ANDREJ KAMENCKI: EVROPSKIM NACIONALISTIMA NIJE DO RATA SA RUSIJOM, ONI SE BORE ZA NEZAVISNOST

Evropi nisu mogući majdani kao kazna za odustajanje od evroatlantizma, zato što kod evroatlantista...

Evropi nisu mogući majdani kao kazna za odustajanje od evroatlantizma, zato što kod evroatlantista nema pasioniranih pristalica. Njih ima samo među nacionalistima

Na temu istočnoevropskih protesta koji se tako rado u medijima krste kao “novi majdan” ili “kazna zbog bliskosti sa Rusijom” ne treba previše spekulisati. Jer to uopšte nisu protesti i uopšte nisu kazne.

Predsedniku u Češkoj pokazuju crvene kartone, a on stoji na podijumu i izjavljuje da nije uplašen. U Mađarskoj liberali protestvuju zbog poreza na internet saobraćaj i na njihov miting posle dugo vremena dođe nekoliko hiljada ljudi. Ali ako započnu sukob sa policijom, kao prva linija se razbeže u užasu, a ostatak kolone stoji po strani čak i ne pokušavajući da pomogne, jer nisu došli zbog liberala, već jednostavno zbog konkretne glupe inicijative vlade.

To nije analogija “majdana” nego “blatnih” mitinga sa sličnom publikom i sa istim takvim perspektivama. Protestvuju pristalice Brisela, a to nije uopšte gorivo za bunt. U Evropi nisu mogući majdani kao kazna za odustajanje od evroatlantizma, zato što kod evroatlantista nema pasioniranih pristalica. Njih ima samo među nacionalistima.

Mi smo još pre više od godinu dana razmatrali tu činjenicu da u Evropi diže glavu nova desnica i očekivali smo da od onih među njima koji nisu najumereniji počne vraćanje na prirodne izvore – fašizam i rusofobiju. Prevrat u Kijevu pod neonacističkim znamenjima samo je pridodao uverenost u to da će nam uskoro pod bokom porasti pun poligon pod diplomatskim pokrićem SAD, u kome će ultradesničari iz čitave Istočne Evrope moći da se spokojno istreniraju, organizuju i predvode.

Život je, kao i uvek, izvršio svoje korekcije. Uvidevši koliko su ukrajinski nacisti žalosni i neefikasni, evropski ultradesničari su se okrenuli od njih. Razvilo se Rusko proleće i prodemonstriralo alternativni pristup nacionalnom preporodu. U rezultatu toga, svuda osim u Poljskoj, mi posmatramo biljojedne liberalne mitinge “protiv koketiranja sa Moskvom”, koje su borbene ćelije nacionalista samo pogledale.

Mađarska u kojoj su mitinzi najmnogobrojniji, prekrasno to ilustruje. Gabor Vona, šef mađarske ultradesničarske partije Jobik ovih dana je u intervjuu direktno rekao da bi on bio srećan da pomeri premijera Viktora Orbana, ali samo samostalno, bez pomoći CIA. Ako američki ambasador mister Grunfed bude nastavio da se meša sa svojom “pomoći”, Vona će sam stati u zaštitu Orbana i vladajuće partije Fides. On je solidaran sa ciljevima nedavnog protesta na koji su izašli i članovi njegove organizacije, ali neće dozvoliti prevrat inspirisan izvan granice Mađarske. I još direktnim tekstom: patriote Mađarske moraju se u novom Hladnom ratu držati Rusije, zato što se Amerika meša u njihove unutrašnje stvari, a Rusija ne.

U Mađarskoj su na vlasti umereni konzervativci iz Fidesa kojima se suprotstavlja neumereni Jobik. Uloga liberalne opozicije je otprilike isto takva kao kod nas. Obe glavne partije su naklonjene Rusiji. Aktuelni premijer ispred Fidesa Viktor Orban, prkoseći Briselu gradi Južni tok i naručuje u Rusiji nove energetske blokove za nuklearnu elektranu Pakš. Ako oko gasovoda još teku nekakvi sporovi, to povodom nuklearke mađarskim liberalima preostaje samo da organizuju besmislenu histeriju. Podrška za oba projekta u narodu je kolosalna. Jobik peva osanu Putinu navodeći ga kao primer zaštite nacionalnih interesa. Ultradesničari traže od obične desnice da se još jače okrene ka Rusiji i pljune na Brisel, zašta su već dobili etiketu “agenata KGB”.

