku komisiju da projekat sufinansira iz svojih fondova

Hrvatska ima potencijal da postane regionalno energetsko čvorište, ako bude pametno ulagala uz podršku EU i u saradnji sa susedima, kaže Džozef Bajden. Američki potpredsednik je to izjavio na tek završenom zasedanju Energetskog i ekonomskog samita Atlantskog veća u Istanbulu. Bajden je kao najvažnije činioce evropske energetske sigurnosti u ovom delu Evrope naveo upravo Hrvatsku i Rumuniju.

Ovo nije prvi put da najviši američki zvaničnici upravo Hrvatsku apostrofiraju kao važan element u kreiranju buduće energetske sigurnosti Evrope. Pre nekoliko meseci to je naglasio i američki predsednik Barak Obama, koji je kazao da se “Rusija mora zaustaviti u širenju energetskih investicija na granici koja je sada postavljena. Ona ne sme preći osovinu koja se sada proteže od Baltičkog do Jadranskog mora”.

Kada govore o hrvatskoj ulozi u suzbijanju energetske dominacije Rusije u Evropi, američki zvaničnici pre svega misle na gradnju LNG terminala na Krku, kao i onemogućavanje izlaska Rusima na Jadransko more.

Projekt LNG terminala bio je izvan interesa SAD-a i EU sve do eskalacije krize u Ukrajini i želje zapadne Evrope da se reši energetske zavisnosti Moskve.

Stejt Department je odlučio da pomogne hrvatskoj vladi u realizaciji projekta, pa je pritisnuo Evropsku komisiju da projekat sufinansira iz svojih fondova. Pritisak je urodio plodom jer je EK nedavno odobrila pet miliona evra za izradu tehničke dokumentacije i modela finansiranja gradnje terminala.

Amerikancima je terminal na Krku važan zbog konačnog cilja, a to je povezivanje LNG terminala na Krku i onog na Baltiku u Poljskoj, čime bi se stvorio severno-južni energetski koridor Baltik – Krk i omogućilo snabdevanje plinom Poljske, Češke, Slovačke, Mađarske i Hrvatske mimo Rusije.

Bajden je istakao kako je svestan da trenutni ekonomski uslovi mnogim zemljama ne omogućuju finansiranje ovako skupih projekata i pozvao članice Evropske unije da zajednički rade na tim projektima.

„Evropa će morati doneti teške odluke u vezi s energetskom sigurnošću. Ali na tom je polju već postignut određeni napredak“, istakao je Bajden.

On je posebno istakao i gradnju gasovoda od Kaspijskog jezera do Italije kojim će plin iz Azerbajdžana stizati u Evropu. Reč je projektu čiji je i Hrvatska važan deo.

„To će promeniti igru u vezi s energetskom sigurnošću u Evropi“, naglasio je Bajden.

Reč je o gasovodu na koji bi trebalo da se priključi i Hrvatska, koja bi njegovom aktivacijom postala izvoznik plina u srednju Evropu i tako na još jedan način pripomogla diverzifikaciji dolaznih pravaca i smanjila evropsku zavisnost od ruskog gasa.

Izvor Jutarnje novine/B92, 25. 11. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u