SANDA RAŠKOVIĆ: PATRIOTSKI BLOK BIĆE REANIMACIJA SRBIJE

Ističem da DSS i patriotski blok neće rušiti sadašnju vladu uz pomoć Zapada. Mi...

Ističem da DSS i patriotski blok neće rušiti sadašnju vladu uz pomoć Zapada. Mi želimo da rušimo vladu uz pomoć izbora, uz pomoć naroda

Svađa patriotski orijentisanih stranaka je veoma loša, jer ide na ruku režimu. Ako trenutno ne možemo da sarađujemo, trebalo bi makar da politički angažman usmerimo na rušenje vlasti i zaustavljanju posrtanja ka EU, a ne na međusobne optužbe. Ovo u velikom intervjuu za „Srbin info“ poručuje Sanda Rašković-Ivić, predsednik Demokratske stranke Srbije:

Kako komentarišete negativne izjave Vojislava Šešelja na vaš račun i optužbi da vas je Aleksandar Vučić postavio na čelo DSS?

— Pa, to je besmisleno. Aleksandar Vučić mene nije postavio na čelu DSS. Ja sam njega poslednji put videla kada sam bila poslanik u Skupštini. Gospodin Šešelj voli uvek da daje neke bombastične izjave. On je, nažalost, i sada čovek narušenog zdravlja i sve što je u vezi toga rekao mu ništa ne zameram.

Kako gledate na stav Vojislava Šešelja da bi sa Vučićem sarađivao ukoliko se odrekne EU i okrene Rusiji, a ne bi sa vama, koja ste već na toj političkoj poziciji?

— Sami ste dali odgovor. Znači, hoću s nekim ako taj ispuni neke uslove, za koje vrlo dobro znam da ne može da ih ispuni, a neću sa nekim ko je već na tim pozicijama. Tu nema logike.

Po svemu sudeći od ujedinjenog patriotskog bloka neće biti ništa. Da li je moguće da koalicija DSS-Dveri makar ostvari tehničku saradnju sa radikalima oko borbe za zajedničke ciljeve i oko međusobnog nenapadanja?

— Uvek sam za to da se mi na patriotskom polu ne svađamo međusobno, jer imamo zaista mnogo pametnija posla. Našu međusobnu svađu vlast upravo i hoće – da se grizemo, vređamo, napadamo, a da oni i dalje rade svoj posao i vode Srbiju u propast.

Da li Srbija ima snage da se u bliskoj budućnosti otrgne kolonijalnih okova?

— Razmišljam kao medicinski radnik, nikad nije kasno dokle god čovek diše. Čak i kada prestane da diše, ima još pet minuta za reiminaciju. Nažalost, Srbija je u teškom stanju i plašim se da dolazimo u tu fazu kada ćemo imati samo još jednu šansu, reanimaciju. A ta reanimacija će biti patriotski blok.

DSS i ja želimo da budemo predstavnici građanske desnice zajedno sa pokretom Dveri, još nekim strankama i nama bliskim intelektualcima. Verujem da i gospodin Šešelj sa SRS želi da se bori za dobrobit Srbije protiv sadašnje vlasti, objašnjavajući narodu zašto put u EU nije dobar. Svako to neka radi sa svojima. Uopšte ne isključujem u budućnosti posle izbora neki vid saradnje, jer mislim da do njega mora doći. Tome se ne protivim.

Za sada svako neka radi sa svojima, ali ponavljam i podvlačim – loša je svađa na patriotskom polu, jer je to ono što vlast hoće. Znate, ispada kao da se gospodin Šešelj vratio da bi napadao jedan deo patriotskog bloka, a ne da bi se ustremio protiv vlasti.

Da li su Srbiji već sada potrbeni vanredni izbori i da li bi za njih patriotske snage bile spremne dok još ne ojačaju?

— Veoma brzo ćemo imati test u Vojvodini gde će biti lokalni i pokrajinski izbori. Podrška gospodinu Pajtiću jedno je četiri puta manja nego što je bila u vreme kada je on bio izabran za vojvođanskog premijera, iako ne volim taj izraz vojvođanski premijer, jer mi to daje prerogative državnosti. Jasno je da ta vlada nije legitimna. Ne zaboravite i da je nekada bogata Vojvodina danas potpuno ekonomski razorena.

Premijer obećava da će jedan deo vojvođanske zemlje prodati Arapima, dok je drugi već rasprodat hrvatskim tajkunima, što je užasno ako se zna da je Hrvatska granična država.

