PROBLEM RUSKE ELITE ILI MOBILIZACIJA, A NE LIBERALIZACIJA

JEVGENIJ SUPER Da li će se vlast suprotstaviti kako bi izašla iz teškog stanja...

JEVGENIJ SUPER

Da li će se vlast suprotstaviti kako bi izašla iz teškog stanja ili će se popeti na našu šiju dok se ne pomiri sa Zapadom

Posle odluke OPEK da sačuva nivo proizvodnje nafte na prethodnom nivou, postalo je jasno da mi najverovatnije skoro nećemo videti rast cena za crno zlato. Postoje različite verzije zbog čega se to događa, ali se u konačnoj računici sve one svode na to da je u pitanju politička igra. Nas više interesuje kako će se ta politička igra odraziti na naše sudbine i čime namerava da joj se suprotstavi naša vlast. Idemo redom.

Najverovatnije su sada shvatili i ljudi daleki od čitanja novosti i analitike da se život oštro menja. Menja se geopolitička realnost a, zajedno sa njom, i najnasušnija dostupnost uobičajene robe i potrošačkog nivoa izražena u cenama unutar vitrina prodavnica. Pri tome smo, po svemu sudeći, na samom početku tih ne baš komfornih promena, i, ukoliko su se one juče ticali prevashodno uvoznog luksuza, to sada proniču u dubinu potrošačke piramide. Generalno, život će postati skuplje zadovoljstvo iako za većinu ni ranije nije bio jeftin.

Kao nagradu za gubitke, nude nam da se strpimo, zadovoljavajući se mišlju da je sve to pokvareni plan Zapada da nas dovedu ukoštac sa ciljem svrgavanja zakonite vlasti i uspostavljanja gospodarenja stranog kapitala. I ja sam lično spreman da se strpim i ne buntujem radi očuvanja celovitosti Otadžbine koliko god treba. Ali pritom mi se javlja jedno pitanje – da li će se vlast, koju ja i moji sugrađani čuvamo, nekako suprotstavljati kako bi izašla iz tog teškog stanja – ili se nada da će se popeti na našu šiju da bi se posle pomirila sa Zapadom i ponovo pala na njegove životne finansijske tokove? Ako je neko osetio tu pobunu, onda pogađate, ja ću objasniti otkuda takva strahovanja.

EKSTRAORDINARNI USLOVI

Pre nekoliko dana gospodin Aleksej Uljukajev (na slici gore), koji radi kod nas kao ministar za ekonomski razvoj, na kraju je priznao neophodnost ekstraordinarnih mera po pitanju transformacije ruske ekonomije. I pri tom je objasnio: „Smatram da su potrebni ekstraordinarni uslovi ne za mobilizaciju, nego za razumnu liberalizaciju ruske ekonomije. Razumna liberalizacija, kao prvo, pretpostavlja da se ne pogoršavaju poreski uslovi. To znači moratorijum na povećanje stavki poreza i na uvođenje novih poreskih prihoda, kao i na promenu uslova poreske administracije. Ovde takođe dodajem i neophodnu potrebu za optimizacijom nadzorne delatnosti… prelazak na rizičan način kontrole… To je ograničenje tarifa. Sve su to neophodni uslovi kako bi sama naša ekonomska politika našom regulativom pozivala biznis da aktivno radi, a ne da ga koči…” itd.

bahanalijeUstvari, možete ove reči izvući iz usta g. Uljukajeva i zabiti ih poput đuleta u top bilo kom činovniku iz bilo kog vremenskog perioda, počevši od 1997. godine – i niko neće primetiti promenu. Ali, govoreći to danas, u novim uslovima koji zahtevaju „ekstraordinarne mere”, gosn ministar priznaje:

– Da za 20 godina nisu bili stvoreni uslovi za biznis (što rađa pitanje – ko će za to odgovarati?!);

– Gospodin ministar, kao i ranije, veruje da biznis može ispraviti ono što su decenijama sakupljala jata ekonomske vlasti;

– U sadašnjoj situaciji on nema drugih predloga osim svima dodijalih liberalnih mantri.

