MARINA RAGUŠ: JUŽNI TOK ČINjENICE ILI BAJDEN: „MORAMO IĆI DALjE, MORAMO ZAVRŠITI POSAO“

Ovde se radi o očajničkom (pa tako i vrlo opasnom) pokušaju jednog centra moći...

Ovde se radi o očajničkom (pa tako i vrlo opasnom) pokušaju jednog centra moći da ponovo oživi unipolarni svet

Izjavu predsednika Ruske Federacije iz Istanbula, povodom obustave realizacije projekta Južni tok preneli su svi mediji kao glavnu vest koja je protresla poput jakog tektonskog poremećaja celi Stari kontinent.

Protivnici Južnog toka, pod vođstvom SAD dočekali su s očekivanom frenetičnom ostrašćenošću vest iz Istanbula; dok su zagovornici projekta energetske stabilnosti dela Evrope kome pripada i Srbija sa zebnjom krenuli u kontraofanzivu. Padaju optužbe sa obe strane i sve nekako gravitiraju oko ukrajinske krize. Da budemo precizniji, građanskog rata u Ukrajini.

Međutim, u kakav se kontekst (po)stavlja Ukrajina kada je energetska stabilnost Starog kontinenta u pitanju?

Čini se da i jedni i drugi (čast izuzecima) greše u postavci,da je situacija u Ukrajini „podstakla i intezivirala“ najvažnije pitanje spoljnih politika velikih sila a jeste energetska bezbednost. Istina je u potpuno drugoj dimenziji istog problema: Ukrajina je nastala krvavi poligon upravo da bi se Stari kontinent gurnuo u potpuni energetski rat, koji je korporativna Amerika povela protiv Rusije. Ukrajina je tek (krvava) kockica mozaika koji se uklapa u očajnički pokušaj Vašingtona da „očuva“ unipolarnu postavku sveta. Naravno, pod američkom upravom. Taj mozaik čine i Treći energetski paket, i lansiranje „škriljačne“ groznice od strane Hilari Klinton, i proizvodnja i distribucija tečnog prirodnog gasa (LNG) konačno, formiranje energetske linije razdvajanja energetskih interesa na osovini Baltik-Jadran. Za nas ovde u Srbiji, i forsiranje Hrvatske kao energetskog čvorišta.

I, to je to!

Sve prethodno navedeno, američka korporativna zajednica preko svojih lobista na državnim funkcijama, radila je dugo i sinhronizovano metodologijom buldožera s konačnim ciljem: uništenje Ruske Federacije prema davno utvrđenom scenariju razbijanja bivše Jugoslavije (SFRJ). I ne samo to! Korporativna Amerika, naravno, ne planira da se zaustavi na Rusiji. Kina kao i sve ono što bi na liniji geostrateških interesa o(p)stalo jeste deo novog Ugovora veka! Taj dijabolični Ugovor, ne smemo to zaboraviti, potpisao je paljenje severa Afrike kao i puštanje pakla na ulice gradova Bliskog i Srednjeg Istoka.

Krenimo redom…

Iako bi hronologija događaja trebalo da izgleda drugčije, prostor nam dozvoljava da pomenemo tek neke od ključnih događaja koji bi trebalo da materijalno dokažu prethodno postavljenu tezu: građanski rat u Ukrajini izvezen je iz Oblasti Kolumbija, u kojoj je smešten Vašington (Washington DC)da bi američko „vođstvo“ (ovaj put) u izvozu „energetske stabilnosti“ za EUropljane postalo imperativ.

Dvadesetdrugog novembra Bela kuća, odnosno kabinet američkog potpredsednika Džozefa Bajdena pod naznakom „hitno“ objavila je „zapažanja potpredsednika Džo Bajdena na ekonomskom samitu pred Atlantskim većem a povodom evropske energetske sigurnosti održanom u Istanbulu (Hotel Grand Tarabija).

Za Bajdena od izuzetnog značaja je bio sastanak u Turskoj jer je ona „raskrsnica Evrope i Azije, vitalni deo Mediterana i Srednjeg Istoka“ [i]. S obzirom da je prethodno bio u Ukrajini, Bajden je prisutne podsetio da „SAD sa Evropskim partnerima rade rame uz rame uz demokratski izabrano rukovodstvo da podrže demokratski razvoj Ukrajine i njene evropske aspiracije“. [ii] Naravno, američki potpredsednik je, uzgred, zaboravio da pomene da je Ukrajina dala koncesije Ševronu i Rojal Dač Šelu. Kao i da je njegov sin Hanter Bajden član borda ukrajinske energetske kompanije.

Mala, ali značajna digresija: Ko je, u stvari, Hanter Bajden?

Mlađi sin Džo Bajdena, koji je prema pisanju američkih mejnstrim medija (Vol Strit Žurnal, CNN) oktobra tekuće godine otpušten iz rezervnog sastava američke mornarice jer nije prošao „test na kokain“ [iii] i koji je posle „intezivnog“ angažmana u javnom i privatnom sektoru, kako to inače biva, ušao u lobističke vode i, naravno, energetski sektor i maja 2014 kao advokat postao i članom borda jedne od najvećih ukrajinskih gasnih kompanija Burisma Holdings (Burisma Holdings Ltd.). Iako kritikovan u američkom delu javnosti da je u ozbiljnom „sukobu interesa“ [iv] jer mu je otac (Džozef Bajden) maksimalno „angažovan“ u diplomatskoj aktivnosti povodom ukrajinske „krize“, uspeo je da zadrži značajno mesto u daljoj energetskoj „mapi puta“. Da cinizam bude još veći, pored korporativnog angažmana Hanter Bajden je presedavajući Borda Svetskog programa za hranu SAD [v] koji se „zalaže“ za smanjenje siromaštva, zatim aktivan u katoličkoj diocezi u Vašingtonu i predaje na školi za spoljne poslove Džordžtauna. [vi]

Ali, idemo dalje.