— Naravno, potrebni su izbori, ali tu opet Zapad igra ulogu koja je veoma ružna. Ne dozvoljava pokrajinske izbore i čuva Pajtića, a Vučić više sluša Zapad nego vapaje svojih ljudi sa terena koji bi želeli da se ti izbori održe. Pogotovo ne čuje običan narod koji živi svakim danom sve lošije i želi da se nešto promeni.

Šta je potrebno uraditi da Srbija dobije vladu koja će zavisiti od volje i izbora birača, a ne od zapadnih centara moći?

— Potrebno je da Srbija okrene kurs svog broda. A to znači da više ne puzi ka EU, jer zapadne ambasade imaju polugu za ucenjivanje srpskih vlasti upravo sa pričom o članstvu u EU. I onda dolazi na sto sve – da treba menjati Ustav, da se iz preambule izbaci da je Kosmet deo Srbije, da treba pregovarati sa MMF koji smanjuje ljudima plate i penzije, a podiže poreze… Jednostavno, imamo situaciju u kojoj je vlast hrleći ka Briselu samu sebe dovela u vazalni položaj.

Ukoliko bi Srbija odustala od tog puta, znam da postoji opasnost da se ovde premijeru Vučiću i vladi Srbije organizuje „Majdan”, kao u Kijevu. Ali to je stvar koja je već viđena, scenario kojem bismo mogli da pariramo. Treba samo dati do znanja zapadnoj gospodi da znamo šta oni rade, koje su im namere i da im to neće proći. Zato ističem da DSS i patriotski blok neće rušiti sadašnju vladu uz pomoć Zapada. Mi želimo da rušimo vladu uz pomoć izbora, uz pomoć naroda. Samo tako nikome nećemo biti dužni, sem svom narodu. I njemu polažemo račune. Ne polažemo račune nikakvim kancelarijama i ambasadama.

U javnosti ste već stekli nadimak srpska Marin Lepen. Mnogi strčnjaci vam prognoziraju dobar izborni rezultat i zbog toga što se očekuje da privučete veliki broj ženskih glasača, koji do sada nikada nisu imali pravog političkog predstavnika?

— Gospođu Le Pen podržavam u onom delu u kome je ona antiglobalista. U onom delu koji se odnosi na položaj stranaca u Francuskoj ne ulazim, jer su to njihove teme. Ali u delu u kome ona vidi ujedinjenu Evropu od Lisabona do Vladivostoka, gde bi Srbija bila srce i kičma tog ogromnog saveza, potpuno je podržavam i u tom smislu mi prija da me upoređuju sa gospođom Lepen.

Takođe, nadam se i verujem da ću mobilisati jedan deo žena u srpskom biračkom telu. Ne samo da glasaju za mene već i da vide da je ženama mesto u politici. Mnogo puta sam naišla na različite komentare – da mi treba varjača i šerpa…

To je u redu, ali žene mogu da rade i mnoge druge stvari uz tu varjaču i šerpu. I ja želim da pokažem ženama u Srbiji da je normalno da jedna žena kuva ručak, da ima decu, da ide na pijacu, kod frizera, da završava fakultet, da radi, ali i da se angažuje u politici i da počne da radi za dobrobit svoje zemlje.

Čeka nas vrela zima zbog socijalnih protesta – štrajkuju prosvetari, studenti, medicionari … Kakav je stav DSS prema tim protestima?

— Dajemo podršku svim ovim štrajkovima. Neverovatno je da lekarima i medicinskim sestrama, koji spasavaju tuđe živote i koji brinu o zdravlju naroda uzimate i od ovako već malih plata i time ih potpuno ponižavate. Isto se odnosi i na prosvetare. Obrazovanje i kulturni identitet su naša poslednja linija odbrane.

Kada je u pitanju porodica, problem nataliteta je ogroman u Srbiji?

— Država se oglušuje na problem bele kuge, pogotovo na pražnjenje celih regiona (istočna i južna Srbija – od Banata do Vranja.). Treba najpre rasporediti novac. Znam da para nema i da je to veliki problem. Ali država nije od tajkuna uopšte uzela porez, ni od jednog, a taj porez ne meri se u stotinama hiljadama evra, već u desetinama miliona.

Kada bi se samo taj porez uzeo, kada bi se mladi bračni parovi stimulisali da imaju, ne treće, već da imaju prvo dete, kada bi se stimulisali da žive i rade na selu, u manjim gradovima, da se naprave određene reforme i prosvete i medicine, da ljudi koji odu iz unutrašnjosti na studije da se vrate u svoje mesto, da se stimulišu materinska prava i žensko preduzetništvo, stvari bi se promenile na bolje.

