POETIKA OPŠTIH MESTA ILI NAŠ EKONOMSKI KRIMINAL JE STVAR SISTEMA, NE POJEDINACA

DANIJEL CVJETIĆANIN Kod nas su, kao i u drugim banana-državama, gotovo idealne prilike za...

DANIJEL CVJETIĆANIN

Kod nas su, kao i u drugim banana-državama, gotovo idealne prilike za sve vrste prostačkih finansijskih „kombinacija”

Niko još nije pokušao da otkrije krajnje domete delovanja „istraživačkog novinarstva”, ali je građanstvo svakodnevno bombardovano otkrivanjem sve novijih afera, pljački, zloupotreba i prevara. Mnoge od tih prevara novinari prikazuju kao podvige drskih i smelih tajkuna – kriminalaca, a ne kao prirodnu posledicu privrednog sistema i ambijenta, koji je skoro idealan za ove vrste poduhvata.

Ako se neko usudi da objasni mehanizam kriminalnih ekonomskih kombinacija državnih i privatnih siledžija, takvi se tekstovi, po pravilu, ne objavljuju, sa obrazloženjem kako je taj mehanizam odviše poznat kao opšte mesto stranačko-privrednih ujdurmi i podvala.

Javnost je permanentno začuđena i preneražena, a partijski lideri već decenijama škrguću zubima i besno stišću pesnice, zaklinjući se da će mafijama, lopovluku i privrednom kriminalu stati ukraj, čim „naša” stranka formira vladu i odlučno pokrene reforme, tj. smeni korumpirane sudije, raskrinka nesavesne policajce, dovede mase stranih investitora i pokrene privredni rast, zaposlenost i izvoz.

PROBALI SU SVI SEM ŠOJIĆA

Ništa se, međutim, od liderskih (i narodnih) želja ne ostvaruje, a na vlasti su se, koliko mi je poznato, smenile poslednjih decenija gotovo sve stranke osim Šojićeve Stranke zdravog razuma, koju su glasači uporno tražili na glasačkim listićima, pa su, posle uzaludnog traganja, morali da zaokruže slične (ili iste takve), ali sa drugim imenima i manje zabavnim liderima.

Poznavaoci privrednog ambijenta ipak nisu bili iznenađeni otkrićima brojnih tranzicionih afera, pa ni afera sa „bespovratnim” kreditima, koje su banke emitovale odabranim klijentima. Mnogi su znali da su kod nas, kao i u drugim banana-državama, gotovo idealne prilike za tu vrstu prostačkih finansijskih „kombinacija”: uzmeš kredit – pa ga ne vratiš; kupiš robu – pa je ne platiš; zaposliš radnike – pa im objasniš da firma nema para za plate.

sojic02Ni danas, kao ni u nekom ranijim periodu, nije teško zamisliti stranačkog moćnika kako svoje zaslužne partijske aktiviste dovodi na astronomski plaćene funkcije u državnim bankama, što ovi sa zadovoljstvom i zahvalnošću prihvataju, sa iskrenom željom da posao obavljaju savesno, pošteno i profesionalno. Takođe, nije teško zamisliti kako se tokom vremena nekim drugim takođe zaslužnim stranačkim aktivistima ukazuju potrebe da od tih banaka zatraže kredite, za koje znaju da neće moći (ni želeti) da vrate. Direktor banke je na mukama. Ako kredit ne odobri, verovatno će učiniti neki drugi propust, zbog kojeg će ga partijski prijatelji (i lideri) vrlo brzo povući „u bazu”, a drugog postaviti da sa više pažnje obavlja poverenu mu funkciju. Ako ga odobri, eto nove afere na pomolu. Stranački drugari ga ubeđuju da opasnosti nema: „naši su na svim važnim funkcijama, kao i u medijima, pa će se vremenom sve nekako ‘ispeglati’. A ti si nam najbolji na tom mestu, pa zašto da te menjamo?”

OVAJ PUT BIĆE „SVE POŠTENO“

Prirodno razrešenje ove situacije lomi se na leđima poreskih obveznika, koji moraju da nadoknade bankarske gubitke. Eventualno, kola se lome i na leđima direktora banke, koji je možda i nesvesno prihvatio ulogu Funta iz besmrtnog romana Zlatno tele Iljfa i Petrova.

A u opštem čuđenju najčudnije zvuče predlozi da država ponovo osnuje nove razvojne banke, koje bi finansirale projekte za koje privatne banke ne pokazuju interes (da li bi to bile banke za emisiju bespovratnih kredita?). Ali „ovaj put, zaista, zaista pošteno iprofesionalno – bez zloupotreba“. Hm!

Ekonomija
Pratite nas na YouTube-u