ALEKSANDAR ČEPURIN: SRBIJA NE TREBA DA BRINE UZ DVA USLOVA

Za dalje ćemo se dogovoriti na prijateljski način uz dva uslova: zdrav pragmatizam i...

Za dalje ćemo se dogovoriti na prijateljski način uz dva uslova: zdrav pragmatizam i poverenje, pouzdanost i postojanost u odnosima, rekao je ruski ambasador u Beogradu

Povodom ruskog stava o prestanku izgradnje „Južnog toka” i reakcije EU, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin juče je rekao da je priča jednostavna i slikovita: Kolumbo je, tražeći Indiju, pronašao Ameriku.

„Zapad i Brisel su potkopali ’Južni tok’. Čemu takva nervoza sada i zašto se prebacuje krivica na Rusiju”, rekao je ruski ambasador upitavši da li je Evropska komisija pitala zemlje korisnice ruskog gasa da li je to njihov interes i zašto se to onda radi.

Ruski diplomata je naglasio da je Moskva strpljivo čekala saglasnost Bugarske i da je probijeno nekoliko rokova. „Rusija je čekala i oktobar i novembar, prošao je i 1. decembar, a saglasnost iz Bugarske nije stigla. Ne znam da li je to Bugarska sama odlučila, da li je to Brisel odlučio ili neko van Brisela”, rekao je Čepurin i dodao da što je ruski gasni gigant Gasprom činio više ustupaka, to mu je više uslova postavljano u vezi sa Južnim tokom. „Rusija je stalno stavljana u situaciju da traži i moli, ali i da plaća i moli”, rekao je Čepurin i naglasio da su se stalno menjala pravila na štetu Gasproma.

Ruski ambasador je naglasio da Srbija ne treba da se brine, barem što se tiče ove zime. „Rusija će ispuniti sve svoje obaveze. Srbija će ove zime biti obezbeđena jer je o tome postignut dogovor sa predsednikom Putinom i Rusija će učiniti sve da ne dođe ni do kakvih komplikacija”, kazao je Čepurin podsetivši da je skladište u Banatskom Dvoru napunjeno i da isporuke teku kako je i planirano. Što se tiče proširenje saradnje u budućnosti, Čepurin je naveo da neće biti problema, da treba razgovarati sa predstavnicima Gasproma i da postoje neočekivane i interesantne mogućnosti.

Ruski diplomata je rekao da je jasno da iz američkih ambasada u države stižu nalozi da se prekine učešće u Južnom toku, ali je podsetio da postoje i sopstveni interesi tih država. „Za Evropu je važno da sagleda svoj interes i da polako razgovaramo o ukidanju sankcija i uspostavljanju partnerskih odnosa”, kazao je Čepurin i naveo primer Turske, koja je članica NATO, ali se rukovodila vlastitim interesima i postigla sporazum sa Rusijom.

Upitan da li bi Rusija sada, posle zamrzavanja Južnog toka, pristala na reviziju Međudržavnog sporazuma između Srbije i Rusije, Čepurin je odgovorio da će Moskva ispuniti sve što stoji u sporazumu sa Srbijom. „Ne treba da se uvlačimo u spekulacije koje su izmišljene i predstavljaju pokušaj jeftine propagande, a samo sa ciljem da se nanese šteta Srbiji“, rekao je Čepurin i dodao da Rusija nema u svojoj tradiciji praksu da nekoga kompromituje i radi na nečiju štetu.

Upitan ko će Srbiji platiti odštetu i da li je moguća revizija sporazuma postignutog 2008. godine između Srbije i Rusije, Čepurin je odgovorio da je važno da pronađemo mogućnost da nastavimo saradnju na osnovu zajedničkih interesa za šta su potrebna dva uslova: zdravi pragmatizam i poverenje, pouzdanost i postojanost u odnosima. Na insistiranje novinara da odgovori ko će Srbiji platiti odštetu, Čepurin je rekao da bi Srbija trebalo da se obrati EU.

„Dogovorićemo se sa Srbijom na prijateljski način”, kazao je ruski diplomata na kraju konferencije koja je zakazana mnogo ranije i bila je posvećena temi manipulacije primerima Kosova i Krima u vezi sa pravom na samoopredeljenje.

Ne tražimo diplomatski status za osoblje baze u Nišu

Govoreći o rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, Čepurin je naglasio da „nije reč ni o kakvoj vojnoj bazi i ni o kakvom centru špijunaže”.

Povodom napisa u medijima da Rusija traži potpisivanje novog ugovora o statusu ovog centra, Čepurin je rekao da nije reč o novom ugovoru nego da su u pitanju aneksi. On je naglasio da se prilikom uvoza humanitarne pomoći (što je redovna aktivnost ovog centra) ni u jednoj zemlji ona dodatno ne oporezuje.

Ruski diplomata je demantovao i tvrdnje da Rusija zahteva da se njenim državljanima u ovom centru da diplomatski status, upitavši zašto osoblju „ne bi bio ponuđen nekakav papir, dokument koji nije diplomatski status”.

„Zašto se ruska humanitarna pomoć prikazuje u negativnom svetlu”, upitao je Čepurin i podvukao da se isto događa i sa Južnim tokom.

Naglasivši da je neophodna jasna i čista situacija, ruski ambasador je rekao da je povodom obeležavanja godišnjice ovog centra pozvao ambasadore drugih zemalja da dođu na proslavu 13. decembra.

„Sve je javno u centru, pored ministra unutrašnjih poslova pozvao sam mnoge ambasadore da se i svojim očima uvere”, zaključio je ruski ambasador i podsetio da je predviđeno da do 2017. godine Rusija izdvoji 102 miliona dolara humanitarne pomoći za našu zemlju.

Autor B. Mitrinović

Izvor Politika, 03. 12. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u