A to ništa ne može da se uradi ako zemlja ne promeni stav o liberalnom kapitalizmu. I ako se ne krene sa mešanjem države u srpsku ekonomiju. Jer, samo državna intervencija u ekonomiji sa opredeljivanjem na određene sektore koji treba da budu potpomognuti, može da podigne srpsku privredu i uspešno, pogotovo u malim sredinima, reši problem nezaposlenosti. Na primer, vi sad imate slučaj da žena koja ima stomatološku privatnu ordinaciju ne može da ode na porodiljsko, a da ne zatvori ordinaciju, jer ne može da dovede nekoga da tu radi.

Zbog čega se sve manje i među političarima, pa i u medijima, pominje Kosovo i Metohija? Došli smo u vreme kada se kvazi patriotizam dokazuje samo ne uvođenjem sankcija Rusiji. Naravno, taj potez bi i predstavljao samoubistvo Srbije, ali se ipak primećuje da neko u javnosti želi da stvori atmosferu u kojoj je Kosovo već završena priča?

— Od 2008. godine aktivno se ljudima „ispira” mozak i šalju poruke da je Kosovo izgubljeno. I da tu nema više šta da se uradi, da je Kosmet samo teret, koga što se pre oslobodimo, to ćemo biti srećniji. I to je ono što su vlade od 2008. do danas stalno ponavljale i negde provlačile. N kraju je potpisan i Briselski sporazum koga Srbi na Kosovu i Metohiji nisu tražili niti su to tražili Srbi u centralnoj Srbiji, ali je to tražio Brisel koji je najveći graditelj šiptarske kosovske nezavisnosti u ovom trenutku, možda čak veći i od Vašingtona. Briselski sporazum, jedna bruka i sramota, gde niko ne zna šta u njemu piše, niko nije ni video šta je tu potpisano.

Sve češće se pominje „neophodnost“ promene Ustava?

— Cilj promene srpskog ustava je da se otvori put nezavisnoj državi, takozvanom Kosovu, da Vojvodina postane republika, a Sandžak dobije široku autonomiju. Ono što DSS želi jeste da Kosovo i Metohija bude stalno prisutna tema u medijima, u srpskoj javnosti. Ovaj intervju bih iskoristim da pozovem predsednicu Skupštine Maju Gojković da raspiše izbore u četiri opštine na severu Kosmeta čiji je privremeni status istekao već trinaest meseci. DSS se protivila izborima koje raspisala Jahjaga, ali će podržati lokalne izbore koje će raspisati srpska predsednica Skupštine. To je način da vlast pošalje narodu poruku „nećemo priznati Kosovo“.

Da li ćete tražiti političku podršku od Rusije?

— DSS je još 2007. potpisala sporazum sa Jedinstvenom Rusijom. Sada je na čelu te ruske stranke Dmitrij Medvedev. To je partija koja je iznedrila Putina. Želimo da te odnose osvežimo, obnovimo i produbimo. Želeli bismo da naši omladinci odlaze u Rusiju na onaj isti način na koji mlade ljude odvode na edukaciju u SAD, Britaniju ili Nemačku. Zašto ne bi ruska deca i omladinci došli kod nas isto tako na razne seminare ili vidove školovanja. Stupila sam u kontakt sa našim ruskim prijateljima jer bih želela da Srbija ima upravo jedno takvo savezništvo sa Rusijom. DSS je jedina stranka u Srbiji koja ima jedan interesorni odbor za saradnju sa Ruskom federacijom i taj je odbor pod direktnim patronatom predsednika stranke.

Možemo li uskoro očekivati i vaš odlazak u Rusiju?

— Pripremamo vrlo detaljno i temeljito odlazak u Moskvu gde ćemo naravno želeti da se sretnemo sa vrhom Jedinstvene rusije i sa drugim relevatnim političkim faktorima, da pokažemo našim prijateljima u Moskvi da je formirano jezgro patriotskog bloka i da će to jezgro rasti. I da ukažemo da Ruska Federacija u Srbiji ima prave prijatelje.

Dolazite iz Dalmacije, iz zapadnodrinskih srpskih prostora. Tragičan je paradoks da zapadnodrinski Srbi, koji su u 20. veku žrtve stravičknog genocida, sada optuživni pred Međunarodnim sudom u Hagu. Kako u budućnosti vidite položaj zapadnodrinskih Srba?