Reklo bi se, treba se radovati. Međutim, istorija sa protestima jasno ističe jedan neverovatan trenutak koji normalnom ruskom čoveku nikako ne ulazi u glavu.

Pogledajte pažljivo na retoriku. Akcija protiv Zemana organizovana je tokom svečanosti otvoreno antikomunističkog datuma – 25 godina od Plišane revolucije. Zeman svoju odlučnost upoređuje sa tim osećajem sa kojim se borio i u Čehoslovačkoj. U tom trenutku on uopšte ne podseća na okupiranu vladu. Ne tako davno Robert Fico, Premijer Slovačke je napravio paralelu između vojnih baza NATO na teritoriji svoje zemlje, sa dejstvima SSSR-a za vreme Praškog rata 1968. godine. Mađarski desničari prikupljaju poene na agresivnoj retorici protiv Brisela koji se usuđuje da do u sitnice uređuje život u njihovoj zemlji.

Još uvek ne prepoznajete?

Evropskim patriotama nacionalnih država nije do toga da mitinguju protiv Rusije. Oni se strasno bore za svoju nezavisnost od Sovjetskog Saveza. U vidu Brisela. Koristeći sve instrumente koje su dobili od svojih prethodnika. Sa Rusima u ulozi počasnih gledalaca i primera za podržavanje. To jest, u ulozi Amerikanaca.

Činovnik, negde u Briselu, koji odlučuje o tome koliko će ti dozvoliti da imaš krava i kazniće te za prekoračenje bidonom mleka – nova je ruka Moskve. Nemogućnost da protestvuju protiv nametnutih vrednosti sa povređenim samoljubljem – sada staju na mesto socijalističe cenzure. Odsustvo prava na samostalnu spoljnu politiku – kao sledovanje trajektorija SSSR-a. Podudarnost je potpuna. Pristalice Brisela otvoreno se bore sa tradicijom, zbog čega ih nazivaju đavolskim levičarima i komunjarama, pa čak i gejevi izlaze na svoje parade sa srpom i čekićem zato što su levičari – za prava manjina. Došlo je do potpune zamene značenja, sada je EU = SSSR, a Rusija nije uopšte u granicama jednačine.

Nije iznenađenje da desni patriotski pafos kod njih u čistom vidu ponavlja obrazac perestrojke od pre 25 godina. Izabrani, rafinirani antikomunistički pafos pod kojim se odigravalo demontiranje zemalja socijalističkog bloka, a potom se vaspitavala deca “Slobodne Evrope”. Oni su marljivo slušali priče o tome kako je loše kada tvojoj zemlji sve nameću, pogledali su oko sebe – i zamrzeli EU.

Jedino Poljska nastavlja da doživljava antisovjetizam kao i ranije – kao omotač rusofobije. No njoj nije lako. Danas su poljski ultradesničari prinuđeni da grle Rusiju u pokušaju restauracije više ne SSSR-a, kao ranije, nego Ruske Imperije zato što kod svih ostalih detektor komunizma jasno ukazuje na EU. Po verziji Poljaka, ogoljeli briselski liberali su agenti Putina, ali izvan granica Poljske malo ko u to veruje.

Tako da primedbe Putina o boljševicima makar i ako se pravilno ocenjuju sa tačke gledišta političara-praktičara, ni tada nisu ni polovina njihovog smisla – oni sami po sebi predstavljaju političku praksu. Njih svaki put citiraju na Zapadu kada neko pokuša da razvije antisovjetizam u prethodnom pravcu. Dok se naša javnost gađala kolačima razjašnjavajući ko je ovde veći patriota, Putin je ukrao od Amerikanaca sva njihova ulaganja u Hladni rat.

Sad je pitanje u tome čija će varijanta zavladati – “mađarska” ili “poljska”. Pošto Putin razgovara jezikom pragmatičnih nacionalnih inetresa i uspešno odbacuje optužbe za revanšizam, uticaj Rusije na jedinstveni politički aktivni sloj evropskog društva raste.

Izvor Odnako/Fond strateške kulture, 02. 12. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u