ŠTA JE NA DELU U UKRAJINI: RUSKI EKSPANZIONIZAM ILI ZAŠTITA INTERESA?

  POL PILAR Kako se svest o greškama u razumevanju ruskih motiva u Avganistanu...

 

POL PILAR

Kako se svest o greškama u razumevanju ruskih motiva u Avganistanu pre 35 godina može pokazati korisnom u Ukrajini danas

Veći deo nesporazuma koji je nastao kao reakcija na ruske poteze u Ukrajini posledica je potrebe da se zaustavi agresivni ekspanzionizam u svojim samim korenima. Hilari Klinton se čak poslužila starom analogijom, poredivši ruske akcije sa onim što je Nemačka radila 1930-tih godina. Ali ova već ustaljena retorika ne samo da ne zaustavlja rusku ekspanziju nego joj daje polet.

U osnovi ovih argumenata su određene pretpostavke o dugoročnim ciljevima Rusije. Ako Vladimir Putin ili onaj ko ga savetuje u vezi sa politikom prema Ukrajini vidi neku širu sliku u cilju strateškog širenja, onda je koncept osporavanja u potpunosti legitiman. Ali, ako je ruski pogled potpuno sužen, odnosno ako se on odnosi samo na Ukrajinu, onda će taj koncept osporavanja više štetiti nego što će doneti koristi.

Ako se prave istorijska poređenja, onda se možemo prisetiti ranijih epizoda u kojima je SSSR/Rusija vojno delovala na svojim periferijama. To je svakako bolji argument nego poređenja sa predratnim manevrima nacista, ali i dalje nije ni blizu stvaranja neke perspektive koja će pokazati odgovarajućom. Setimo se, na primer, sovjetske intervencije u Avganistanu, od čijeg početka će ovog decembra biti 35 godina.

rusiavganistan

GREŠKA BŽEŽINSKOG

Kad su Sovjeti ušli u Avganistan, glavno pitanje administracije Džimija Kartera bila je svrha njihove invazije. Sajrus Vens, nekadašnji šef Stejt departmenta, u svojim memoarima dao je dva odgovora na to pitanje. Prvi pogled bio je lokalne prirode – da su Sovjeti upadom u Avganistan želeli da spreče eventualne nemire muslimana u centralnoazijskim republikama SSSR. Prema drugom pogledu, Sovjeti su shvatili da su se odnosi sa SAD toliko pogoršali da je trebalo da iskoriste priliku ne samo da reše avganistanski problem već i da se približe južnoazijskim i lukama jugoistočne Azije, koje leže na toplom moru, što je od ranije bio plan ruskih stratega.

Neke druge interpretacije nose sasvim drugačiji pogled. Pravi odgovor na drugi scenario bilo je naoružavanje mudžahedinskih pobunjenika kao i svaka druga pomoć koja je usporila sovjetska napredovanja i destabilizovala Avganistan, mnogo više nego što je to slučaj danas. Ali, da je prva teza o sovjetskom upadu bila tačna, pomoć pobunjenicima bi samo odužila prisustvo Crvene armije. To bi zakucavalo eksere na otopljavanje odnosa između SAD i SSSR, a možda bi i strah od sovjetske pretnje Pakistanu postao realnost.

Ekspanzionistička interpretacija sovjetskih ciljeva postala je temelj Karterove politike. To je bilo tako bez daljih analiziranja sovjetskih motiva. Žbignjev Bžežinski, savetnik za nacionalnu bezbednost koji je veoma uticao na politiku Karterove administracije prema Moskvi, nije ni mislio da bilo kakva analiza treba da se uradi. Kasnije je napisao da „pravi problem nisu bili ciljevi Brežnjeva, već eventualne posledice sovjetskog vojnog prisustva blizu Persijskog zaliva“. Usledio je odgovor u vidu obimnih sankcija, zatim povlačenja sa Olimpijskih igara u Moskvi 1980, proglas Karterove doktrine o spremnosti da se interveniše u Persijskom zalivu i, na kraju, podrška ustanicima.

novorusijasaurmogila

ŠTA JE RUSKI CILj U UKRAJINI

Uprkos bitnim razlikama između tadašnje situacije i one sa kojom se Zapad suočava danas, postoje neke pouke koje mogu da se primene. Bitno je pažljivo sagledati ruske ciljeve umesto da se prave nakaradne pretpostavke. Zatim je potrebna doza skromnosti kako bi shvatili da su naši dosadašnji stavovio njima bili pogrešni. Razmišljanja i pretpostavke Karterove administracije su možda bile pogrešne. U korist današnjice potrebno je shvatiti da se sovjetska intervencija u Avganistanu nije desila kako bi se približili nafti i lukama, već kako bi izbegli fatalan gubitak za Sovjete – zbacivanje komunističke vlade u zemlji koje se graniči sa Sovjetskim Savezom, što bi dovelo do problema sa stanovništvom centralne Azije unutar samog SSSR.

Druga pouka je o tome kako unutrašnja američka politika svoje lidere može da povede u potpuno pogrešnom pravcu. Glavni Karterov motiv bio je da bude tvrd orah ili da barem izgleda kao takav u odnosima sa Sovjetima. Kad je Karter u televizijskom intervjuu rekao kako mu je sovjetska intervencija pomogla da bliže sagleda sovjetske namere, njegovi politički protivnici su iskakali sa komentarima kako je kapitulirao. Karterova politička kriza počela je par nedelja pre toga zauzimanjem američke ambasade u Teheranu. Konstantan pritisak na Obamu i teza da je on suviše slab prema američkim neprijateljima paralela je koja pokazuje eventualne posledice lošeg vođenja politike.

I, na kraju, potrebno je imati potpuni uvid u moguće posledice reagovanja Amerike na poteze Rusije, uključujući i dugoročne i one indirektne. Rezultati pomoći Amerike avganistanskim pobunjenicima jesu nejasni i dobra su tema za debatu, jer je to pokrenulo porast militantnog islamizma, koji je veća briga Americi od onoga što Rusi rade. Neki od glavnih protivnika današnje avganistanske vlade su potomci onih koji su tu pomoć primali 80-tih godina prošlog veka. Avganistanska pobuna i dalje utiče i inspiriše međunarodni islamski terorizam.

Niko nije dovoljno mudar da shvati prave ciljeve ruskog delovanja u Ukrajini. Možda ni sam Vladimir Putin ne zna koji su mu ciljevi, već samo reaguje na poteze Ukrajine i Zapada. Analiza Karterovih grešaka u Avganistanu svakako je razumna za shvatanje (ruskih) ciljeva kao delovanja u njihovom dvorištu, a ne kao ekspanzionističke namere u geopolitičkom smislu. Najeksplicitnija stvar koju je Putin do sada uradio – aneksija Krima – desila se u skladu sa demografskim, istorijskim, pa i emotivnim aspektima na tom poluostrvu. Što se ostalog tiče, Rusi deluju u skladu sa širenjem NATO na Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Petro Porošenko, nažalost, ne daje nikakve znake da će popustiti.

Prevod ANDREJ CVIJANOVIĆ

The National Interest


Svet
Pratite nas na YouTube-u