POTPISAN MANIFEST NOVE EVROPE

Parović je prilikom potpisivanja istakao da je padom granice na Krimu započela promena paradigme...

Parović je prilikom potpisivanja istakao da je padom granice na Krimu započela promena paradigme u Evropi

Miroslav Parović (predsednik Treće Srbije) i prof. dr Nenad Krstić, jedan od inicijatora društveno-političkog okupljanja Alternativa za Srbiju, potpisali su u Parizu manifest Nove Evrope. Organizacije iz Srbije i Francuske su potpisivanjem ovog manifesta stvorili jezgro mreže organizacija koje će u narednom periodu raditi na tome da se u Evropi napravi novi dogovor između evropskih naroda i država koji bi podrazumevao napuštanje pogubnog briselskog koncepta EU i uspostavljanje koncepta Evrope od Lisabona do Vladivostoka.

Miroslav Parović je prilikom potpisivanja manifesta istakao da je padom granice na Krimu započela promena paradigme u Evropi, slično kao što je pre 25 godina bilo posle pada Berlinskog zida. To je velika šansa da se narodi Evrope izbore za prosperitet, suverenitet i nezavisnost.

Manifest za Novu Evropu

Geometrijska analiza geografske karte evropskog kontinenta, koji se prostire od Atlantika do Urala, pokazuje da Pariz, Berlin i Moskvu povezuje jedna prava koja izgleda kao velika dijagonala nekog mnogougaonika. Sredina te prave nalazi se negde između Poljske i Rusije, odnosno, simbolički gledano, na granici Evropske unije i ruskog sveta.

I nešto još zanimljivije: ako potražimo tačku geometrijske ravnoteže ovog mnogougaonika, primetićemo da se prava koja povezuje centar mnogougaonika sa sredinom njegove južne strane nalazi u Srbiji. Ova geometrijska ravnoteža kao da potvrđuje geopolitičku neophodnost četvorostranog partnerstva, koje bi povezalo dve najveće zapadnoevropske sile sa Rusijom i njenom tradicionalnom saveznicom Srbijom, kojoj je u više navrata tokom vekova pomogla da opstane. Srbija, s jedne strane, geografski, demografski i kulturno pripada Evropi, dok je, s druge strane, za Rusiju vezuje neka vrsta religijskog i jezičkog jedinstva, što joj obezbeđuje jedinstvenu poziciju između Istoka i Zapada.

U novom kotekstu obnavljanja Hladnog rata, i traganja za jednim multipolarnim svetom, zapadna Evropa, prvenstveno Francuska i Nemačka, trebalo bi da imaju na umu da su od 1945. naovamo istinski postojale jedino u kratkim periodima u kojima su bile delimično oslobođene atlantskog tutorstva, kao u vreme degolovske politike, ili američko-iračkog rata 2003. godine.

Finansijski i politički zamor Evropske unije, umnožene i nove želje evropskih naroda da ponovo uzmu svoju nacionalnu sudbinu u svoje ruke, tenzije koje se pojavljuju u istočnoj Evropi, Rusija koja iznova izbija u prvi plan, sa reorganizovanom državom, sigurna u sebe – svi ovi faktori pozivaju na reorganizovanje međunarodnih odnosa na evropskom kontinentu, u kojima bi Rusija dobila ulogu uvaženog partnera.

Zbog toga se fondacije koje potpisuju ovaj manifest obavezuju da će se zalagati za stvaranje uslova između sebe i među svojim zemljama, za međusobno približavanje i za političku, ekonomsku i kulturnu saradnju.

U Parizu, 25. novembra 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u