ŠTA NAM GOVORI POLITIČKA EKONOMIJA BUNTA U FERGUSONU

  SEMEN URALOV Svet će se podeliti na dva lagera – u prvom će...

 

SEMEN URALOV

Svet će se podeliti na dva lagera – u prvom će vladati korporativni model, a drugi će biti sastavljen od šarolike grupe naroda

Polazeći od političko-ekonomske baze, može se reći da iza bunta latino, afro i s njima wasp-proletera u Fergusonu stoji stari dobri rasizam. Investitori projekta „Akcionarsko društvo SAD“ odbacuju projekte „sveopšte potrošnje“, „demokratskih izbora“ i „ljudskih prava“. Biračko telo više nije važno, i zato ga treba skloniti ustranu i jako smanjiti potrošnju. Treba da se radi samo za hranu.

Naravno, u takvom teškom položaju prvi će se naći najsiromašniji – to je najprostije. Iz iskustva optimizacije korporacija poznato je da poslednje što biva umanjeno su honorari i bonusi top-menadžera. Prvi na udaru je kancelarijski proletarijat: čistačice, čuvari, magacioneri.

KRAJ SOCIJALNE EKONOMIJE XX VEKA

„AD SAD“ je na današnji dan najmlađa imperija, koja nema još ni 200 godina. Ako računamo da je početak uspostavljanja imperije povezan sa uništenjem Meksika kao kontinentalnog konkurenta i izlaskom na svetsku scenu.

Posebnost modela protestantsko-liberalne naseljeničke imperije ogleda se u njenoj korporativnosti. Korporativnost je ugrađena u temelje „AD SAD“. Kroz istoriju se vidi da, kao što preduzeća imaju osnivače, tako i „AD SAD“ imaju „očeve osnivače“.

U osnovu korporativne logike ugrađen je konsenzus, sa kojim je saglasna elita, da AD ima većinske vlasnike i bord direktora. Budući da je imovina neprikosnovena, jedna te iste dinastije upravljaju u „AD SAD“ – neprekidno. Dolaze i novi manjinski akcionari, koji su mogli da zarade milijarde, da postanu uticajni i poznati, ali posebnu ulogu u vlasti i upravljanju ekonomijom nisu mogli da dobiju. Kao, na primer, Bil Gejts, koji nije stvorio oligarhijsku dinastiju i nije se domogao političkog uticaja, pa, u skladu s tim, nije ni ušao u bord direktora „AD SAD“.

Dakle, ideologija ličnog uspeha, sa jedne strane, obezbeđuje legitimitet ideje korporativne države. Ako budeš mnogo radio, imaš više šansi da postaneš senator ili generalni direktor banke. Ako budeš imao sreće, tvoja deca će se oroditi sa nekim iz uticajnih porodica. Ako pravilno uložiš lični kapital u akcije i nekretnine, moguće je da ćeš ući u stotinu uticajnih porodica države. Ideologija ličnog uspeha je efikasan argument u korist korporativne države.

No, sa druge strane, ova ideja stimuliše samoorganizaciju društva. S obzirom na to da je društvo još i naoružano – pobuna može da izbije u svakom trenutku u bilo kojoj kancelariji ili gradu „AD SAD“.

Socijalna nejednakost bila je korporativna ideologija do druge polovine XX veka. Posle Drugog svetskog rata investitori „AD SAD“ su shvatili da treba početi sa socijalnim programima. U korporativnoj logici to znači ulaganje veće sume novca u dobrotvorne fondove i štamparska mašina FED (Federalne rezerve SAD) izbacuje još 200 milijardi obveznica.

Kompaniju „AD SAD“, koja je sredinom XX veka bila na ivici socijalne revolucije, dugo i sistematski su prehranjivali i podmićivali. Tako se pojavio projekat „sveopšte potrošnje“, i svaki građanin je dobio pristup bankarskim kreditnim resursima. U praksu su uvedeni čisto potrošački krediti. Posedovati kuću kupljenu na kredit, dva automobila, belu tehniku i dobiti kredit za obrazovanje dece postalo je univerzalna pojava.

Projekat „ljudska prava“ omogućio je da se razvodni protestna socijalna baza. Trebalo je razdvojiti male posednike, plaćene radnike, inteligenciju, državne službenike, radnike u industriji…, po socijalnim grupama na osnovu besmislenih i apsurdnih parametara. Ljudi se dele na gej i strejt populaciju, pristalice i protivnike legalizacije, pedofile, autiste, anonimne alkoholičare, sataniste, sifilističare… Projekat „ljudsk prava“ – to je samoreplicirajuća politička tehnologija, koja decenijama uranja društvo u besmisleni informativni program.

Cela društvena aktivnost nalazi se u opštepolitičkom okviru projekta „demokratski izbori“. Taj projekat podrazumeva samoudaljavanje građanstva od vlasti kroz ritualne oblike kao što su „debate“, „predizborne kampanje“ i „glasanja“.