Sve to zajedno znači da naši vodeći ekonomisti ne žele da se rastave od svojih sanjarenja čak i u uslovima otvorenog finansijskog i političkog rata protiv naše zemlje. Oni ne žele mobilizaciju, oni hoće „elastične gaćice i u Evropsku Uniju”. Oni se nika neće odlučiti na kardinalne promene, čak i ukoliko zemlja bude stajala na ivici propasti zato što ih je njihova slepa vera u primate liberalizma odavno posvađala sa stvarnošću. A možda se oni iza te vere samo prikrivaju, mi ne znamo, neka o tome razmišlja kontraobaveštajna služba. U svakom slučaju, zatezanje kaiša radi toga da činovnici mogu još dvadeset godina trućati o prednostima liberalizacije uopšte se ne uklapa sa patriotskim stavovima iz njihovih usta.

Imajte u vidu da je sam gospodin Uljukajev progovorio o onome čega se plaši kao vatre – o mobilizaciji. Mobilizacija – to je složeno, to je opasno, to je, na kraju krajeva, pamučno. U uslovima opšte mobilizacije nećete moći da se dosađujete naklapanjima na ekonomskim forumima. Ne može se još dvadeset godina skakati iz fotelje u fotelju. No najstrašnije je uzeti na sebe odgovornost za zemlju. Zato što je mobilizacija prinuda na izvršenje opštih zadataka. Nekoga rečju i naslovnom stranom u novinama, a nekoga, oprostite, logorskom barakom i krampom. A liberalizacija – to je potpuni otkaz od lične odgovornosti sa njenim prebacivanjem na „ruku tržišta”, „krizu u Zapadnoj Evropi”, „pad cena nafte”, “lenji narod” itd. I nikakvog grejanja njuške u pozadini pri bilo kom razvoju događaja. Liberalizacija je – komformizam.

STALjINOV PRIMER

J. V. Staljin je 4. februara 1931. godine rekao istorijsko: „Mi smo od naprednih zemalja zaostali 50-100 godina. Mi to rastojanje moramo pretrčati za 10 godina. Ili ćemo to uraditi ili će nas slomiti”. I na taj način je dao start industrijalizaciji, koja je omogućila da se odupremo ujedinjenoj sili Evrope u Velikom Otadžbinskom ratu. O tome koliko smo danas zaostali od naprednih zemalja možemo se sporiti. U nekim granama čak ih i prevazilazimo (hvala drugu Staljinu), u drugim zaostajemo, ne manje beznadežno nego ranije. O tome da hiljadugodišnji konflikt sa Evropom nikud nije nestao, da se svetski poredak opet trese, obnaživši stare protivrečnosti, a da je Rusija ponovo postala za mnoge neudobna – ne treba trošiti reči. Ali drug Staljin je u odnosu na nas imao gigantsko preimućstvo – relativno dezinfikovanu elitu. Sva zaraza u tom momentu se skrivala u emigraciji ili su joj trulile kosti po humkama. Pa i u takvom slučaju, oni koji su ostali na pragu rata su bili više puta promešani. Zar treba ponovo da prolazimo kroz sve to da bi došli do istorijski neizbežnog novog talasa industrijalizacije? Zar savremeni adepti liberalizma, koji tako proklinju staljinizam, ne shvataju da sami potpiruju oganj budućih revolucija, budeći tek zadremalog ruskog medveda, na svoju pogibelj?

staljingraddPotreban je hitna mobilizacija, bez nje neće biti industrijalizacije. Mobilizacija rada, moralna i politička. No, u prvom redu – mobilizacija same elite jer u suprotnom narod neće poverovati, i svaki plan i poziv načelstva gurnuće u kanalizaciju. Zajedno sa zemljom.

Posle izjave Uljukajeva, lično ne verujem u sposobnost tog dela elite da može adekvatno reagovati na ono što se dešava. Ona je stara, sa ideološkim ubeđenjima, uverena u svoju nekažnjivost i nikad neće postati drugačija. Znači, ona mora da ode, poželjno je mirno i dobrovoljno. Ona je legla na put istorije moje zemlje kao izbušene cipele na sred druma. No takve prepreke još nikad nisu zaustavljale istoriju. Čudno je da tako obrazovani i titulirani muškarci to ne shvataju.

Odnako/Fond strateške kulture

Svet
Pratite nas na YouTube-u