Tokom obraćanja Atlantskom savetu u Istanbulu, Bajden je ponovio evropsku viziju obelodanjenu na vašingtonskom skupu istog tela maja tekuće godine kao „jedinstvenog, slobodnog i mirnog mesta“ [vii] za koje se valja izboriti udvostručavanjem napora.

Kako?

Tako što će, prema podsetniku američkog podsetnika na NATO samit u Velsu, „NATO …braniti svaki pedalj NATO teritorije“. [viii] Stoga je Bajden precizirao višeslojnost evropske bezbednosti i kao neke od dimenzija naveo „jaku vojnu silu“ i novo snažno oružje „energiju“:

„Globalna energetska bezbednost vitalni je deo američke nacionalne sigurnosti. U Istočnoj Aziji, predsednik Obama i predsednik Si (Đinping, prim. aut) potpisali su istorijski sporazum povodom smanjenja grin-haus posledica emisije gasova. U Subsaharskoj Africi, SAD su pokrenule inicijativu da se udvostruči pristup električnoj energiji. Zovemo je Snaga Afrike. Na Karibima i u Centralnoj Americi pokrenuli smo novu regionalnu energetsku strategiju kako bi unapredili ekonomski rast i diverzifikaciju energetskih izvora“ [ix], rekao je Bajden.

Međutim, zbog prisustva Rusije na tlu Starog kontinenta, evropska energetska bezbednost postala je vitalno spoljnopolitičko pitanje SAD: „Ovo je ogroman strateški problem za mnoge zemlje koje zavise od Rusije zbog energetskog snabdevanja. Ali je takođe istina da je ovo jedinstven momenat za Evropu. Evropa ima realnu priliku da izmeni svoje okolnosti. Verujemo – predsednik i ja – da je energetska sigurnost sledeće poglavlje evropskog procesa integrisanja i proširenja tržišta koje je počelo pre mnogo decenija sa EUropskim ugljem i čelikom“ [x], istakao je američki potpredsednik.

Za Bajdena to znači formiranje novih elita sa kojima će Evropska komisija ruku pod ruku s privatnim sektorom da obezbedi diverzifikaciju energetskih izvora „od Severne Afrike do Istočnog Mediterana, pa do SAD; više interkonekcija koje snabdevaju rute – sve od novih gasovoda i do LNG postrojenja. Znamo da je jedan energetski izvor bio duže vremena problem i sada je momenat za delovanje. Ono što se dešava u Ukrajini samo je pokrenulo hitnost“ [xi], bio je plastično jasan Bajden. Ta hitnost, prema njemu, ne znači da Evropa treba da se udalji od Rusije. Jer je Džo potpuno svestan da će „Rusija biti glavni izvor snabdevanja Evrope i sveta“. Stoga, „Evropa mora da obezbedi diverzifikaciju resursa, u smislu ruta i dobavljača“ [xii], istakao je Bajden.

Zar samo poslednje ne pokazuje (bar) dve činjenice: 1) američki „intervencionizam“ u poslovima „suverenih država“;2) Treći energetski paket ili „diverizifikaciju“ tržišta energenata. Konačno, jasno vidimo da je korporativnoj Americi (jer Sjedinjenih Država poodavno nema) trebao „hitan“ izgovor za „uključivanje“ u EUropsku politiku, koja je za korporativnu zajednicu bila, najblaže rečeno, nedefinisana. Ta „hitnost“ morala je biti u srcu Evrope, a opet na granicama Rusije. Tako se „desila“ Ukrajina. Uostalom, zar nismo čuli Nulandovu kako je na vrlo primitivan način „otpisala“ evropske „lidere“ i verbalizovala američko preuzimanje stvari u „svoje ruke“ u toj istoj Ukrajini.

Dakle, možda je i samo ovo dovoljno da pokaže težinu materijalnih dokaza umešanosti SAD u potpuno slamanje EUrope, otvaranje (sada je jasno dugoročnog) ukrajinskog žarišta, konačno obustavljanja projekta Južnog toka i „odbacivanja“ ruskog energetskog uticaja na Daleki Istok.

Ali mi se naravno nećemo samo zadržati na tome. Ovaj put toliko u prilog činjenica, a ne raznih spekulacija koje, što iz neznanja, a što u PR svrhe zamagljuju pravu istinu, a ona može biti samo jedna: ovde se radi o očajničkom (pa tako i vrlo opasnom) pokušaju jednog centra moći da ponovo oživi unipolarni svet. Po koju cenu za međunarodnu zajednicu, Evropu i Balkan; kao i na koji način je zamišljen proces „reanimacije“…

O tome sledeći put…

_________

Uputnice:

[i] http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2014/11/22/remarks-vice-president-joe-biden-european-energy-security-atlantic-counc

[ii] Isto.

[iii] http://edition.cnn.com/2014/10/17/politics/who-is-hunter-biden/

[iv] Isto.

[v] Isto.

[vi] Isto.

[vii] http://www.whitehouse.gov/the-press-office/2014/11/22/remarks-vice-president-joe-biden-european-energy-security-atlantic-counc

[viii] Isto

[ix] Isto

[x] Isto

[xi] Isto

[xii] Isto

Izvor Fond strateške kulture, 05. 12. 2014.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u