ROJTERSOVA ANALIZA: RAZLOZI I POSLEDICE OBUSTAVLjANjA JUŽNOG TOKA

  DARJA KORSUNSKAJA Produbljivanje energetskih veza Turske sa Rusijom će u Evropi i SAD...

 

DARJA KORSUNSKAJA

Produbljivanje energetskih veza Turske sa Rusijom će u Evropi i SAD biti dočekano sa podozrenjem

Rusija je u ponedeljak obustavila projekat gasovoda Južni tok, koji je trebalo da, zaobilazeći Ukrajinu, gasom snadbeva južnu Evropu. Kao razlog su navedene prepreke koje postavlja EU, a kao poželjni partner za alternativni gasovod izabrana je Turska, kojoj su obećana bitna cenovna sniženja.

Usled klinča sa Rusijom povodom Ukrajine kao i želje da smanji energetsku zavisnost od Rusije, EU se usprotivila izgradnji gasovoda Južni tok, vrednoj 40 milijardi dolara. Gasovod koji je trebao u EU da uđe preko Bugarske tako je postao predmet sporenja.

Predložena podvodna cev do Turske sa godišnjim kapacitetom od 63 milijarde kubnih metara (što je više od četiri puta veća količina od turske godišnje kupovine iz Rusije) neće se suočavati sa takvim problemima. Rusija je ponudila i da projekat kombinuje sa izgradnjom skladišta na jugoistočnoj (tursko-grčkoj) granici EU, odakle bi trebalo da se snadbeva Južna Evropa.

Aleksej Miler, izvršni direktor ruske državne kompanije Gasprom, koji se nalazi u Ankari u jednodnevnoj poseti sa predsednikom Vladimirom Putinom, povodom Južnog toka novinarima se obratio rečima: „To bi bilo to, projekat je zatvoren“.

ŠTETA ZA EVROPU

Putin je optužio EU za odbijanje da Bugarskoj – inače teško zavisnoj od ruskog gasa – uvaži njena suverena prava i rekao da je blokiranje projekta „u suprotnosti sa evropskim ekonomskiim interesima“ i da će taj potez „izazvati štetu“.

Najavio je da će Rusija Turskoj pružiti popust od šest odsto na uvoznu cenu gasa za sledeću godinu, kao i to da će Turska povećati svoj uvoz za dodatne tri milijarde kubnih metara u odnosu na 2014.

Miler je rekao da je Gasprom potpisao memorandum o razumevanju sa turskim Botasom (naftno-gasna kompanija) o cevovodu koji će dnom Crnog mora ići do Turske. Plan ipak ostaje u ranoj fazi. Ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je da je „ministrima energetike i kompanijama (na obe strane) naloženo da detaljno prouče ove predloge“, i da je u ovom trenutku „teško proceniti troškove, finansijske mehanizme, i uslove za izvršenje“.

Takođe je rekao i da je Turska tražila popust od 15 odsto na ruski gas.

Ipak, Turska je kandidat za članstvo u EU, i njeno produbljivanje energetskih veza sa Rusijom će u Evropi i SAD biti dočekano sa podozrenjem, imajući u vidu da su zapadne sile uvele ekonomske sankcije Moskvi zbog njenih akcija u Ukrajini i da Evropa pokušava da smanji svoju energetsku zavisnost od Rusije, koja je snadbeva sa 30 odsto gasnih potreba, od čega polovina ide preko Ukrajine.

„Kako se naša saradnja bude širila i razvijala, mislim da ćemo biti spremni za dodatnu redukciju cena“, rekao je Miler novinarima u Ankari. „Sa daljim odvijanjem naših zajedničkih projkata… nivo cena gasa za Tursku bi mogao da dostigne onaj koji danas ima Nemačka.“

Gasovod Južni tok je otkrio rupe u strategiji EU: Mađarska, Austrija, Srbija i Bugarska videle su ga kao rešenje za potencijalno ponavljanje prekida u snadbevanju preko Ukrajine, dok su ga Brisel i Vašington videli kao sredstvo za dodatno pritezanje energetske poluge kojom Moskva deluje na Evropu. Njen uticaj se ipak smanjuje budući da ekonomski rast usporava i da bi prve isporuke azerbejdžanskog gasa iz Kaspijskog regiona trebalo da stignu u Italiju do 2020. godine.

erdoganputinKarlos Paskal, koji je do ove godine bio visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za energetiku, kaže da ne postoji način na koji će otkazivanje izgradnje gasovoda naškoditi Evropi. Kako on navodi, „postoje argumenti za tezu da će ovo na kraju sačuvati novac evropskih korisnika tako što će eliminisati nepotrebni i skupi gasovod koji ne bi doneo dodatne količine gasa“.

ZAŠTO JE RUSIJA ODUSTALA

Paskal kaže da bi potezi Gasproma mogli da pokažu efekte sankcija koje su EU i SAD uvele Rusiji povodom njene agresije na Ukrajinu. On smatra da, „u trenutku dok joj je kapital bio neograničen, Rusija se verovatno ne bi odlučila za ovakav potez“.

Gaspromov analitičar se slaže da su sankcije možda uticale na odluku. „Izvršivši invaziju na Krim, Putin je napravio veliku barijeru za projekat Južnog toka“, kaže Mihail Korčemkin analizirajući istočnoevropske gasne prilike. On navodi da je „Gasprom bio onemogućen da podigne novac za finansiranje projekta“ pošto su uvedene sankcije.

Rusija je već glavni turski snadbevač gasom, a Turska drugi najveći ruski trgovinski partner, odmah posle Nemačke. Ovi ekonomski interesi pretegli su nad dubokim razlikama koje strane imaju povodom Ukrajine i – posebno – povodom skoro četvorogodišnjeg sirijskog građanskog rata.

Dok Rusija podržava sirijskog predsednika Bašara al Asada, turski predsednih Redžep Taip Erdogan postao je njegov naglasniji kritičar, iznoseći primedbe Savetu bezbednosti UN, posebno Rusiji, za odugovlačenje sa međunarodnim odgovorom na rat.

„Predsednik (Putin) ima drugačiju procenu situacije od nas“, rekao je Erdogan na zajedničkoj konferenciji za novinare. „Mi se slažemo da je rešenje potrebno, ali do razlike dolazi u pogledu sredstava za njegovo postizanje“.

U analizi su pomogli izveštaji Alekseja Aniškina iz Moskve, Gulsena Solkera iz Ankare, Eka Toksbaja iz Istanbula, Timotija Gardnera iz Vašingtona i Dmitrija Ždanikova iz Londona. Napisao Nik Tateršal; urednici Kevin Lifi i Bernard Or

Preveo ALEKSANDAR VUJOVIĆ

 

Reuters

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u