— Republika Srpska je jedna priča, a druga priča su Srbi iz Hrvatske i Srpske Krajine. Mislim da su Srbi i iz Hrvatske i Srpske Krajine najveće žrtve ovih ratova, jer su brutalno isterani sa svojih ognjišta, mnogi i pobijeni, a pred Međunarodnim sudom pravde su optuženi za genocid – kao da su isterali sami sebe, što je zaista nečuveno. S druge strane mi imamo u Republici Srpskoj mnogo bolju situaciju i ja cenim Srpsku kao najveće srpski uspeh od 1918. godine, jer je u pitanju zapadnosrpska država.

Što se tiče same teritorije današnje države Hrvatske tu je Srba ostalo jako malo. Trenutno su loši izgledi da se ljudi koji su odatle prognani vrate. Neko ko je u to vreme bio beba danas je već osoba sa završenim fakultetom, oženjen ili udata, sa deceom, sa poslom ili kakvo takvom obezbeđenom egzistencijom. Vraćanje na te zavičajne prostore za te ljude je kao da ih neko opet tera da budu izbeglice.

Tako da su nažalost trenutno te generacije izgubljene, za njih je povratak veoma otežavajući. Oni te krajeve više ne osećaju kao svoje, pošto su porasli i odrasli u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Kragujevcu, Nišu… Stari zavičaj (Dalmacija, Banija, Lika, Slavonija, Kordun) je za njih sada nešto što je pradedovsko.

Najveću krivicu za tragičnu sudbinu Srba iz tih krajeva ima međunarodna zajednica. U to vreme, kada su se te užasne stvari dešavale, Rusija je nažalost bila veoma slaba. Na čelu ruske države je bio Boris Jeljcin koji je čak i Tuđmanu dao orden!

To je tada za nas Srbe predstavljalo jednu vrstu šoka. Jasno vam je da tadašnja Rusija sa sadašnjom Putinovom nema nikakve veze. Bogu se nadam i uzdam u današnju Rusiju i gledam u nju kao oslonac za Srbiju i celokupno srpstvo.

Drugu krivicu za tragičan položaj Srba iz tih krajeva jednim delom nosi tadašnje jugoslovensko i srpsko rukovodstvo pod vođstvom Slobodana Miloševića, koji su na neki način gurali tamošnje Srbe ka ratnom rešenju, za razliku od mog pokojnog oca Jovana Raškovića koji se zalagao za maksimalna prava za Srbe, ali mirnim putem. Njega su i ostalom zato i zvali Srpski Gandi. Narod je najmanje kriv, jer je bio zbunjen velikim igrama na vrhu i bio je stalno konzument te velike politike koja se nametala.

Mnogi Srbi i kada je krenula Oluja, potpomognuta od Zapada, nisu ni razumeli o čemu se radi. Niko ih nije obavestio šta se sprema. Vlast u Beogradu nije bila iskrena prema njima. Srpska vlast nije ni danas stala u zaštitu srpskog naroda u Hrvatskoj, kada se razbijaju ćirilične table i kada smo svi svedoci povempirenja ustaštva.

Da li su i Srbi u Crnoj Gori isto tako zaboravljeni kao Srbi iz Krajine i Hrvatske?

— Naravno. I Srbi u Crnoj Gori su zaboravljeni. Mislim da Srbija ima obavezu da bude itekako prisutna u Crnoj Gori, jer se većina stanovnika te zemlje izjasnilo da govori srpskim jezikom. Najveća crkva je Srpska pravoslavna crkva.

I u trenutku velike tiranije koju sprovodi sada Milo Đukanović sa svojom klikom, ukidajući srpski jezik, isterujući srpske profesore, nazivajući Gavrila Principa teroristom, zagovarajući ulazak u NATO, Srbija nema ni jedan razlog da stoji mirno po strani i da ne štiti srpski narod u Crnoj Gori.

Da li će i budući koalicijski savezi DSS sa drugim strankama zavisiti od toga kakav odnos te stranke imaju prema Srbima u bivšim jugoslovenskim republikama?

— Kada se govori o patriotskom bloku nama su ključne tačke ne u EU, ne u NATO, odnos prema Rusiji, očuvanje Utstava – kao poslednje brane rasparčavanju Srbije – odbrana Kosmeta, odustajanje od liberalnog kapitalizma i odnos prema Srbima u regionu. Moramo da branimo srpski interes u bivšim republikama SFRJ.

Autori Dejan Petar Zlatanović, Aleksej Dimitrijević

Izvor Srbin.info, 29. 11. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u