Investitori „AD SAD“ obilno su plaćali iluziju državnog blagostanja. Međutim, plaćali su na kredit. U današnjim uslovima, kada izdavanje obveznica pod maskom novca više nije preporučljivo, investitori nemaju drugog izbora osim da minimiziraju socijalne projekte XX veka.

fergusonnacionalnagarda

STARI DOBRI RASIZAM

Kada se projekti „sveopšte potrošnje“, „ljudskih prava“ i „ demokratskih izbora“ zatvore, zameniće ih stari dobri rasizam. I, shodno tome, kolonijalno razmišljanje i politička praksa. Svet će se ponovo podeliti na metropole i kolonije. On je ustvari uvek bio takav. Prosto, ranije su metropole delile između sebe resurse sopstvenih latino i afro proletarijata. A državama iz kolonija davali su pristup međunarodnim kreditima. Sada besplatnog više nema.

Pobunjenici u „AD SAD“ sve to jako dobro znaju. Moguće je da to još nisu preveli na politički jezik, ali ne znači da to neće uskoro uraditi. Ne treba potcenjivati istorijsko pamćenje latino i afro proletarijata. Martin Luter King ubijen je 1968 godine, tojest sedam godina pošto je Gagarin pokorio kosmos. Njegovi vršnjaci su još živi. Poslednji autobus u kome su bilia odvojena mesta za „crnce“ saobraćao je još 1957. godine. Te iste godine mi smo lansirali prvi satelit.

To što se danas dešava u Fergusonu jeste gašenje pobune robova. Samo što se oni danas ne nazivaju robovima. Oni su robovi ne zato što nose ogrlicu. Robovi su zato što nemaju nikakvu šansu da vrate kredite, da daju deci normalno obrazovanje, da dožive 60 godina, da vide srećne unuke – takvu šansu oni prosto nemaju. Takođe, takvo pravo nisu imali ni njihovi preci pre samo 150 godina.

Danas na teritoriji „AD SAD“ prolazi linija fronta između robova i gospodara. Novi robovi „AD SAD“ nemaju saveznike osim žitelja novih kolonija. Koje čeka ista sudbina. A možda još okrutnija – kako nam govori istorija kolonizacije Indije, Severne Amerike i Okeanije.

rasizam

INTERKONTINENTALNA INTEGRACIJA U USLOVIMA NEOKOLONIJALIZMA

U novim istorijskim uslovima integracioni projekat BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) postaje važniji od Evroazijskog saveza. Zato što se od svetskog rata i projekta „neokolonijalizma“ može zaštititi samo putem interkontinentalne integracije država i saveza u oblasti industrije, nauke, kulture, obrazovanja, i na te zemlje će biti vršen pritisak da se uvuku u globalni konflikt. Posle čega sledi kolonizacija uništene i osiromašene zemlje – kupovinom obescenjene imovine.

U svemu tome ne treba se zavaravati u odnosu na našu elitu, koja danas zbog dužnosti koju obavlja, predstavlja protivničku stranu investitorima „neokolonijalizma“. Mnogi predstavnici naše elite spremni su, zarad očuvanja kapitala, lične imovine i sigurnosti za porodicu, da naprave poseban sporazum sa investitorima neokolonijalizma. U predstojećim godinama nacionalne elite celog sveta moraće izvršiti samoopredelenje. Svet će se podeliti na dva politička pola:

– Na one koji se nadaju da im je u neokolonijalnom svetu obezbeđena sudbina gospodara; i

– Na one koji nemaju nikakvu nadu i zbog toga nameravaju da se bore do poslednjeg.

Veoma brzo svet će se podeliti na dva globalna lagera. Ako u prvom lageru bude korporativni model upravljanja, drugi lager će biti sastavljen od šarolike grupe naroda, etničkih grupa i jezika. Tu će se Rusija izdvajati isključivo kao garant nuklearne bezbednosti. I još jedan razlog, u Rusiji je moguć miran zajednički život stotina naroda i hiljada etničkih grupa. U svetu nema ni jedne zemlje gde postoji oko 50 nacionalnih jezika, a titularni narod čini 80 odsto stanovništva.

Zbog toga je važan BRIKS. Indija, Kina, Brazil i Južna Afrika znaju šta znači kolonijalizam. Istorijsko pamćenje o aparthejdu, Bokserskom i Sipajskom ustanku (indijski narodni ustanak) ne iščezava tako brzo. Zbog toga nema razlike između Rusa, Brazilaca, Indusa, Kineza, Tibetanaca i Ujgura. Gledajući uopšteno, razlike između Rusa, Tatara, Kazahstanaca, Belorusa, Kirgiza i Jermena sasvim su beznačajne. Zbog toga što je u pitanju fizički opstanak naroda i kulture.

Uzgred, ovo svojevremeno nisu shvatili Huroni, Delavari, Aboridžani Okeanije i druge Inke sa Astecima.

Preveo PETAR MINIĆ

Odnako

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u